Briselu ključna reforma pravosuđa

Kako ističu, File će predstavnike srpskog državnog vrha podsetiti da je na putu ka punopravnom članstvu u Uniji ključna posvećenost reformama i zamoliće ih da ga podrobno informišu šta Srbija radi na tom planu, pre svega u oblasti pravosuđa.

U isto vreme, komesar će najaviti da će Komisija najvećom mogućom brzinom uputiti vladi u Beogradu upitnik o spremnosti Srbije za pristupanje EU, odmah nakon što, kako je planirano, Savet Unije na zasedanju 26. oktobra u Luksemburgu odobri prosleđivanje srpske kandidature Komisiji. Takođe, File će pozdraviti zajedničku srpsko-evropsku rezoluciju o Kosovu u Generalnoj skupštini UN i najavljeni dijalog Beograda i Prištine.

Štefan File će sutra u Beogradu imati odvojene sastanke s ministrima Ivicom Dačićem, Snežanom Malović, Vukom Jeremićem i Draganom Šutanovcem, potom s premijerom Mirkom Cvetkovićem i, tačno u podne, s predsednikom Borisom Tadićem, nakon čega je predviđeno i obraćanje novinarima.á

„Komesar File će u Beogradu ohrabriti srpsko rukovodstvo da nastavi sa suočavanjem s ključnim reformama u procesu evropskih integracija, uključujući reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i saradnju s Haškim tribunalom“, rečeno je Danasu u Delegaciji EU u Beogradu.

Potpredsednik Vlade Božidar Đelić boravi danas u Briselu i među njegovim sagovornicima biće upravo Štefan File. Đelić za Danas kaže da će komesaru za proširenje predočiti reforme koje je Srbija do sada sprovela, kao i najnovije informacije koje mogu biti uvršćene u predstojeći godišnji izveštaj Komisije.

– Imajući u vidu najavu Belgije, zemlje predsedavajuće EU, da stavi na dnevni red Saveta ministara pitanje srpske kandidature, kao i očekivanje da će ona biti brzo prosleđena EK, zatražiću od Filea da nam prosledi upitnik – kaže Đelić.

Vicepremijer zadužen za evropske integracije najavljuje da će državna delegacija Srbije biti prisutna na zasedanju Saveta ministara EU, 26. oktobra u Luksemburgu, kada bi trebalo da bude doneta odluka o prosleđivanju srpske kandidature za članstvo Evropskoj komisiji. Đelić ističe i da je „sada ono što se tražilo od Srbije, a to je da pokaže opredeljenost u radu oko rezolucije o Kosovu u UN, postalo pitanje i za članice EU“.

Pored razgovora s Fileom, Božidar Đelić će danas u Briselu učestvovati na skupu „Dani Srbije“ u Evropskom parlamentu. Tom prilikom će biti predstavljena i grupa prijateljstva sa Srbijom, koju su osnovali evroparlamentarci.

– Formiranje grupe prijateljstva vidim kao snažan pozitivan signal našoj zemlji, koji ukazuje da unutar EU vlada dobra atmosfera u vezi s evropskim putem Srbije. Poslednjih dana raste broj onih koji žele da se učlane u tu grupu, a trenutno je u njoj četrdeset poslanika iz svih zemalja članica Unije. Interesantno je da je potpredsednica EP Silvana Koh Merin, koja je potpredsednica stranke FDP, čiji je lider ministar spoljnih poslova Nemačke Gida Vestervelea, prihvatila da bude potpredsednica te grupe prijateljstva s našom zemljom – ističe vicepremijer Đelić.

Što se tiče „Dana Srbije“ u EP, Danasov sagovornik navodi da je reč o događaju koji se pažljivo pripremao nekoliko meseci.

– Osim evropskih parlamentaraca, ovom događaju prisustvovaće mnogi uticajni ljudi iz Brisela, predstavnici nevladinog sektora, medija, predstavnici Amerike i Rusije i drugih pozvanih zemalja. Upoznaću ih sa svime što Srbija radi na putu evropskih integracija – najavljuje Đelić, i dodaje da je raspoloženje u Evropskom parlamentu prema Srbiji posebno poboljšano nakon što su Beograd i 27 zemalja članica podneli zajedničku rezoluciju u GS UN.

Evropski put zemalja Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, biće jedna od tema i današnjeg sastanka šefova diplomatija EU u Briselu, nakon čega se održava i zasedanje Evropskog saveta, tela koje okuplja lidere svih zemalja članica i kojim predsedava neformalni „predsednik Unije“ Herman van Rompej. Kako javlja Beta, ministri spoljnih poslova će najpre razmotriti odnose s glavnim svetskim partnerima, uz osvrt i na politiku prijema novih članica, da bi potom zaključke o tome usvojili i lideri EU. Cilj zasedanja šefova država ili vlada EU jeste da se sagleda na koji način ubuduće evropska dvadesetsedmorka treba da razvija veze s Amerikom, Kinom, Rusijom, Indijom, Brazilom, uz znatno snažniju, jedinstveniju spoljnu politiku.

Proširivanje, uz moguće pominjanje Zapadnog Balkana, biće tema koje će se lideri EU ovlaš dotaći, imajući u vidu da su o tome podrobno razmenili mišljenja šefovi diplomatija prošlog vikenda i u ponedeljak. Ono što bi svakako trebalo da, makar neformalno, bude pozdravljeno jeste da je Unija uspela da jedinstveno pristupi usvajanju rezolucije o Kosovu u UN, čemu je bitan doprinos dalo usaglašavanje stavova sa Srbijom.