„Amerika ne planira ambasadora za Srbiju iz aleje velikih kalibara“: Već godinu dana bez diplomatskog predstavnika SAD u Beogradu

Nije Srbija jedina država koja je toliko bez ambsadora najmoćnije sile u svetu, istu sudbinu dele i Bosna i Hercegovina i Kosovo, a sagovornici Danasa zaključuju da je uzrok takvom slučaju nebitnost ovog regiona za politiku SAD.

U Beogradu nema ambasadora SAD od januara i inaguracije Donalda Trampa za američkog predsednika, podsećaju. Oni smatraju da je period uočljivo dug i da pokazuje da SAD ne smatraju današnji Beograd pouzdanim ili interesantnim partnerom.

“Balkan na margini američke politike”

Činjenica da Sjedinjene Američke Države trenutno nemaju ambasadore u tri ključne balkanske zemlje – Srbiji, Bosni i Hercegovini i na Kosovu – snažan je signal marginalizacije regiona u aktuelnim međunarodnim previranjima – kaže za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

U situaciji globalne nestabilnosti, dodaje, Balkan očigledno nije visoko na listi prioriteta Vašingtona.

Dodatno, smatra, izveštaji Stejt Departmenta pokazuju da su demokratija i ljudska prava sve manje u fokusu američke spoljne politike, što predstavlja ozbiljan zaokret u odnosu na ranije decenije.

– Ruska agresija na Ukrajinu dovela je Zapad na Zapadni Balkan gotovo isključivo iz bezbednosne perspektive. Region se danas posmatra pre svega kao potencijalna zona destabilizacije koju treba kontrolisati, a ne kao prostor koji treba demokratski i politički transformisati. Evropska unija, s druge strane, pokušava da svoju politiku proširenja održi u životu kroz projektno vezivanje regiona za EU, sa ciljem neutralisanja ruskog uticaja – smatra sagovornica Danasa.

Međutim, kaže dalje, bez jasne političke vizije i snažnog angažmana, ti napori ostaju ograničenog dometa.

– Administracija Donalda Trampa deluje isključivo transakciono, bez ikakve strateške predstave o evropskoj integraciji Zapadnog Balkana. U takvom okviru nema politike zasnovane na vrednostima, već samo kratkoročnih dogovora, ustupaka i interesa. Ova logika posebno dolazi do izražaja u odnosu prema Srbiji i Republiku Srpsku – napominje Sonja Biserko.

Prema njenim rečima, politika dugogodišnjeg podilaženja Srbiji, uz obrazloženje da je ona „faktor stabilnosti“ na Balkanu, pokazala se kao duboko pogrešna.

– Umesto stabilnosti, takav pristup je proizveo suprotan efekat – ohrabrio je Beograd u etnoteritorijalnim ambicijama i destabilizujućem delovanju u regionu. Srbija je time postala problem, a ne rešenje balkanske stabilnosti. Posebno zabrinjava poruka koja je poslata na nedavnoj konferenciji u Dejtonu, povodom 30 godina Dejtonskog mirovnog sporazuma, kada je američki predstavnik izjavio da taj sporazum „više nije funkcionalan“ i da treba prepustiti da se „tri naroda dogovore“. Takva formulacija je politički izuzetno opasna, jer otvara prostor za različite interpretacije koje mogu voditi ka daljoj destabilizaciji, pa čak i obnovi konflikata – objašnjava Sonja Biserko.

Pokušaji Aleksandra Vučića da se približi Donaldu Trampu doživeli su otvoreni neuspeh, smatra, što se jasno pokazalo kroz njegov fijasko na Floridi.

“Kriza u vezi sa NIS-om ukazuje da se američka administracija poigrava sa Vučićem”

– Ipak, on i dalje nastoji da zadobije naklonost ključnih ljudi iz Trampovog okruženja, pre svega Džareda Kušnera, ustupanjem Generalštaba. Kriza u vezi sa NIS-om dodatno ukazuje da se američka administracija poigrava sa Vučićem, šaljući mu signale da nije važan partner. Informacija o mogućem nastavku rada NIS-a još uvek nije potvrđena, dok Vučić odbija nacionalizaciju jer bi ona direktno pogodila ruske interese. Očigledno je da za takav potez nema političkog prostora, iz razloga koji nisu javno poznati, ali se mogu naslutiti – kaže Biserko.

Sve to ukazuje na zaključak da SAD trenutno nemaju jasnu i koherentnu politiku prema Balkanu, dodaje.

– Njihovo delovanje je nepredvidljivo i nepouzdano, u skladu sa širim obrascem spoljne politike u Trampovoj eri. Kako na Balkanu za sada formalno vlada mir, u Vašingtonu očigledno ne vide razlog za ozbiljniji angažman. Simbol takvog odnosa je i američka ambasada u Beogradu, koja je nekada bila snažno prisutna u javnoj sferi, a danas kao da ne postoji. Povlačenje već imenovanog ambasadora dodatno potvrđuje da Balkan više nije važna tačka američke spoljne politike – sve dok ponovo ne postane bezbednosni problem – zaključuje predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji.

Nebojša Vujović, bivši šef misije SRJ u SAD, kaže za Danas da odsustvo američkog ambasadora uvek predstavlja poruku izvesnog nezadovoljstva i odsustva prioriteta u odnosima SAD sa pojedinim zemljama u kojima se ostavlja vođenje ambasade otpravniku poslova.

– Radi se o jasnom signalu da odnosi nisu harmonizovani i na najvišem ambasadorskom odnosu. U Beogradu nema ambasadora SAD od januara i inaguracije Donalda Trampa za američkog predsednika. Period je uočljivo dug i pokazuje da SAD ne smatraju današnji Beograd pouzdanim ili interesantnim partnerom, odnosno da pojedini politički potezi i ponašanje Srbije izazivaju američko negodovanje ili rezerve – ističe Vujović.

Jasno je da polazno stanovište Vlade Srbije koje iznosi ministar spoljnih poslova Marko Đuric o navodnom strateškom partnerstvu dve zemlje ne drži vodu, kaže.

– Na primer da politika dve zemlje prema Rusiji nije usklađena ili da je Vučićev pokušaj upada na konvenciju republikanske stranke ozbiljan žulj u Trampovim cipelama. Carine su preterano zaoštrene sa 35 odsto na uvoz srpskih proizvoda, što takođe pokazuje da u odnosima postoji političko-diplomatski kuršlus – kaže sagovornik Danasa.

I nešto posebno interesantno, ističe, da su SAD direktno rešavale pitanje uklanjanja Dodika u RS, a ne kao ranije koncentrisanim pritiskom i oslanjanjem na Vučića i Beograd.

– To je ozbiljna promena u stavu Vašingtona i neće biti samo epizoda vec pre konstanta – kaže Vujović.

Kako zaključuje, prema njegovim nedavnim saznanjima ne planira se dolazak američkog ambasadora iz „aleje velikih kalibara“.

Podsetimo, kandidat za tu funkciju bio je Mark Brnović, advokat srpskog porekla i bivši državni tužilac Arizone. Njega je predsednik SAD Donald Tramp nominovao još u martu, ali se 2. oktobra predomislio i povukao njegovu kandidaturu.

On je tada rekao da „kako se proces odugovlačio, postalo je jasno da birokratije ‘duboke države’ ne žele da u Srbiji služi neko sa mojim političkim, etičkim i verskim poreklom“.