15. mart je moguće ponoviti, samo je pitanje kad?

Brojne su kritike na račun organizatora tog protesta, studenata, da je tada, pre više od dva meseca, trebalo da izađu sa zahtevom Aleksandru Vučiću da raspiše vanredne parlamentarne izbore, da iskoriste tu snagu i energiju, odnosno posledice svog poduhvata, koji je na ulice izveo nekoliko stotina hiljada pobunjenog naroda.

Oni su to učinili početkom maja, uputili zahtev za raspisivanje izbora, a od tada do danas nisu pokušali da pozovu građane opet na ulice sa jasnim zahtevom da se neće odatle pomeriti dok Vučić ne ispuni taj zahtev.

Sagovornici Danasa, profesori univerziteta koji se bave društvenim naukama i pažljivi su posmatrači odvijanja aktuelnih društveno-političkih promena, međutim, veruju da je moguće ponoviti 15. mart.

Veruju u taktiku studenata i planiranje za izvođenje takvog poduhvata, postavljajući pitanja kad je pravo vreme za realizaciju, ali i savetujući da bi tog dana trebalo da kažu svima koji se odazovu njihovom pozivu – da ne idu kući, ne razilaze se, dok Vučić ne saopšti da ispunjava zahtev za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora.

Naznačimo i to da Vučiću, kako je rekao, ne pada na pamet da sada to učini, što brojni analitičari tumače njegovim strahom od gubitka vlasti, odnosno jasnoj svesti da mu je rejting od pada nadstrešnice u Novom Sadu, u novembru prošle godine, drastično opao.

„Odgovor vlastima bi mogao biti jedan veliki skup u Beogradu“

Mislim da je moguće ponoviti 15. mart kao vid pritiska da se raspišu izbori pošto smo 1. juna tokom akcije „Vostani Serbije“ videli da studenti imaju snagu da mobilišu građane – kaže za Danas Jelena Kleut, profesorka Filozofskog fakulteta u Novom Sadu.

– Čini mi se da nije pitanje da li je moguće, već da li je potrebno, i kada je potrebno. Posle jučerašnje policijsko-propagandne akcije, posle skandalozne odluke da se studenti u blokadi nazovu nacistima i da se više od 20 njih privede, čini se da vlast kreće u intenzivniji obračun sa studentima – kaže naša sagovornica.

U ovome vidim i nameru da se suštinski demokratsko pitanje parlamentarnih izbora kao rešenja duboke krize izmesti na teren koji u ovom trenutku više odgovara vlastima, dodaje.

– Odgovor na to bi mogao biti jedan veliki skup u Beogradu. Sa druge strane, postoji i pitanje koliko je neka nedelja u julu ili avgustu dobra za izbore. Ne bi me iznenadilo da studenti taktički čuvaju mogućnost velikog skupa za jesen – zaključuje Jelena Kleut.

“Važno je da bude jasno da neće biti razilaženja do raspisivanja izbora”

Ništa manje građani nisu nezadovoljni i ljuti nego što su bili 15. marta. Važno je samo da imaju motiv i da poruka bude jasna, kao i da bude nedvosmislen i cilj okupljanja – kaže za Danas Bojan Pajtić, profesor Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

Masovnost nije dovoljna, dodaje.

– Da bi došle stotine hiljada ljudi, važno je da bude jasno da neće biti razilaženja do raspisivanja izbora. Može i dva miliona ljudi da se okupi na dva sata, naprednjački tabloidi će saopštiti da ih je bilo 100.000, a Vučić proglasiti pobedu. To su bestidnici i kriminalci. Samo nerazilaženje kao vid pritiska može doneti rezultat – zaključuje Bojan Pajtić.

„Šta je potrebno za ponavljanje 15. marta?“

Prema rečima Đorđa Pavićevića, profesora Fakulteta političkih nauka i narodnog poslanika Zeleno-levog fronta u Skupštini Srbije, protest 15. marta bio je kulminacija niza prethodnih, uspešnih protesta, energije koju su oni nosili i probuđenih očekivanja da je nešto moguće ostvariti tog dana.

– Zbog toga je takve događaje teško ponoviti. Da bi se ponovio takav događaj, potrebno je više od poziva građanima da se okupe i naprave pritisak bez jasnog plana i sa neizvesnim ishodom. On bi se mogao ponoviti pod pretpostavkom da bude kulminacija niza manjih uspešnih pritisaka na vlast, neke kolosalne gluposti koju bi vlast napravila ili nekog događaja koji bi pothranio uverenje građana da je brza promena ostvariva uz pritisak, pobede opozicionih lista u Kosjeriću i Zaječaru mogle bi da imaju takav efekat. Naravno, sve to uz akciono jedinstvo svih aktera koji iskreno žele da vide leđa ovoj vlasti, koje je postojalo 15. marta – zaključuje Đorđe Pavićević.