Anđelković: Kada bi se ponovio 15. mart sa profilisanim vođstvom, Vučić bi bio u velikom strahu

Svestan da se većina ljudi, pa i unutar sistema, ohrabrila, Aleksandar Vučić sada menja sistem, kaže Dragomir Anđelković za Nq.

Lojaliste i polulojaliste zamenio je ljudima koji znaju da će, ako on padne, završiti u zatvoru, dodao je Anđelković.

„I pre nego što je on pokrenuo razne kvazi-reforme, tj. antireforme, on je već pokazao da njegovi lojalisti u policiji i ne pružaju asistenciju. Tužilac nešto pokrene, ali se suoči sa ignorisanjem od strane policije. To je jedna vrsta poludržavnog udara“, dodao je on.

Vučić je uspeo da promeni mehanizme sile i da paralelno funkcioniše, da se ne obazire na činjenicu da je većina građana protiv njega.

„On sada vlada na osnovu straha ljudi da će primeniti represiju. Ali nije njemu baš lako da primeni masovnu represiju. Jedna je stvar kada je pod udarom jedan čovek, petoro ili 20 ljudi, ali kad bi nam se ponovio 15. mart – ovaj put sa nekim jasnim, profilisanim vođstvom – Vučić bi bio u velikom strahu, jer njegovi mehanizmi sile su lešinarski. Da li su oni spremni da masovno primene represiju i da idu do kraja? To je veliko pitanje. Drugo, Vučić ipak razmišlja da u nekom momentu ode iz Srbije. Ako ‘ozbiljnije’ prolije krv, mnoga će mu vrata biti zatvorena, a njegov kapital verovatno nije u Severnoj Koreji“, rekao je on.

Uveren je da sa „reformama“ pravosuđa Vučić podiže uloge, da bi se u nekom momentu cenjkao – sa građanima, političarima, studnetima…

Takođe misli da će izbori biti 2027. godine.

„‘Setiće se’ on prelazne Vlade. On će to da ‘predloži’, da bi imao jednu vrstu mekog postepenog odlaska sa svojom interesnom zajednicom, uz neke garancije“, kazao je.

Anđelković smatra da Vučić nije iranicionalan, koliko god bio fasciniran Titom i želeo da vlada doživotno.

„On se ponekad ponaša psihološki upadljivo, ali zna šta može, šta ne može. On sada diže uloge. Nema diktature bez nekih spoljnjih leđa. Zbog situacije u svetu, sada je oslobođen mešanja velikih sila i on čeka da vidi šta će biti na međunarodnom planu“, rekao je on.

Umesto Belorusije, Anđelković smatra da je bolje poređenje sa Jermenijom i pobunom koja je nastala kada je Serž Sargsjan pokušao da pređe sa mesta predsednika na mesto premijera.

„Svaki protest je pre toga razbio. Odjednom te noći dolazi do takve bujice na ulicama, da to ne može da se zamisli. Ista vojska i policija, koja radi sve što je on naredio, neće da ide na toliki narod, jer shvata da je jako opasno i za njih. Tako da, Vučić zna da taj trenutak – kad bude pokušao da pređe tek tako na mesto premijera, ili da promeni Ustav – može da bude za njega opasan, a on nije hrabar čovek“, rekao je on.

„Nema malog diktatora na Balkanu…“
Sluti da bi i izmene zakona mogle da budu spin – žeton da pregovara sa EU, da pokaže lažnu dobru volju.

„Svestan je da nema opstanka malog autokrate na Balkanu bez bilo nečije podrške, makar žutog svetla“, dodao je.

Smatra da Vučić više nema ni respektabilnu manjinsku podršku, a na pitanje kako mu onda uspeva kontrola nad policijom ili svi postupci sa pravosuđem, Anđelković podseća na Manuela Norijegu.

„Norijega je u Panami, četiri-pet godina pre nego što je pao s vlasti, imao je podršku od devet do 10 odsto. Vladao je jer imao podršku u mafiji, u policijskim strukturama, državnoj bezbednosti i niko spolja nije bio spreman da ga ruši. Onog momenta kad se spolja našao ko je voljan da ga ruši, niko ga nije branio“, naveo je istoričar.

Ne treba se demoralistati, poručio je.

Insistira da je trenutna situacija u Srbiji sličnija Jermeniji nego Belorusiji, jer Aleksandar Lukašenko ipak ima izvesne pluseve i jedan deo javnosti ga podržava.

„Veliki deo istoka Belorusije je uz njega, tako da je Vučić senka Lukašenka, on može samo sa onim nesrećnim Seržom da se poredi“, dodao je.

Uveren je da izbori neće biti ove, već sledeće godine.

„Vučić više ne može da namesti izbore kao ranije. Ranije smo znali da se mulja, da se petlja, da se krade. Ali kada imate 37 odsto, navučete na 45 ili 60 odsto. A kada imate mnogo manje, teže je to sve uraditi. Drugo, poverenje građanstva je na nuli, a spremnost da se protestna energija obnovi i te kako postoji. Sad su ljudi malo demoralisani, ali zamislite tu noć gde on kaže ‘pobedio sam na izborima’ – pa to je eksplozija širom Srbije. I on zna da to možda ne može da iskontroliše. Možda može. Mislim da će on probati da nam priča u izborima i da to pomera, pomera, pomera sve do 2027. godine. A tada će verovatno da nađe neke svoje igrače u opoziciji, u nekom delu društvenog spektra, da ponudi neku novu prelaznu vladu… Videćemo da li će kod stranih sila to moći“, zaključio je.