Šta nam donosi ambasadorska postava Brnović – Šutanovac?

Pitanje broj jedan u narednim mesecima je da li će nove ambasadorske postave biti uključene u poslove s koruptivnim prizvukom koji se planiraju, ili će raditi tradicionalno državni posao i možda pokušavati da ne učestvuju u takvim stvarima, kažu sagovonici Danasa koje smo pitali šta u odnosima dve zemlje donose ambasadori Dragan Šutanovac u Vašingtonu i Mark Brnović u Beogradu.

Imanovanja novih ambasadora Srbije i SAD, izazvalo je dosta pažnje među zainteresovanom javnošću za srpsku spoljnu politiku. Međutim, pitanje je šta će novo i bolje građanima dve zemlje, osim živopisne biografije Brnovića i „političkog obrta“ Šutanovca, doneti dvojica ambasadora.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, najavio je da bi u narednaa dva meseca mogao da se sastane i sa predsednikom Amerike Donaldom Trampom.

Milan Igrutinović, naučni saradnik Istituta za evropske studije, kaže za Danas da se ove tema može podeliti na dve ravni gledanja, prvu bez nužnog filtera dnevne politike i drugu sa filterom dveju vladajućih struktura ovde i tamo.

– Jedna je ona koja je naznačena u januaru s početkom Strateškog dijaloga Srbije i Amerike, koja možda može biti dugoročno sporija, ali gde bi novi ambasadori, šta god sad mislili o njima, možda mogli da proširuju polje kontakata, saradnje u domenu ekonomske saradne koja bi bila dugotrajnija i načelno pozitivnija, bez filtera dnevne politike – ukazuje on.

Kada je reč o drugoj ravni i pokaznih tačaka vladajućih struktura, postavlja se pitanje da li će pokušavati, pre svega ova vlast tamo, da nađu specifične načine dodvoravanja i približavanja zbog bilo kakvih kratkoročnih usluga.

– Imali smo slučaj NIS-a, kojem se već dva puta odlažu sankcije, što ipak signalizira da postoji vrsta razumevanja koja nije nužno vezana za prirodu režima, već ima svoju dublju kalkulaciju sa američke strane. Znalci će reći da je tu više bilo i do Janafskog lobiranja i hrvatske strane. Ali postoji tu neki sentiment. Videćemo, s obzirom na to da je predsednik Srbije ugostio Donalda Trampa Mlađeg, te da se planira projekat hotela koji ima prizvuke koruptivnosti, da li će nove ambasadorske postave biti uključene u te poslove ili će na neki način raditi, što bismo načelno rekli, tradicionalno državni posao i možda pokušavati da ne učestvuju u takvim stvarima. Mislim da je za naredne mesece to pitanje broj jedan – smatra Igrutinović.

Kako zaključuje, u narednom periodu treba videti gde su međudržavni odnosi, koje bismo mogli da formulišeno kao nacionalne interese i šta će biti politike dva režima.

– To je veliko pitanje i ja to trenutno ne znam, ali nove su ličnosti i dajmo im prilike da se pikažu – navodi naš sagovornik.

Za Aleksandaru Joksimović, direktorku Centra za spoljnu politiku, nema dileme da će oba ambasadora dosledno pratiti politike dva predsednika.

Ona navodi da se za Brnovića može konstatovati da je tokom prethodnih poseta regionu govorio o značaju veze ekonomije i vladavine prava, što je opet u skladu sa njegovom prethodonom funkcijom tužioca, dok Šutanovac dolazi u Vašington sa iskustvom iz oblasti odbrane, koja predstavlja značajan momenat saradnje dve zemlje.

– Posle predsednickih izbora u SAD na kojima je pobedu odneo Tramp, obe strane i Srbija i Amerika, imenovale su nove ambasadore. Obojica spadaju u korpus političkih imenovanja. Američka diplomatija gotovo po pravilu imenuje ambasadore po političkom kriterijumu u ključnim centrima kao što su Pariz, London. Do sada to nije bio slučaj sa Srbijom niti regionom. Moguć razlog je nepoverenje predsednika Trampa ne samo u administraciju nego i u kadrove Stejt departmenta, karijerne diplomate. Želi da ima ljude od ličnog poverenja. Da li će se zaustaviti na Srbiji ili će na isti način odlučiti i o drugim ambasadorima u regionu daće prostor za dalje tumačenja u kontekstu bilateralnih odnosa – navodi ona.

Prema njenim rečima, evidentno je da će Tramp i njegova administracija imati više sluha za razmišljanja Beograda po pitanjima od interesa.

– S obzirom na goruća pitanja Izraela i Gaze i pokušaje postizanja prekida vatre u Ukrajini, Tramp još nije pokazao kakav će stav zauzeti prema Zapadnom Balkanu. Hoće li, na primer, insistirati na punoj implementaciji Vašingronskog sporazuma koji je potpisan pred sam kraj njegovog prethodog mandata, ili će izaći sa drugim inovativnim rešenjima, još se ne može naslutiti – kaže ona.

I dodaje da ono što je za očekivati je nastavak pozitivnog trenda u bilateralnim odnosima SAD i Srbije, naročito imajući u vidu i ekonomske interese ali i činjenicu da su u istraživanjima javnog mnjenja građani Srbije iskazali podršku Trampu, što je za njega kao ličnost od velike važnosti i vodi ga u kreiranju politika koje nisu u potpunosti u skladu sa dosadašnjim postavljanjem SAD u spoljnoj politici.

– Podjednako ne treba gajiti nerealna očekivanja potpunih obrta u dosadašnjim osnovnim postavkama SAD prema regionu – konstatuje ona.

Podsetimo, dosadašnji američki ambasador u Beogradu bio je Kristofer Hil, koji je najavljivan kao čvrsta američka ruka koja će predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, da drži na uzici. Na kraju njegovog mandata deo zainteresovane javnosti nije bio zadovoljan njegovim odnosom prema Vučiću, smatrajući da nije dovoljno kritičan prema njemu.