Ana Brnabić ima priču i za Brisel i za Beograd

Godinama odbija svaki suštinski razgovor sa opozicijom i NVO, dok istovremeno insistira na narativu o „jedinstvu“ koje navodno nedostaje, komentarišu sagovornici Danasa izjavu Ane Brnabić, predsednice Skupštine, da je Srbija jedina zemlja kandidat u kojoj se politički i društveni akteri međusobno sapliću umesto da zajednički guraju državu ka Uniji.

Ona je u Briselu gde je prisustvovala Forumu o proširenju EU, istakla da deo opozicije i deo civilnog društva često osporavaju pozitivne ocene EU o napretku Srbije.

– Mi smo praktično jedina zemlja u kojoj jedni druge saplićemo, a svi tvrdimo da smo za EU. Kada govori, na primer, premijer Albanije, ne postoje organizacije civilnog društva koje se javljaju da kritikuju Albaniju. Kada govori premijer Crne Gore, nema organizacija civilnog društva koje će reći: znate šta, mi bismo radije da ne otvarate sve klastere, jer mislimo da je to bolje. Oni svoje rasprave ostavljaju za kući. To su interne rasprave i naravno da postoje razlike po mnogim pitanjima, ali u jednom su ujedinjeni: da guraju svoju zemlju ka EU. To rade svi podjednako, i vlast, i opozicija, i civilno društvo – navela je ona.

A kod nas, kako je dodala, “samo čekamo da, ne daj bože, evropska komesarka Marta Kos kaže nešto lepo o Srbiji pa da odmah dobije tri pisma od proevropske opozicije sa porukom da je sramota što je pohvalila Srbiju.

Čudi se Brnabić u Briselu ponašanjem NVO i opozicije, kao da ova i prethodne vlade SNS rade na neophodnim reformama poput vlada u Albaniji i Crnoj Gori, i kao da već godinama za predstavnike opozicije i nevladinog sektora ona ima samo reči hvale.

Situacija je obrnuta. Srbija ne napreduje na evropskom putu, a predstavnici Vlasti, uključujući i Brnabić, deo NVO optužuju da pokušavaju direktno da destabilizuju zemlju i ruše ustavni poredak ili pak da su godinama pravile ćelije po školama koje su podelile decu i porodice.

Borko Stefanović, zamenik predsednika SSP Dragana Đilasa, koji je više puta ukazivao evropskim zvaničnicima na greške u njihovoj proceni rada i zalaganja režima u Beogradu u procesu evropskih integracija, za Danas kaže da Brnabić poslovično izbegava istinu i pokušava sa najnovijom prevarom prema Evropi.

Prevara se, kako pojašnjava, sastoji u tome što, “eto, jadni i tužni naprednjaci i njihov šef Vučić, žele dijalog i konsenzus u društvu ali neće niko sa njima da priča”.

– Za to što su uništili institucije, podjarmili medije, pokrali izbore i za to što je Srbija pod njima i zbog njihove korupcije koja ubija, najgora po korupciji i siromaštvu u Evropi – kaže Ana Brnabić kriva je opozicija i više od polovine našeg naroda. Ista ta Ana i njeni iz režima ne žele, niti će ikad, sprovoditi bilo kakve “reforme” jer bi to značilo da padaju sa vlasti i idu pred nezavisne sudove – konstatuje on.

Brnabić zna…

Prema njegovim rečima, Brnabić zna dobro da se ne ide u Evropu sa masovnom korupcijom, prebijanjem i hapšenjem građana, studenata i opozicije, tajnim pracenjem i snimanjem opozicije od strane partijske BIA, prodajom svega na tajan način i sa medijima pod njihovom kontrolom koji više od polovine građana nazivaju ustašama, teroristima, lopovima i izdajnicima.

– Takođe, nema nikakvih “pozitivnih ocena” o ovom režimu. Mi hoćemo i guraćemo Srbiju ka EU jer je to najbolje i sigurno mesto za naše građane ali, naravno, bez ovog crnog kartela na vlasti – kaže Stefanović.

Dok Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, nastup Brnabić u Briselu opisuje kao performans, i za njega je “deo u kojem tvrdi da opozicija i civilno društvo osporavaju pozitivne ocene EU o napretku Srbije u suštini smehotresan”.

– Prvo treba reći jasno: ova autoritarna vlast ne zna šta je dijalog ni kad im prođe pored nosa. Godinama odbija svaki suštinski razgovor sa opozicijom i NVO, dok istovremeno insistira na narativu o „jedinstvu“ koje navodno nedostaje. Jedinstvo se ne gradi tako što vlast bira sagovornike po kriterijumu poslušnosti, nego spremnošću da se uključe oni koji kritikuju i zahtevaju suštinske promene – ističe Beširi.

I dodaje da je Vučićeva vlast više puta pokazala da joj je lakše da targetira nego da razgovara.

– Predstavnike civilnog društva prozivaju kao neprijatelje države, iznose finansijske izveštaje koje redovno dostavljamo APR-u, Poreskoj upravi i NBS kako bi nas kompromitovali i crtali mete, umesto da otvore prostor za reformski dijalog. Time se ljudima direktno ugrožava bezbednost, što posebno dobro znaju oni koji su mesecima pod kampanjama tabloida i provladinih medija – skreće pažnju on.

Umesto razgovora demonizacija

Isto, kaže, važi i za opoziciju.

– Umesto razgovora, dobijamo demonizaciju. A kada ni to nije dovoljno, vlast pribegava sili. Razbijene glave, izbijeni zubi i nasilje nad demonstrantima nisu incidenti, već jasna poruka da se kritička misao guši fizički, ne politički. Kada Brnabić u Briselu govori o „saplitanju“ i „nedostatku zajedništva“, onda mora da čuje i ovo: evropski put se ne temelji na jednoumlju, već na slobodama, pluralizmu, kontroli vlasti i učešću svih društvenih aktera. Kritike postoje jer reformski procesi stagniraju, ne zato što opozicija i NVO ne vole Evropu – jasan je on.

I sugeriše da ako vlast konačno želi zajednički put, neka počne od minimuma, od stvarnog dijaloga, poštovanja prava i prestanka nasilja nad onima koji misle drugačije.

– Kako je skoro četrnaest godina provela u političkoj izolaciji, teško je da poverujemo da je sada spremna da razgovara, tako da je za nastavak EU integracija neophodno da se raspišu izbori i promeni rđava vlast – zaključuje Beširi.