EPA-EFE/ATEF SAFADIRešenja zasnovana na prirodi su ključna kako bi se smanjio sve veći rizik od šumskih požara u Evropi kao i za povećanje otpornosti šuma na klimatske promene, navodi se u izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu (EEA) koji je danas objavljen.
Požari su oduvek, kako napominju, bili deo prirodnog ciklusa šuma, međutim širom Evrope šumski požari postaju sve češći i razorniji, jer klimatske promene, širenje urbanih područja i napuštanje zemljišta povećavaju verovatnoću da će se stvoriti uslovi pogodni za požare.
U izveštaju EEA „Rešenja zasnovana na prirodi za otpornije evropske šume“ se predlažu mere za sprečavanje požara i obnovu nakon njih, poput ponovnog bujanja prirode, podsticanja vegetacije otporne na požare i stvaranja zelenih protivpožarnih pojaseva i zaštitnih zona.
Ovaj izveštaj sadrži studije slučaja od Italije do Finske i doprinosi i sprovođenju strategije EU za prilagođavanje klimatskim promenama i strategije EU za šume do 2030. godine.
Svake godine, u proseku, površina od 3.770 kilometara kvadratnih (veličina Majorke, ili kao devet Kopenhagena), je bila izložena šumskim požarima u 32 zemlje članice EEA u periodu između 2000. i 2024.
U izveštaju se navodi da se regioni podložni požarima, poput Mediterana, sada suočavaju sa dužim i intenzivnijim sezonama požara, dok regioni poput severozapadne Evrope, koji su ranije bili manje pogođeni, takođe beleže češće i intenzivnije šumske požare.
“Da situacija bude još gora, 7,4% površine Evrope nalazi u oblastima gde su naselja u blizini područja sa lako zapaljivom vegetacijom ili unutar njih”, pokazuju podaci EEA.
Pored rizika po ljudske živote, kuće, sredstva za život, šumski požari i bogate šumske ekosisteme Evrope. Šume pružaju ključne „usluge“, uključujući proizvodnju drveta, skladištenje ugljenika i regulisanje klime, a sve te funkcije su ozbiljno poremećene požarima.
Kako se ističe, Do sada je odgovor Evrope na šumske požare bio uglavnom usmeren na hitne mere i gašenje, a ne na prevenciju i sanaciju.
“Ukoliko se to ne promeni, upravljanje požarima postaće sve teže u uslovima klimatskih promena”, ukazuje Evropska agencija za zaštitu životne sredine i naglašava da rešenja zasnovana na prirodi mogu igrati vitalnu ulogu u upravljanju šumama.
“Šumarstvo blisko prirodi, kako je promovisano u strategiji EU za šume za 2030. godinu, pomaže u smanjenju rizika od šumskih požara upravljanjem količinom zapaljivog materijala kroz ispašu, agrošumarstvo, uklanjanje suvog drveta i plansko i kontrolisano paljenje. Takvi pristupi takođe podstiču raznovrsnost vrsta, starosti i struktura šuma, čineći ih otpornijim i manje podložnim požarima. Upravljanje šumama nakon požara zahteva sveobuhvatnu obnovu, uključujući prirodnu ili potpomognutu regeneraciju, pošumljavanje raznovrsnim vrstama, kao i obnovu zemljišta i vodotokova. Diverzifikacija pejzaža i drveća takođe povećava otpornost na druge klimatske pretnje, kao što su najezde štetočina”, navode u izveštaju.
Poručuju takođe da rešenja zasnovana na prirodi uvek treba prilagoditi lokalnim uslovima i rizicima, kao i socioekonomskim okolnostima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
