Zagrevanje klime utrostručilo broj dana pogodnih za teške šumske požare

Istraživači su izračunali da je više od polovine tog povećanja uzrokovano klimatskim promenama izazvanim ljudskim delovanjem.

To znači da kako se svet zagreva, sve više mesta širom sveta ima uslove da se istovremeno zapali. Mnoge zemlje nemaju dovoljno resursa da istovremeno gase više požara, a pomoć neće lako doći od suseda koji su zauzeti sopstvenim požarima, kažu autori studije objavljene u sredu u časopisu Science Advances.

Studija je pokazala da je 1979. godine i narednih 15 godina svet je u proseku imao 22 sinhrona dana požara godišnje unutar velikih regiona. Ali 2023. i 2024. godine taj broj je bio i do više od 60 dana godišnje.

„Ovakve promene povećavaju verovatnoću da će u mnogim oblastima biti požara koje će biti veoma teško suzbiti“, rekao je koautor studije Džon Abacoglu, naučnik za požare na Univerzitetu Kalifornije u Mersedu.

Istraživači nisu posmatrali požare, već vremenske uslove: toplo, sa jakim vetrovima i suvim vazduhom i tlom.

„To povećava verovatnoću široko rasprostranjenih požara, ali meteorologija je samo jedna dimenzija“, rekao je glavni autor studije Kong Jin, istraživač požara na Univerzitetu Kalifornije u Mersedu. Ostali važni sastojci požara su kiseonik, gorivo poput drveća i žbunja, i paljenje poput munje, podmetanja požara ili nesreća koje izaziva čovek.

Ova studija je važna jer su ekstremni meteorološki uslovi za požar primarni – ali ne i jedini – faktor povećanja uticaja požara širom sveta, rekao je naučnik za požare Majk Flanigan sa Univerziteta Tompson Rivers u Kanadi, koji nije među autorima te studije. Takođe je važno jer se regioni koji su nekada imali sezone požara u različito vreme i mogli su da dele resurse sada preklapaju, rekao je on.

Abacoglu je dodao da „na tome stvari počinju da se lome“.

Više od 60% globalnog povećanja sinhronih dana požara može se pripisati klimatskim promenama usled sagorevanja uglja, nafte i prirodnog gasa, rekao je Jin. On i njegove kolege to znaju jer su koristili kompjuterske simulacije da uporede šta bi se dogodilo u poslednjih 45 godina sa svetom da nije bilo povećanih gasova staklene bašte usled sagorevanja fosilnih goriva.

Kontinentalni deo Sjedinjenih Država, od 1979. do 1988. godine, u proseku je imao 7,7 sinhronih dana požara godišnje. Ali u poslednjih 10 godina taj prosek je bio do 38 dana godišnje, prema Jinu.

Ali to nije ništa u poređenju sa južnom polovinom Južne Amerike. Taj region je u proseku imao 5,5 sinhronih dana sa požarima godišnje od 1979. do 1988. godine, tokom poslednje decenije to je poraslo na 70,6 dana godišnje, uključujući čak 118 dana 2023. godine.

Od 14 regiona sveta, samo je Jugoistočna Azija zabeležila smanjenje sinhronog vremena sa požarima, verovatno zato što tamo klima postaje vlažnija, rekao je Jin.