Vlasti u Beogradu nisu podržale više od stotinu deklaracija EU o spoljnopolitičkim pitanjima otkako su na Samitu EU – Zapadni Balkan, održanom u Solunu 2003, pozvane da se priključuju deklaracijama i stavovima Unije iz oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike.
Kako su Beti predočili evropski izvori, od početka 2004. pa do jula 2010, EU je donela 923 deklaracije, Srbija je pozvana da se pridruži stavovima iznetim u 830 deklaracija, a vlasti u Beogradu prihvatile su da to učine u 706 slučajeva. Od ukupno 124 deklaracije EU koje Srbija i prethodno državna zajednica SCG nisu podržale, najveći broj odnosi se na stavove EU u vezi s događajima u Rusiji, zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza, Iranu i u Kini, kao i u zemljama Balkana.
Srbija se, na primer, nije pridružila deklaraciji EU iz maja 2006, kojom je EU pozdravila „uspešnu organizaciju“ referenduma o samostalnosti Crne Gore i kojom je ocenjeno da je sprovođenje referenduma „znak zrelosti političkih snaga i građana Crne Gore“.
U više navrata, Srbija nije podržala deklaracije EU kojima se kritikuju pojedinačni slučajevi kršenja ljudskih prava u Kini, Rusiji i Iranu. Srbija u dva navrata, u junu i decembru prošle godine, nije podržala EU u zahtevu Kini da se prekine progon disidenta Liju Sjaoboa, inače ovogodišnjeg dobitnika Nobelove nagrade za mir. Deklaraciju EU u kojoj je izrečena kritika na račun Rusije u vezi s donošenjem kontroverznog zakona o nevladinim organizacijama, nisu podržale vlasti nekadašnje državne zajednice SCG početkom 2006. godine.
Takođe, Srbija, u kojoj je smrtna kazna ukinuta, nekoliko puta nije se pridružila EU u osudi izvršenja smrtnih kazni u SAD, Japanu i još nekim zemljama.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
