Kad je reč o spoljnopolitičkom kursu Srbije, odnosno da li je održivo balansiranje između EU i Rusije, Jens Bastian, analitičar Helenske organizacije za evropsku i spoljnu politiku, prvo ističe da je stav Evropske komisije i njenog pregovaračkog tima jasan, ali i da će Beograd uskoro morati da se jasno odredi.
„Novi saziv Komisije u Briselu je naglasio i dobio podršku za svoju poziciju Berlina, Beča i Pariza, da će želeti da zna i vidi dokaze kako države kandidati za članstvo usvajaju i poštuju (eskalirajući) režim sankcija protiv Rusije. Brisel zahteva da se Beograd uzdrži i ne iskoristi rusku zabranu uvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU kako bi povećao stepen izvoza svojih proizvoda u Rusiju. Srpske vlasti će u skorijem periodu morati da odluče u kojem pravcu će se okrenuti klatno, odnosno da li će ono prevagnuti prema Briselu ili prema Moskvi. Ne možete da se okrećete u oba smera. Ipak, primetno je da to nije samo pitanje za Srbiju. Ima i nekih država koje su već članice EU a koje se u potpunosti ne pridržavaju režima sankcija uvedenih Rusiji“, ističe Bastian.
Upitan o zahtevu Nemačke da u pregovorima Srbije sa EU najpre bude otvoreno poglavlje 35, koje se odnosi na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, grčki analitičar ocenjuje da je diplomatski gledano to možda „nije najbolji primer mudre politike“. „Ali, to pokazuje da Berlin smatra da takozvane „vruće“ teme poput normalizacije odnosa Beograda i Prištine ne mogu biti odlagane unedogled. Lekcije naučene iz prethodnih rundi proširenja, naročito na primeru Bugarske, Rumunije i Hrvatske glase da odlaganje kritičnih poglavlja do pred kraj procesa samo nosi rizik da se odloži dobijanje članstva. Strpljenje se gubi, i to ne samo u Berlinu, budući da ima dosta propuštenih prilika između Beograda i Prištine. Da bi proces proširenja EU imao stabilnu mapu puta i odigrao se u razumnim vremenskim rokovima potrebno je da Beograd i Priština normalizuju ono što je očigledno, odnosno svoje bilateralne odnose“, zaključuje sagovornik Danasa.
Stagnacija u regionu
– Odnosi između Srbije i Hrvatske su sada uzdrmani nepotrebnom nacionalističkom retorikom i međusobnim upiranjem prsta. Mada su privremeno oslobađanje Šešelja i njegove potonje akcije predstavljale okidač za najnoviju rundu razmene optužbi, srž problema odnosi se na to da su srpsko-hrvatski odnosi već ranije stagnirali. Nedavne akcije gospodina Šešelja samo su dolile ulje na tinjajuću vatru, navodi Bastian za naš list.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
