Čak i sakupljanje potpisa za izbore ne okuplja: Da li je brod saradnje studenata i opozicije otplovio?

To se trenutno može zaključiti na osnovu ćutnje predstavnika dela parlamentarne opozicije (SSP, NPS, Srce, Novi DSS, PSG) koji, do pisanja ovog teksta, nisu odgovorili na naše pitanje hoće li pozvati svoje članove i simpatizere da potpišu peticiju za izbore, koju su, kako prenose mediji, inicirali studenti a koja će početi 28. decembra.

Studenti u blokadi zakazali su za 28. decembar nova okupljanja, a prema nezvaničnim saznanjima N1, koja do sada nisu demantovana, tada će studenti skupljati potpise za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, i to u celoj Srbiji.

“Mi studenti smo napravili obuke za volontere i terenske kampanje, koje bi trebalo što više ljudi da prođe, kako bismo bili spremni da obiđemo celu Srbiju kad se raspišu izbori”, kazali su studenti za N1.

Ovim potezima, kako su kazali, žele da pošalju tri poruke – snaga i organizacija, konkretna podrška i mobilizacija.

Kako su objasnili, studenti žele da pokažu da imaju terensku mrežu koja može da izvede logistički zahtevne operacije, što je proba za prave izbore.

Iako detalji o tome šta posle sakupljanja potpisa nisu poznati javnosti, može se pretpostaviti da će veliki broj potpisa biti još jedan vid pritiska na vlast da raspiše izbore, pogotovo ako bude predat Skupštini u vidu narodne inicijative za rešavanje problema političke krize.

Uz studente kakvu-takvu mrežu po Srbiji imaju i političke partije, koje bi takođe mogle, iako to od njih studenti ne traže, da animiraju svoje članove i simpatizere da bi ova akcija bila što masovnija.

Podrška zasad od DS, Ek i ZLF

Vremena za dogovor do 28. decembra još ima, a trenutno podršku u ovom studentskom poduhvatu spremni su da pruže DS, Ekološki ustanak i Zeleno-levi front.

Srđan Milivojević, predsednik DS, za Danas kaže da će DS sigurno podržati šta god da studenti procene da je korisno i u opštem interesu za pobedu nad mafijaškim režimom.

Danijela Nestorović, poslanica Ekološkog ustanka, podseća da je EK podržao studentski zahtev za izbore i to otvoreno, javno i bez zadrške, te da su studenti artikulisali ono što većina građana oseća: da u ovoj zemlji nema regularnih izbora bez ozbiljne promene uslova.

– Mi u Ekološkom ustanku ne bežimo od odgovornosti. Kada studenti traže izbore, oni ne traže uslugu – oni traže pravo. A naša je obaveza da stanemo uz njih, jer je njihov zahtev jedini glas koji trenutno nije pod kontrolom vlasti. Pozvaćemo sve naše članove, pristalice i sve građane koji veruju u demokratsku Srbiju da podrže potpisom studentski zahtev za izbore. Ovo nije ni stranačko ni generacijsko pitanje – ovo je pitanje elementarne slobode – navodi ona za Danas.

Dok Radomir Lazović, kopredsednik ZLF, za Danas kaže da nije siguran da li je peticija najbolji način da se pritisak poveća, ali da u ovoj stranci podržavaju sve akcije sa dobrim ciljem.

– Stav Zeleno-levog fronta je da bi vanredne izbore trebalo održati što pre. SNS je izgubio i legitimitet i podršku građana i to je očigledno, ali baš zato će Vučić bežati od izbora i učiniti sve da se oni održe što kasnije. Njegove najave da bi to moglo biti na proleće ili na jesen sledeće godine smatram pokušajem da se pritisak razvodni, a ako ne budemo radili na tome, siguran sam da će ih SNS odložiti za 2027., što je dosta loše – kaže Lazović.

I podseća da je ZLF više puta pozivao da se sve antirežimske snage koordinišu i dogovore šta su najefikasniji načini da se SNS natera da raspiše izbore.

– Nama peticije nisu strane, pokretali smo ih puno puta isto kao i druge političke partije, kada želimo da pokažemo podršku za neku temu ili okupimo građane oko nekog pitanja, ali u ovom slučaju podrška za održavanje izbora je jasna i nedvosmislena. Zato nisam siguran da li je peticija baš najbolji način da se pritisak poveća, ali svakako podržavamo sve akcije sa dobrim ciljem pa i ovu – ukazuje on.

Budući da koordinacije studenata i opozicije i dalje nema, postavlja se pitanje ko ili šta uopšte može sve delove pobunjenog društva da dovede do dogovora ili ta osoba još ne postoji ili nije istaknuta a trenutak za dogovore i ujedinjenje je prošao.

Nepotreban spoj studenata i opozicije

Sociolog Jovo Bakić za Danas kaže da niko i ništa ne može da spoji studente u blokadi i opoziciju, kao i da to nije potrebno.

Kada je reč o ovoj inicijativi kao mogućem prvom koraku ka tome kaže da dobar deo opozicionih vođa može samo da škodi.

– Ako su pametni, napraviće sopstvenu listu i proći cenzus. Ako se ne ujedine biće ispod cenzusa – ukazuje on.

Brod ujedinjenja otplovio

Da je brod ujedinjenja otplovio, misli Bojan Vranić, profesor FPN.

On za Danas kaže da u najboljem slučaju, može postojati neki džentlmenski dogovor o nenapadanju između parlamentarnih stranaka, studentske alijanse i civilnog društva.

– I u tom slučaju, najbolji scenario je onaj u kome se ide u dve kolone. Prva je tradicionalna opozicija koja će mobilisati birače koji inače izlaze na izbore. Druga je studentska lista, koja ima potencijal da aktivira deo apstinenata. Između njih su civilno društvo i angažovani intelektualci koji treba da budu nesvrstani i da pružaju jednu vrstu dodatne artikulacije, onda kada je to potrebno. Ali to je tek idealni tip opozicionog izbornog takmičenja, te je bliže realnosti da će doći do fragmentacije i gubljenja glasova – zaključuje Vranić.