Oštra analiza stanja opozicije Biljane Stojković: Predigra u Kuli

Tokom prve polovine 2026. godine biće održani izbori u deset lokalnih samouprava u Srbiji. U žižu javnosti dospela je opština Kula, kao jedno od tih izbornih mesta, a razlog za to je objava da su u Kuli konstituisane opozicione izborne liste. Nasuprot prošlogodišnjoj praksi lokalnih izbora u Kosjeriću, Mionici i Sečnju, da se na izbore protiv radikalskog režima organizuje jedan opozicioni front uz podršku studenata, u slučaju Kule imaćemo dve liste – jednu okupljenu oko studenata, uz podršku Studenata u blokadi, i drugu u kojoj su se udružili akteri koji pripadaju opozicionim strankama. Doduše, već je posebnu listu imala Stranka slobode i pravde u Mionici i osvojila ukupno stojedanaest glasova birača. Javnost je obaveštena da su se u zajednički blok u Kuli, nazvan „Ujedinjeni za Kulu“, okupili Nova demokratska stranka Srbije, Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije, Srbija centar, Zeleno-levi front, Pokret slobodnih građana, savez Monarhisti – Pokret obnove Kraljevine Srbije, kao i lokalna inicijativa „Kuljani naš grad“.

Informacije sa terena govore da je broj članova navedenih stranaka u Kuli sasvim zanemarljiv, zbog čega se može postaviti potpuno razumno pitanje – zašto su opozicione stranke rešene da izađu na ove izbore? Treba zapitati i zašto je koalicija organizovana kao ideološka mešavina – od levih do desnih monarhista. Pitanje je posebno važno budući da se na društvenim mrežama najveće kritike studentskom pokretu odnose na nedostatak ideologije, nedovoljno zalaganje za evropski put, kao i na nejasnoće oko dometa organizacije koja nema hijerarhijsku strukturu sa vođom na čelu.

Argumentacija opozicije svakako se može odnositi na razumljivu distinkciju između pitanja lokalnih i parlamentarnih izbora i sasvim tačne tvrdnje da su problemi opštinskih i komunalnih politika različiti od onih državnih, o kojima se diskutuje u republičkoj skupštini. Plašim se, ipak, da to nije osnovni razlog. U Srbiji se na svakim izborima kandiduje Aleksandar Vučić, uključujući i izbore za savete mesnih zajednica, pa je i problematika uređenja parkova, vrtića, vodovoda, kanalizacije, grejanja, električne mreže itd., sasvim daleko od logičnih lokalnih pitanja. Nažalost, to je i razlog zašto se kampanje na lokalnom nivou vrlo malo povezuju sa svakodnevnim životom građana u konkretnom mestu.

Formiranje posebne liste stranaka opozicije, u odnosu na studente, ukazuje na nešto drugo. Izgleda da opozicija „ispipava teren“ za buduće parlamentarne izbore. Iako ne verujem da očekuju spektakularan rezultat, čini mi se da je Kula morala biti probni teren, a kako se može čuti iz još nekih mesta kojima sleduju izbori u 2026. godini, slične ćemo liste i tamo videti. Imam utisak da je ovakva strategija važna i za postepeno navikavanje građanstva da će opozicione stranke na parlamentarne izbore sigurno izaći posebno, verovatno sa najmanje dve koalicione liste u odnosu na listu koju će kandidovati studenti. Broj kvazi-lista, tj. onih „opozicionih“ formiranih od strane režima kako bi se unela što veća zabuna u glasačko telo, ne možemo čak ni da nagađamo. U svakom slučaju, izgleda da je potrebno učiniti prihvatljivim nezavisno učešće svakakve opozicije u izbornom procesu uprkos deklarativnom pozivanju stranaka na referendumsku atmosferu.

Moje bolno iskustvo u formiranju koalicione liste Srbija protiv nasilja, 2023. godine, naučilo me je da prepoznam još jedan motiv stranaka da izađu na izbore. Mozak vam eksplodira kada shvatite da se pravljenje liste za izbore koristi za, pazite sad – pravljenje stranačkog odbora u konkretnom mestu. Strategija je sledeća: stranka nema članstvo u nekom gradu, ali se na sastancima centrala u Beogradu žestoko bori da dobije što više mesta za svoje nepostojeće članove, a važno je i da se ti imaginarni članovi kotiraju što više na listi. Tek kada su obezbedile mesta za buduću lokalnu skupštinu, stranke kreću u „lov na talente“, to jest, tek tada imaju valutu, a to su odbornička mesta u gradu, koju koriste da privuku ljude u svoje stranke. Slično je bilo i u slučaju pokrajinskih izbora iste godine.

Samo još jednom da pojasnim o čemu se ovde radi. Budući da nemaju svoje članove koji dele njihove stranačke vrednosti i kao takve ih postave na mesta gde će moći da sprovode proklamovane politike, neke stranke su spremne da na ta mesta stavljaju nepoznate ljude, možda svog komšiju, svastiku ili sestru nekog poznanika, koji nemaju pojma ili ih nije ni briga za kakvu se politiku ta stranka zalaže. Pokazalo se da postoji dosta koristoljubivih ljudi koji će bavljenje politikom videti kao veoma privlačan posao ako im se odmah otvori funkcionerska pozicija. Mesta za neke kvalitetne lokalne političare i dugogodišnje borce za pravdu tako bivaju popunjena tek rođenim funkcionerima. Shvatate li koliko je ovo poremećeno?

Možete reći da sam užasno naivna za nekog ko se realno bavi politikom, ali sam potpuno ubeđena da su baš ovakve i slične prakse doprinele lošem rejtingu stranaka i lošem kvalitetu političara u Srbiji, čast izuzecima. Na moju veliku žalost, Vučiću je uništavanje politike postalo neuporedivo lakše zbog ljudi koji su funkcije dobili, a umesto politike bavili su se čuvanjem svojih, ničim izazvanih, pozicija. Svedočenja iz Kule, po kojima su neke stranke i njihovi odbori naprasno osnovani pred buduće izbore, bude mi mučna sećanja i strah da ćemo ponovo svedočiti scenariju iz 2023. godine.

U Srbiji se vode velike borbe za povratak politike u svakodnevni život. Klasične stranke uporno odbijaju da prihvate novu realnost i novu snagu. Ograđivanje studenata od opozicionih stranaka najsnažnije sam pozdravila. Poznajući aktuelne igrače i njihovo grabežljivo ponašanje, mislim da studentski pokret ne bi trajao duže od mesec dana u slučaju dozvoljenog stranačkog uticaja. Urušio bi se iznutra i iscepkao na desetine delića, međusobno zaraćenih za vjek vjekova.

Ima vremena kada se na izborima treba takmičiti politikama, pod uslovom da zaista imate politiku. Postoje i vremena kada je nužno skupiti sve snage, po svaku cenu, a zarad mnogo većeg dobra i pobede nad zlom. Studentski bunt je podigao čitavo građanstvo na noge i konačno iscrtao put delovanja ka definitivnoj pobedi. Svaki opozicioni akter prepoznaje trenutak, u to sam sigurna, ali se prema ovoj situaciji odnosi ili društveno odgovorno ili u skladu sa očuvanjem svojih stečenih privilegija. Žalosno je videti da se delovanje opozicionih stranaka, izuzev Demokratske stranke, može svrstati u drugu kategoriju.

Polazeći od premise da stranke nužno moraju ići na izbore, Rastislav Dinić iz Zeleno-levog fronta naziva Studentsku listu populističkom i optužuje je za unošenje podela u antirežimski front. Raskošno citirajući nekoliko važnih autora na temu problematike populizma, Dinić nasilno ugurava studentski front u „antipluralističku ideologiju“ predviđajući mu buduću totalitarnu ulogu u uništavanju višestranačja, jer kako kaže „[studenti] ne vide nikakve prednosti u njemu [višestranačju], i vide ga tek kao prepreku za ostvarenje narodne volje“. Sigurna sam da kolega Dinić prepoznaje u svom tekstu verziju klasičnog argumenta „slamnatog čoveka“ u kom namerno pogrešno interpretira i pojednostavljuje pozicije studentskog bloka kako bi tako izgrađenu pogrešnu sliku studentskih pozicija onda napadao iz svakakvog teorijskog oružja.

Autor teksta, kolega Dinić, u potrebi za referendumskom atmosferom na budućim izborima vidi zahtev za antipluralizmom i „moralizacijom politike“. Istina je da ideja studenata ne podrazumeva ukidanje stranaka, već nužnost da se, zarad pobede nad mafijom na sledećim izborima, formira lista stručnjaka i javnih ličnosti, koja može sadržati i članove stranaka, ali ne i njihove funkcionere. Cilj svakako nije stranački, već je opšti – početak dovođenja institucija države u njihove istinske funkcije i uvođenja elemenata pravne države. Stranke su pozvane da učestvuju tako što će iz sve snage raditi na promociji Studentske liste, pozvati svoje članove da za nju glasaju i tako obezbediti zajedničku pobedu.

Dejan Ilić – Recidivi
Imam samo razumevanje za opoziciju, pa i za Demokratsku stranku. Voleo bih da svi prežive krizu, tešku za sve nas, a pogotovo za njih. Uključujući i Demokratsku stranku, uprkos njenoj sadašnjoj „politici“.https://t.co/hW5xY4LqT8

— Peščanik (@Pescanik) January 16, 2026

Prošlogodišnji lokalni izbori u nekoliko mesta pokazali su da studenti ne beže od pravljenja izbornih lista sa lokalnim predstavnicima opozicije. Koliko mi je poznato, saradnja je bila više nego dobra, kooperacija na visokom nivou i rezultati maksimalni u uslovima nasilja i neverovatnog nivoa režimske krađe glasova. Opozicioni aktivisti širom Srbije zdušno su učestvovali u svim lokalnim akcijama boreći se za pobedu. Trenutno povećanje intenziteta napada na studente, kao i pravljenje lista za predstojeće lokalne izbore u 2026., pokazuje da su opozicione centrale promenile taktiku. Izgleda da je, sa približavanjem parlamentarnih izbora, strah od gubitka pozicija narastao do mere da se polako skidaju rukavice i počinje nova faza obračuna sa studentima.

Dinić u svom tekstu optužuje studente da otvaraju front protiv opozicije. Po mom mišljenju, ovo može biti tačno samo ukoliko opozicioni predstavnici u studentima vide opasnost da će i sami nestati kada bude srušen autoritarni režim. Navodi još i da studenti od opozicije prave neprijatelje, što zapravo u potpunosti ogoljava neprijateljstvo stranaka prema studentima i njihovom političkom delovanju.

Studentski blok je daleko od homogene autoritarne mase. Tu se nalaze mladi ljudi različitih ideoloških opredeljenja zbog čega se međusobno sukobljavaju i neprekidno diskutuju. Ipak, vrlo su svesni toga da se moraju držati zajedno ukoliko se želi ostvariti cilj – rušenje radikalskog režima. Zbog toga su zajedno izrasli u silu sa okupljajućom snagom i energijom nade koja se uliva među građanstvo. Oni se neće kandidovati na izborima, već delegiraju ljude od struke, znanja i ugleda, ideološki potpuno varijabilne. Teško mi je da u toj činjenici vidim ono što nam nagoveštava kolega Dinić – populizam i jednoumlje. Strah od stranačkog nestajanja jeste validan ako članstvo nije vezano zajedničkom politikom već anticipira neke funkcije za sebe, što se svakako neće desiti u ovom izbornom krugu. Ovo je trenutak, međutim, kada borba mora biti iskrena i snažna.

Predstojeći lokalni izbori rasvetliće nam, do kraja, pozicije stranaka i nacrtaće nam put njihovog delovanja u susret republičkim izborima. Plašim se da obrise već uveliko vidimo, ali ostaje mi nada da to neće ugroziti konačnu pobedu nad Vučićem. Verujem da će ljudi u lokalnim sredinama prepoznati o čemu se zapravo ovde radi.