EU ne zaboravlja ni Banjsku: Oružani incidenti crvena linija preko koje neće preći za otvaranje Klastera 3 u decembru

Marta Kos, komesarka za proširenje Evropske unije izjavila je 18. novembra, da je Komisija u izveštaju navela da je Srbija ispunila sve kriterijume za otvaranje, i to – ne prvi put – ali da je za to potrebno i ispunjavanje obaveza koje su zemlje članice iznele u “nonpejperu” prošlog novembra, a to su rešavanje slučaja Banjska, medijski zakoni, birački spiskovi, REM.

Slučaj Banjska ponovo je došao time u žižu javnosti, imajući u vidu da ga ni evropski službenici zaduženi za Srbiju ni predststavnici vlasti zaduženi za ispunjavanje kriterijuma iz agende za pridruživanje EU, nisu eksplicitno pominjali kao uslov do sad, pogotovo ne “rame uz rame” sa izbornim i medijskim zakonima.

“Neće biti daljeg pomaka dok se ova četiri pitanja ne reše”

– Komesarka Marta Kos je vrlo jasno iznela činjenice i Evropska komisija jeste u više navrata konstatovala da je Srbija tehnički spremna za otvaranje sledećeg Klastera 3, ali nabrojana četiri problema moraju biti rešena suštinski, a ne samo formalno – kaže za Danas Goran Miletić, osnivač i direktor Balkans Forward Fondacije.

Dakle, dodaje, neće biti daljeg pomaka dok se ova četiri pitanja ne reše.

– Prema mojim saznanjima, gotovo trećina zemalja je ili izričito protiv ili skeptična prema daljem otvaranju klastera ukoliko se ne vide suštinski rezultati, pa sastanci, obećanja i naglašavanja da je Srbija za EU više ne znače mnogo. Sve što se desilo sa izborom članova REM-a govori da pravih koraka nema, a ne možemo biti ni preterani optimisti u vezi biračkog spiska, imajući u vidu informacije koje su ovih dana dostupne iz nekih gradova – ističe naš sagovornik.

Opravdanje koje smo čuli pre par dana, a prema kome je Srbija specijalni slučaj jer je više od polovina građana protiv članstva u EU nailazi na podsmeh u Briselu, jer upravo vlast preko medija koje kontroliše kreira evroskepticizam već više od deceniju, dodaje.

– Posebno bitna tačka je slučaj Banjska i tu stvari moraju biti sasvim čiste, bez obzira da li vlast želi da ponavlja besmislenu tezu da je Kosovo Srbija ili da iznese argument da nema kontrolu nad teritorijom Kosova. Ukoliko bi ovo drugo bilo opravdanje, svakako postoji obaveza da se sprovede istraga, sarađuje sa organima drugih zemalja, prikupljaju dokazi i uhapse počinioci ako su na teritoriji Srbije. Za EU je ovo veoma važno jer su oružani incidenti crvena linija preko koje neće preći, sve dok čitav slučaj ne dobije sudski epilog. Ukoliko Srbija nema kapaciteta ili političke volje da izađe na kraj sa oružanim formacijama, onda se postavlja i pitanje kapaciteta da se pridruži EU – zaključuje Goran Miletić.

“I Rusija, ne samo Banjska”

Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, ističe za Danas da otvaranje Klastera 3 pokazuje svu kompleksnost procesa EU integracija, naročito kada je Srbija u pitanju.

– Sa jedne strane Evropska komisija godinama ukazuje da je Srbija ispunila tehničke uslove za otvaranje tog klastera, sa druge stranice mnoge zemlje članice EU postavljaju dodatne zahteve. Ti zahtevi se mogu podeliti u nekoliko kategorija, zemlje Baltika zahtevaju usklađenost Srbije za zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, Holandija trazi snažnije reforme u oblasti vladavine prava, Hrvatska traži rešavanje slučaja Banjske, a Bugarska bolje uslove za pripadnike njihove etničke zajednice koja živi u Srbiji – kaže sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, prošle godine Srbija je predložila “nonpejper” gde je obećala rešavanje problema reforme medijskih i izbornih zakona, ažuriranje biračkog spiska i novi REM.

Treba naglasiti da su ove reforme predložene i obećane od strane vlasti u Srbiji, kaže dalje, a samim tim jedino oni su odgovorni za njihovo ispunjavanje.

– U međuvremenu je ispunjena većina obećanog ali sa protestima, policijskom represijom i derogacijom vladavine prava promenile su se okolnosti u odnosu na prošlu godinu, tako da se opet postavlja pitanje da li zemlje članice žele da dozvole Srbiji otvaranje klastera. Potrebna je saglasnost svih zemalja, što nije jednostavno postići u slučaju Srbije zbog mnogo razloga, bilo da su pitanju odbijanje Srbije da uvede sankcije Rusiji ili da slučaj Banjska dobije sudski epilog, ili nedostatak sustinske borbe protiv korupcije, jačanje demokratskih institucija i unaprađenje vladavine prava – zaključuje sagovornik Danasa.