Ambasador Španije: Koje su Čankove kvalifikacije da ocenjuje demokratičnost Španije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ambasador bi trebalo da pretpostavi da čovek koji duva u istu tikvu sa Vučićem, usta punih demokratije, džepova punih narodnih para a praznih moralnih rezervoara, nije vredan dijaloga.

2. Separatisti svih zemalja ujedinite se.Mene je sramota njegove gluposti, Španija se bori protiv izuzetno jakog Katalonskog separatizma i samo budala iz naše perspektive i u našoj poziciji može da uvredi njegovu ekselenciju Ambasadora.Strašno.Mogao bi AV u ime svojih omiljenih opozicionara da se izvine.Red je.

   1. Španija se sa tim bori, u Vojvodini toga nema, već je druga stvar posredi. Svaka propala vlast kija sedi u Beogradu podržava ovakve ljude pa je Čanak bio dobar svim vlastima po potrebi. Inače čovek je opšte poznat u NIS-u gde je pre ratova radio pa priupitajte te ljude kakav je kao čovek. Poznat je i kao nasilnik, neka Vam kaže ti njegiva bivša žena i njena porodica sa kojim mafijašima i načelnicima policije (čitaj isto kriminalcima crnogorskim) im je pretio.
      Neka vam kazu i kako je na RTV-u naredii da se ne piše više o beočinakoj fabrici kada je dobio 400000 od demokrada. Itd, itd, itd.

   2. Separatisti?
      Kao što je to odavno primetio španski filozof Ortega i Gaset, „Nacija nikad nije konačno sazdana. Po tom se /nacionalna država/ razlikuje od drugih tipova države. Tertium non datur. Ili pridobija podanike ili ih gubi, shodno tome da li država te nacije datog časa zastupa neki živi poduhvat….oblik, naročito pravni oblik, tog udruživanja s državom, i u državi, bio je različit u raznim vremenima. Zapadne države su uvek bile poziv jedne grupe ljudi drugoj grupi ljudi da obave neki posao. Taj posao se u krajnjoj liniji sastoji, bez obzira na modalitete, u organizovanju načina zajedničkog života. Država je plan življenja, program za rad i ljudsko ponaŠanje…Da je u srednjem veku postojao XIX-vekovni pojam nacionalnosti, Engleska, Francuska, Španija i Nemačka ne bi ugledale svetlost dana. Jer to tumačenje brka ono što gura napred i što čini jednu naciju sa onim što je samo učvršćuje i održava. Nije patriotizam stvorio nacije: kažimo to jednom za svagda!…Španija ima zajedničku prošlost sa narodima Srednje i Južne Amerike; ima sa njima zajedničku rasu, zajednički jezik, a, međutim, ne tvori sa njima jednu naciju. Zašto? Nedostaje samo jedna stvar, koja je već na prvi pogled suštinska: zajednička budućnost. Španija nije umela da sačini jedan program zajedničke budućnosti koji bi privukao te biološki srodne grupe.“ Poput Ortege i Gaseta, i mi bismo konačno morali da shvatimo da je nacionalna država, dakle, istorijska struktura plebiscitarnog karaktera.