Bojana Selaković: Daću besplatan savet onima koji u Mađarskoj traže model za Srbiju

U Srbiji je aktuelna polemika da parlamentarne stranke to treba da učine u korist buduće nestranačke liste uglednih ljudi, čiji će sastav biti objavljen onda kada izbori budu raspisani i počne kampanja.

Bojana Selaković je na mreži Iks objavila niz koji prenosimo:

„Niko me nije pitao za mišljenje, ali ipak ću dati besplatan savet svima koji u grupisanju opozicije u Mađarskoj traže modele za Srbiju, kao što sam to radila pre više godina kada je opozicija u Srbiji gromoglasno govorila da je samo prosto ujedinjenje zainteresovanih za smenu vlasti, dovoljno da se to i desi i pri tome se pozivala na mobilizaciju turske opozicije protiv Erdogana.

Dakle, da, istina je da mađarske opozicione partije jedna po jedna odustaju od učešća na izborima u korist Tise, posebno nakon poslednjih anketa.

Niko me nije pitao za mišljenje, ali ipak ću dati besplatan savet svima koji u grupisanju opozicije u Mađarskoj traže modele za Srbiju, kao što sam to radila pre više godina kada je opozicija u Srbiji gromoglasno govorila da je samo prosto ujedinjenje zainteresovanih za smenu…

— Bojana Selaković (@bojana_mala) February 2, 2026

Prva stvar, koju ovde niko ne dovodi u pitanje je kredibilitet istraživanja, ali to je manje važno za nas. Drugo, važnije, jeste da Mađarska ima kombinovani izborni sistem u kome se malo više od polovine poslanika bira po većinskom, a nešto malo manje njih po proporcionalnom sistemu u kome su cenzusi 5,10,15% u odnosu na to da li stranke izlaze samostalno ili u koalicijima. U trenutnoj atmosferi, procena je da osim jedne ekstremne desničarske i proruske partije, niko drugi ni u jednoj varijanti to ne može da dosegne. I niko od njih to ne dovodi u pitanje.

Treća i najvažnija razlika između Srbije i Mađarske: iako Peter Mađar izbegava da se izjašnjava o nekim temama koje polarizuju javnost (LGBT prav, migrantska politika) i čak je sklon da ponekad kaže da u nekim oblastima neće biti revizije postojećih politika, njegov pokret ima snažnu ideološku i identitesku dimenziju koja predstavlja emocionalni lepak, bez koga široki pokreti i koalicije ne mogu da prežive.

To se ogleda:
1. u snažnom i jasnom anti-ruskom stavu, bez obzira na to što je i odnos prema Ukrajini identiteska tema koja polarizuje mađarsku javnost.

2. vraćanju Mađarske na evropski kurs, EU institucije i ponovni pristup evropskim fondovima.

Drugim rečima, njegova pozicija je dijametralno suprotna u odnosu na dva najsnažnija stupa dosadašnje Orbanove politike.

Iako su građani Mađarski najzainteresovaniji za teme korupcije, nepotizma i vladavine prava, kao što vidimo, on se opredelio i za ova dva dodatka, iako je jedan potencijalno bio vrlo rizičan po efekat široke mobilizacije.
Pošto je ovo post o Mađarskoj, samo ću se kratko referisati na slučaj Turske koja tek ne može da se poredi sa Srbijom zbog daleko drugačijeg i kompleksnijeg konteksta.

Široka koalicija ideološki vrlo raznolikih stranaka opstajala je ne zbog toga što ih je povezivala samo želja da smene autokratu, već zato što je imala minimalni ideološki konsenzus: zaštita vrednosti Ataturkove republike koje je Erdogan godinama malo po malo razgrađivao.

Da zaključim: primeri Turske i Mađarske pokazuju upravo suprotno onome što oni koji se na njih pozivaju pokušavaju da dokažu.

Široki pokreti i koalicije mogu biti uspešni samo ako ne beže u potpunosti od identitetskih tema. Oba primera, bez obzira na razlike u njihovom kontekstu, pokazuju da je do minimalnog zajedničkog ideološkog komsenzusa uvek moguće doći ako su akteri koji konsenzus treba da iznesu, iskreni i transparentni u svojim ciljevima. Ako nisu, onda imamo posla sa drugom vrstom pojava, ali to sada nije tema.“