Bojana Selaković: Kritike EK odgovaraju sentimentu najvećeg broja građana Srbije

Govoreći u serijalu Agreman, Selaković je ocenila da izveštaj ima dosta negativnih formulacija, što nije bio slučaj prethodnih godina.

“Sve formulacije koje je EK do sada izbegavala, sada su vrlo prisutne. Od pada nadstrešnice, upotrebe represivnih mera, pritiska na pravosuđe, stanja slobode medija, korupcije i anti-evropskog narativa, sada se jasno označava da je to odgovornost visokih državnih funkcionera i da i oni sami u tome učestvuju”, rekla je Selaković.

Kako ističe, teško da bi neko ko pročita izveštaj mogao da zaključi da zemlja o kojoj se govori zaista želi da postane članica EU.

Selaković kaže da ta promena u narativu izveštaja može u nekom trenutku da dovede i do promene u pristupu prema Srbiji.

“U porukama evropskih aktera čujemo da se proces evropskih integracija Srbije nastavlja, a da upravo od Srbije zavisi da li će se on dovesti do kraja ili ne.”

Ona konstatuje da je formulacija koja se odnosi na masovne građanske i studentske proteste prisutna u skoro svakom delu izveštaja.

Uz napomenu da Izveštaj prepoznaje da postoji deklarativna volja za članstvo u EU, Selaković naglašava da su konstatovane i druge pojave koje u praksi dovode u pitanje iskrenost takvog stava.

“Čini mi se da će do kraja godine proces evropskih integracija definitivno doći na raskrsnicu. Sve će zavisiti od geopolitičkih okolnosti i načina na koji EU u skladu sa novonastalom situacijom u odnosima sa Amerikom i Rusijom bude tretirala ostatak Zapadnog Balkana”, smatra koordinatorka Nacionalnog konventa o EU.

Ocenjujući da Srbija ulazi u period u kome će se desiti konačni rasplet, Selaković upozorava da se prostor za balansiranje u spoljnoj politici Srbije ekstremno suzio poslednjih meseci.

„Jasno je da EU ide ka tome da se ceo zapadni Balkan konačno izjasni na koju će stranu. Vlast Srbije do sada nije pokazala da ima suštinsku volju da ide u tom pravcu”, rekla je Selaković.

Odluku Vlade Švedske da obustavi deo finansijske pomoći državnim institucijama, ona vidi kao vrlo ozbiljno upozorenje Srbiji koje će u budućnosti uticati na stav Evropske komisije prema našoj zemlji.

Kako podseća, Švedska je prethodno označena u narativima o obojenoj revoluciji kao neko ko to organizuje i finansira.

Po njoj, još uvek smo u zoni žutih kartona i postoji prostor da se na neke stvari reaguje, ali je problem što su očekivanja javnosti u Srbiji ćesto prevelika i neutemeljena u odnosu na EK i EP.

„Jedna od velikih zabluda jeste da EK može tek tako lako da donese odluku o prekidu komunikacije sa bilo kojom državom. To jednostavno ne ide tako“, zaključuje Bojana Selaković u razgovoru za FoNet.