Bekerat: Mogući negativni efekti uredbe o ograničavanju trgovinskih marži

Na predstavljanju izveštaja Evropske komisije predstavnicima kompanija, državnih institucija i poslovne zajednice u Evropskoj kući, Fon Bekerat je istakao da je u ekonomiji zabeleženo najviše napretka i da je ekonomska moć Srbije jaka, podsetivši da je značajan rast BDP zabeležen 2024. godine, ali je usporio u prvoj polovini ove godine.

Izveštaj ukazuje da država i dalje ima najveću ulogu u ekonomiji, što može da ometa konkurentnost i razvoj privatnog sektora, dok preduzeća u vlasništvu države i dalje imaju preveliko prisustvo u raznim strukturno važnim sektorima koji zapošljavaju veliki deo radne snage, kazao je Fon Bekerat.

Istakao je da poslovnu zajednicu ometaju takozvane „crvene trake“, političko mešanje, slabost u vladavini prava i ograničena efikasnost i transparentnost javne administracije.

Fon Bekerat je poručio da su proizvodni i uslužni sektori dobro razvijeni zbog bliske ekonomske integracije sa Evropskom unijom i podsetio da je EU već dve decenije bila jedan od najbitnijih partnera Srbije i učestvuje sa skoro 60 odsto trgovine robom i 45 odsto ukupne trgovine sa Srbijom.

Prema njegovim rečima, reforme u zelenoj tranziciji napreduju, ali je tempo previše spor, energetska infrastuktura je zastarela, a Srbija je i dalje zavisna od Rusije za gas i naftu, iako je uradila nekoliko korka ka divezifikaciji.

Posvećenost Srbije mora biti pokazana delima, konstantnim reformama i javnim narativom koji osigurava da je budućnost Srbije u EU, jer ima veliki potencijal za pristup Uniji, ali to zahteva političku volju i jake reforme, ukazao je Fon Bekerat.

On je ponovio da je proširenje EU politički prioritet i geopolitička investicija u jaku, stabilnu i sigurnu i ujedinjenu Evropu, baziranu na demokratskim vrednostima.

Istakao je da je ključno to što da je došlo do usporavanja procesa reforma u odnosu na prošlu godinu i naveo da je turbulentna politička situacija povećala polarizaciju u Srbiji, a zabeležena je prekomerna upotreba sile i pritisak na civilno društvo.

Pohvalivši pozitivne reforme, koje se odnose na usvajanje Zakona o Jedinstvenom biračom sisku i izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, Fon Bekerat je naglasio da to mora biti iskreno implementirano, kako bi dovelo do konkretnih promena.

Ministar za evropske integracije Nemanja Starović je naveo da Srbija godišnji izveštaj Ekonomske komisije razume i prihvata kao svojevrstan inventar, u kojem je detaljno navedno sve što smo postigli i pokazuje mapu izazova koji su pred Srbijom.

Nije nikakva tajna da ne možemo biti u potpunosti srećni i zadovoljni svim formulacijama koje se u godišnjem izveštaju nalaze, a pogotovo nekim stvarima kojih u izveštaju nema, a tu bi im bilo mesta, naveo je Starović.

On je rekao da je Srbija i dalje najspremnija za pristup EU, odmah ispod Crne Gore, a ispred ostalih država.

Uprkos različitim najavama koje smo moli čuti u javnsoti pre objavljivanja Izveštaja, Evropska komisija je jasno i eksplicitno potvrdila da je Srbija tehnički spremna za otvaranja klastera tri i ponovila preporuku da do toga dođe, rekao je Strović, ocenivši da će izveštaj biti važan alat da se desi taj „simbolički važan korak“.

On je naveo da je Izveštaj najkritičniji u oblastima slobode izražavanja i slobode medija i naglasio da su u toj oblasti posvetili veliku pažnju proteklih meseci, iako je princip Evrope „da ništa nije završeno dok nije u potpunosti završeno“.

Druga oblast gde postoje, kako je naveo, „opravdane kritike“, vezane su za narative o EU i negativno izveštavanje o EU, poručivši da je od objavljivanja Izveštaja već uočljiv vidan napredak u toj oblasti.

Mi smo itekako voljni i spremni da vrlo brzo pokrenemo sveobuhvatnu medijsku kampanju kroz koju bismo na objektivan način prikazali našoj javnosti šta je sve naše društvo postiglo i dobilo do sada kroz proces prostupanja EU, rekao je Starović.

Šef Odeljenja za evropske integracije i ekonomska pitanja Delegacije EU Paskvele de Miko predstavio je najznačajnije zaključke iz ekonomskod dela godišnjeg izveštaja Evropske komisije.

De Miko je, između ostalog, objasnio da uvođenje „specijalne“ uredbe o marži može dovesti do negativnog uticaja na poslovnu klimu u Srbiji, navodeći da to ime više veze sa politikom, nego sa biznisom.

On je objasnio da se očekuje da će BDP nastaviti da raste, ali da se mora uzeti u obzir da to može da se poremeti ako, na primer, rafinerija u Pančevu ne bude radila godinu dana