Odnosi Srbije i Bugarske: Otkud sada pismo o ugroženosti bugarske manjine?

Međutim samo mesec dana kasnije usledilo je razjašnjenje „bugarskog veta“. Nekoliko bugarskih udruženja u pismu vlastima Srbije osudila su sve češće slučajeve osporavanja nacionalnog identiteta Bugara u Srbiji.

Bugarska udruženja ocenila su da se time ugrožavaju prava manjina i zaoštravaju bilateralni odnosi Beograda i Sofije.

Da podsetimo osam bugarskih kulturnih i prosvetnih organizacija iz Bosilegrada, Dimitrovrgrada, Zvonca, Vranja, Pirota i Niša uputilo je otvoreno pismo predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, ombudsmanu Zoranu Pašaliću, Delegaciji Saveta Evrope, Misiji OEBS-a i ambasadama više zemalja članica EU, SAD, Kanade, Švajcarske, Švedske i Norveške.

Te organizacije su najoštrije osudile nastojanja da se ospori nacionalni identitet Bugara u Srbiji, navodeći da se stvara veštačka etnička podela u okviru koncepta takozvane „šopske etničke pripadnosti“, prenosi danas agencija BTA.

U pismu je kritikovan i Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine zbog podrške izdavanju knjige o Bosilegradu koja „osporava bugarsku istoriju i identitet“, čime je prekršio ustavnu obavezu da štiti prava manjina.

„Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine svojim neodgovornim ponašanjem legitimiše antibugarske stavove, stvara tenzije u bugarskoj zajednici i srpsko-bugarskim odnosima i šteti pregovorima Srbije za članstvo u Evropskoj uniji“, navodi se u pismu.

Potpisnici su izrazili zabrinutost zbog narativa u pojedinim medijskim sadržajima i publikacijama koji, kako tvrde, iskrivljuju istorijske činjenice, podrivaju bugarski identitet i u suprotnosti su sa Ustavom Srbije i zakonima o pravima manjina.

Organizacije su pozivale srpske vlasti i međunarodna tela da reše problem, kako navode, sve učestalijih slučajeva poricanja, diskriminacije i asimilacije Bugara u Srbiji.

Takvo delovanje, kako tvrde, ugrožava ustavnu zaštitu manjina i dodatno zaoštrava bilateralne odnose Bugarske i Srbije.

*Zaharijev: To interesne organizacije sa jednim ili dva člana

Vladimir Zaharijev, predsednik opštine Bosilegrad, međutim, za Danas tvrdi da bugaraska manjina nikada nije bila u boljem položaju i nikada nije bilo veće razumevanje države, nego što je Danas.

„Ta udruženja koja su navodno nezadovoljna svojim položajem imaju po jednog ili dva člana. To su interesni Bugari, a intersni su zbog finansija koje dobijaju iz Bugarske. Oni to pričaju zato što ih finansira Bugaraska, a ne zbog istine na terenu“, tvrdi Zaharijev.

On napominje da je bugarska manjina za vreme ove vlasti dobila sve potrebne knjige za škole i da postoji pomoć države u bilo kojoj sferi kojom se bavi nacionalni savet bugarske manjine.

„To što je Bugarska blokirala otvaranje Klastera 3 je zato što veruje tim i takvim nevladinim oganizacijama, odnosno interesnim grupacijama. Nas nisu ni konsutovali pre donošenja takve odluke“; kaže Zaharijev i dodaje da je opština Bosilegrad finansijski pomogla štampanje knjige o Bosilegradu, koja kako ta udruženja kažu, osporava bugarsku istoriju i identitet, ali nije uticala na sam sadržaj.

Zaharijev objašnjava da je on čistokrvni Bugarin, koji živi na svom ognjištu koje postoji niz generacija.

„Ja sam Bugarin, nisam šok i tačka. A ako je neko u knjizi izneo svoje mišljenje to nikako ne može da bude odraz društva u kome živimo, niti jeprezentovanje države u kojoj živimo. To nije naučni rad, niti je stav nacionalnog saveta. Autor je tu izrazio samo sve mišljenje i ništa više. Knjiga je odlična sa strane sagledavanja istorije sela i viđenja autora“, objašnjava Zaharijev.

I ostali sagovornici Danasa tvrde da iznenađuje pismo pripadnika bugarske nacionalne zajednice u Srbiji zvaničnicima u zemlji i inostranstvu, obzirom da su odnosi sa Bugarskom relativno korektni bili do nedavno i da se bugarska manjina nije žalila na neadekvatan položaj.

Primećuju, ipak, da je do zaoštravanja odnosa između Srbije i Bugarske došlo kada je „brat Bojko Borisov sišao sa vlasti“. To je zato, kako kažu, što naša spoljna politika isključivo zavisi od ličnih odnosa koje predsednik Srbije ima sa kolegama iz inostranstva.

*Latinović: Odnosi sa susedima uavise od ličnih odnosa predsednika

„Naši odnosi sa susedima su, u poslednje vreme, vrlo zavisni od ličnih odnosa koji postoje između zvaničnika. Tako su sada sa Mađarskom odlični, što se duguje međusobnim odličnim odnosima Aleksandra Vučića sa mađarskim premijerom Viktrom Orbanom. I naši odnosi sa Bugarskom su bili veoma dobri dok je bugarski premijer bio Borisov. No, Borisov već odavno nije premijer, dok nemogućnosti da se u Bugarskoj formira Vlada već duže vreme, ili ukoliko se formira ona traje kratko, te čestih izbora, ukazuju da se Bugarska nalazi u svojevrsnoj pilitičkoj krizi i periodu nestabilnosti“, kaže bivša ambasadora Branka Latinović.

Prema njenim rečima stoga je teško dati ocenu kakvi su ti odnosi, jer nedostaju uslovi za održavanjem potrebne dinamike dijaloga na najvišem nivou.

„Izgleda da to, ipak, nije smetnja da nas Bugarska strana na neki način iznenadi, kao onda kada je bila u grupi članica EU, koje su nam blokirale otvaranje klastera 3. Pomento pismo koje su uputila bugarska udruženja u Srbiji su, bez sumnje, pokušaj internacionalizacije položaja bugarske manjine u Srbiji. I to nije slučajno“, navodi naša sagovornica.

Dovoljno je, kako kaže, da se vidi na koji način i šta sve Bugarska traži od vlasti Severne Makedonije da bi dala saglasnost samo da S. Makedonija, konačno dobije datum za otpočinjanje pregovora, koja je inače bila pionir na evropskom putu u regionu Zapadnog  Balkana.

„Volela bih da grešim, ali moj je utisak da Bugarska nastoji da pokaže da ima ucenjivački potencijal da i nama napravi neke teškoće. Pri tome, evropska stvarnost nije imuna od prakse da se manjine koriste kao instrument za ostvarivanje određenih spoljno-političkih ciljeva. A taj cilj može biti da se iz nekih razloga i u nečije ime, uspori evropski put Zapadnog Balkana. U slučaju Severne Makedonije i nametanja prakse od strane Bugarske da nerešena bilateralna pitanja budu nezvanični, ali važan kriterijum na putu ka EU, istovremeno pokazuje da su zemlje Zapadnog Balkana propustile priliku da „igraju sa kartom“ solidarnosti, da to demonstriraju u Briselu u slučaju Severne Makedonije“, navodi Latinovićeva.

Prema njenim rečima ta prilika je propuštena i sada izgleda da može doći i do drugih, novih iznenađenja.

*Đukić: Problem postoji u okviru bugarske zajednice

Pismo pripadnika bugarske nacionalne zajednice u Srbiji zvaničnicima u zemlji i inostranstvu iznenađujuće je i za Srećka Đukića, karijernog dilomatu.

„Proteklih godina slušali smo stalne priče sa najvišeg nivoa o odnosima dva naroda i dve države kako su na istorijskom maksimumu, ili slično tome. Sada imamo svojevrsni hladni tuš. Ali kao što vidimo problem je ne samo u odnosu na srpsku državu, nego i u okviru same bugarske zajednice“, kaže Đukić.

On dodaje da je nesumnjivi pobornik svestranog razvoja srpsko bugarskih odnosa na svim nivoima i u svim pravcima.

„To je naša potreba sa jednom bliskom zemljom, bliskim narodom koji se nalazi u EU i NATO. Mi smo dužni da odnosima sa našim istočnim susedom posvetimo ništa manju pažnju, nego što to činimo odnosima sa našim severnim susedom. Taj disbalans u srpskoj spoljnoj politici sa ostalim našim novim i starim susedima je toliko vidljiv da počinje da smeta, moguće i pravi probleme. Načelno bi svi naši susedi morali da imaju podjednako tretman, da odnosi i politika ne podležu konjukturnim i ideološkim potrebama i orijentacijama“, ocenjuje Đukić.

*Lopandić: Srbija ima problem ravnoteže u odnosima sa susedima

I Duško Lopandić, bivši amnasador, smatra da Srbija u načelu ima problem ravnoteže u odnosima sa „starim“ susedima, gde su najbolji primer nesklad između izuzetnih odnosa sa mađarskom i zaostajanja u saradnji sa Rumunijom i Bugarskom.

„Iako su odnosi sa Bugarskom relativno korektni mogli bi biti i znatno bolji. Setimo se dobre ideje o krajovskoj grupi, kvadrilaterali Rumunija-Bugarska-Grčka-Srbija koja je bila kratkog daha na žalost, kao i većina regionalnih inicijativa u kojim je učestvovao Aleksandar Vučić“, navodi.

„Pismo bugarskih udruženja u prvom redu odražava neslogu unutar bugarske manjine u Srbiji. Mislim da je u celini odnos prema manjinama u Srbiji dosta korektan, ali to su teme kojima treba stalno ukazivati pažnju, jer jako utiču posredno na stavove suseda u vezi sa našim procesom EU integracije“, zaključuje Lopandić.