Čekaju li nas sudbonosni izbori 2026. godine?

„Odluku donesite hladne glave i racionalno. Pogledajte šta je urađeno, sagledajte planove programe i ljude koji su u stanju da sprovedu nešto u delo ili nisu u stanju“, kazao je Vučić.

Sam predsednik ali i funkcioneri valsti već godinu dana sporadično najavljuju održavanje vanrednih izbora. Studenti su već tokom leta jasno poručili da usled neispunjavanja njihovih zahteva, od tog momenta od vlasti traže samo raspisivanje izbora, a vlast se od tada klacka između najava potencialnih izbora i poruke da na pritisak sa ulice neće reagovati.

Za Vučića i Srpsku naprednu stranku do nastupanja aktuelne političke krize, izbori su predstavljali izlaz iz svakog problema. Naši sagovornici ocenjuju da su se okolnosti bitno promenile u odnosu na prethodne izborne cikluse, zbog čega vlast sada koristi izbore više kao pretnju, nego kao izlaz iz krize.

Robert Kozma, poslanik Zeleno-levog fronta, navodi da se prekretnica u Srbiji već dogodila i da je toga svestan i Aleksandar Vučić. Ističe da je ta prekretnica, nažalost, plaćena životima šesnaestoro građana i da su od tog trenutka građani Srbije postali svesni da ih naprednjačka sistemska korupcija ne samo ugrožava fizički, već i razara institucije, uništava budžete i ima visoku cenu za društvo. Dodaje da građani od tada, po prvi put otkako je naprednjački režim na vlasti, jasno izražavaju stav da se Srbija ne kreće u dobrom pravcu, već ostaje zaglavljena na slepom koloseku, izvan evropskih integracija i sve više izopštena iz globalnih procesa.

– Svestan je Vučić toga. I bežaće od parlamentarnih izbora do kad bude mogao, a braniće se sve većom policijskom represijom, prebijanjem građana, upotrebom režimskih batinaša i kriminalaca koje će posebno koristiti na svakim sledećim lokalnim izborima u nadi da grčevito zadrži vlast i na lokalu, kako bi pokušao da ubedi svoje glasače da drži sve konce pod kontrolom – poručuje naš sagovornik.

On navodi da se, imajući u vidu postupke koje vlast može preduzimati, nameće ključno pitanje kako osujetiti njihovu taktiku, jer svaki dan ostanka naprednjaka na vlasti, prema njegovim rečima, ima visoku cenu za društvo. Dodaje da se prirodni i javni resursi ugrožavaju ili raspodeljuju kroz koncesije koje idu na teret građana, dok se kroz projekte poput EXPO-a i Beograda na vodi značajna sredstva povlače iz nacionalnog, kao i iz pokrajinskog i gradskih budžeta.

Kozma poručuje da Zeleno-levi front, sa ciljem što brže političke smene vlasti, poziva i nastavlja da radi na postizanju dogovora među svim relevantnim društveno-političkim akterima oko tri ključna pitanja.

Prvo, kako zajednički izvršiti pritisak da se što pre raspišu parlamentarni izbori. Drugo, u kojoj formaciji nastupiti na izborima kako bi se obezbedila efikasna kontrola izbornog procesa i povećale šanse za pobedu. Treće, kako zajednički delovati radi zaštite aktivista, studenata i građana tokom političke borbe i kako obezbediti da vlast prizna izborni rezultat, uz ocenu da ne treba očekivati da do promene dođe bez snažnog društvenog pritiska.

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, ocenjuje da bi naredni izbori mogli biti presudni za smenu ili opstanak vlasti, ali ističe da nije izvesno da će oni biti održani već naredne godine. Ukazuje da, sa stanovišta zakonskih rokova, predsednički izbori mogu biti odloženi čak do proleća 2027. godine, dok parlamentarni izbori mogu uslediti i kasnije.

– S obzirom da je politički preživeo ovu po njega izuzetno tešku 2025, Vučić u narednu godinu ulazi svakako ne bez problema, ali ipak sa nešto manjim bremenom u odnosu na ono sa kojim je u nju ulazio. Protesti su se izduvali, vanredni izbori nisu izboreni, a antirežimski politički akteri su u stanju više-manje otvorenog sukoba oko toga ko je za to kriv, kao i kojim putem i u kom formatu treba nastaviti borbu – kaže naš sagovornik, dodajući da to sve, međutim, ne znači da je vlast u dobroj poziciji, niti da je predstojeća godina izgubljena, naprotiv.

– Drugim rečima, od toga šta protivnici vlasti budu činili ili ne činili narednih 12 meseci suštinski će zavisiti ishod tih budućih izbora, kad god oni bili – zaključuje Vukadinović.

Dejan Bursać, naučni saradnik na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, ocenjuje da je predsednik Vučić sklon dramatičnim najavama kojima nastoji da podigne tenzije među sopstvenim biračima, ali dodaje da bi, da postoji puna sigurnost u izbornu pobedu, izbori već bili raspisani. Ističe da se izbori odlažu upravo zato što, prema njegovoj proceni, SNS u trenutnom odnosu snaga nema izvesnost izbornog trijumfa, što, kako navodi, može dovesti u pitanje stabilnost celokupnog sistema vlasti.

– Na izborima mogu da trijumfuju čak i u ovoj situaciji u kojoj oni, kao što smo mogli da vidimo na pokaznoj vežbi lokalnih izbora u više mesta, imaju i medije, i novac, i institucije na svojoj strani, a, boga mi, služe se i mnogim manipulativnim, pa čak i protivzakonitim metodama. Tako da čak i u takvoj situaciji mi izbore nemamo – objašnjava.

Bursać navodi da očekuje da će Aleksandar Vučić pokušati da izbore odloži što je duže moguće, ali da svako dodatno odlaganje za njega predstavlja sve veći problem. Ističe da se istovremeno produbljuju ekonomske teškoće, raste nezadovoljstvo građana i da je vlast na međunarodnom planu sve izolovanija, kao i da produženo odlaganje izbora šalje nepovoljan signal i biračima SNS-a.

Dodaje da je i njima jasno da stranka, koja funkcioniše kao snažna izborna mašinerija, koja se ranije nije ustručavala izbornog nadmetanja i koja je do nedavno pozivala građane i studente da izađu na izbore, sada izbegava izborni proces.

Prema njegovoj oceni, to kod birača SNS-a stvara utisak da nešto nije u redu, a da oni intuitivno prepoznaju da je problem u padu rejtinga stranke i proceni da se na tim izborima ne može ostvariti pobeda.

– Što duže odlažete izbore, to više sejete sumnju i strah među sopstvenim glasačima i aktivistima. Ja verujem da će Aleksandar Vučić čekati neki trenutak u kojem možda prepozna da njegov rejting ne može dalje da raste — on, po mom mišljenju, ne može da ide dalje od procenta glasova koji trenutno ima po nezavisnim istraživanjima — već da će pokušati da dovoljno podeli i posvađa studentsku i opozicionu listu, da zbuni građane koji bi glasali za tu drugu opciju, kako bi jedan deo njih ostao kod kuće ili glasao za neke druge opcije koje nemaju šanse da smene režim, i da onda na taj način ponovo manipulativno pobedi na izborima. Ali to se očigledno još uvek ne dešava, jer da se dešava, mi bismo već imali mnogo jaču priču o izborima ili već raspisane izbore – zaključuje Bursać.