CRTA i CeSID za Danas odgovaraju na napade o prihvatanju SNS predloga za rešavanje biračkog spiska

Saglasnost za Nacrt Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji je sastavio poslanik SNS-a Uglješa Mrdić dobijena je dve od tri civilne organizacije koje su učestvovale u radu Radne grupe za unapređenje izbornog procesa.

Kako se ovo desilo uoči dolaska fon der Lajen u Srbiju, u javnosti su se javili navodi da se Nacrt usvaja kako bi se udovoljilo EU, bez da se obraća pažnja na sadržaj.

Sekretar Skupštine je dostavio danas u 12.45 najnoviji Mrdićev predlog Nacrta zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Crta i Cesid su za manje od sat vremena odgovorili i rekli da im je ovo OK. Impresivna brzina reakcije. Da Vučić ima s čime da se pohvali Ursuli večeras.…

— Здравко Понош (@ZdravkoPonos) October 14, 2025

Tako je narodni poslanik Zdravko Ponoš na društvenoj mreži Iks objavio da su CRTA i CeSID “za manje od sat vremena” odgovorili sekretaru koji je poslao Nacrt i “rekli da im je ovo OK”.

“Impresivna brzina reakcije. Da Vučić ima s čime da se pohvali Ursuli večeras. Strašan taj pritisak iz ambasada. Neizdrživ za krhka pleća. Što bi se čekalo mišljenje ODIHR, koje je već desetak puta obilovalo ozbiljnim primedbama“, napisao je Ponoš.

On je istakao i da „mrljavi Mrdićev predlog“ predviđa da režim ima ubedljivu većinu u sastavu komisije i da ima veto u odlučivanju, da komisija nema izvršna ovlašćenja, podrazumeva da komisija ne mora da bude formirana do narednih izbora, čak i da se zakon usvoji.

„I poseban biser. Mandat članovima komisije traje 5 godina. To znači da i kada padne ova vlast, oni bi zadržali kontrolu nad ovom komisijom 5 godina. Crta po crtica, crtež“, rekao je.

Predstavnici obe organizacije civilnog društva su za Danas istakli da se radi o jedanaestoj verziji koja uključuje ključne preporuke ODIHR-a, koje je vlast odbijala da prihvati prethodnih godinu dana.

Klačar: Bolje imati kompromisno rešenje, nego čekati savršeno

Direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID) i jedan od članova Radne grupe Bojan Klačar za Danas kaže da CeSID nije razumeo kritike koje su iznete na račun civilnog sektora.

Komentarišući najpre kritiku da se na Nacrt pristalo zbog dolaska fon der Lajen Klačar napominje da je Zakon na dnevnom redu od septembra prošle godine, te da je ovoj verziji prethodilo sijaset različitih komentara, preporuka i sugestija koje su različiti akteri, od opozicije do civilnog društva, uključujući CeSID, dali u proteklih godinu dana.

“Tako da pitanje vremenskog okvira ovde nije kontekstuirano, bar ne sa strane civilnog društva, nije kontekstuirano sa postavom uslova, jer je civilno društvo godinu dana gotovo na svakodnevnom nivou bilo uključeno u pripremu, komentarisanje i razgovore o ovom zakonu”, pojašnjava Klačar.

On dodaje i da je ovaj nacrt samo bio finalni odgovor, odnosno finalni predlog vladajuće koalicije imajući u vidu peto mišljenje ODIHR koje je objavljeno u prvoj polovini oktobra.

Sa druge strane, on ističe da je izvesno da je pitanje dinamike povezano, iz ugla vladajuće koalicije, jer je ona vrlo verovatno vodila računa o tome da pripremi jednu dobru verziju zakona, pre nego fon der Lajen dođe u Beograd.

“Imajući u vidu da se država Srbija na putu evropskih integracija već obavezala da će da izabere novi savet REM-a i Komisiju za reviziju biračkog spiska. Na to se obavezala u sklopu reformske agende i vrlo verovatno da je ona vodila računa o tome kada će biti pripremljena poslednja verzija”, kaže naš sagovornik.

Govoreći o konkretnim tačkama, on ističe da su kjučne stvari na kojima je ODIHR insistirao bile vezane za strukturu komisije, njena ovlašćenja, način odlučivanja, zaštitu podataka i inkluzivnost svih aktera u radu te komisije.

“Zakon je naravno određena vrsta kompromisnog rešenja, zato smo mi i prihvatili ovaj predlog, profesionalno govoreći, radi se o jednom relativno dobrom zakonu, na nivou zakona je korektan okvir da se formira Komisija i da ona može da uradi svoj posao”, tvrdi Klačar.
Komentarišući strukturu komisije, rekao je da se zadržava model 5:3:2.

“Dakle 5 na predlog vladajuće koalicije, 3 na predlog opozicije i 2 na predlog civilnog društva, ali uz jednu veliku razliku, a to je da je neophodno da bilo koja odluka koja bi trebala da bude usvojena ima barem dva glasa iz svakog klastera. Da bi bilo koja odluka bila usvojena potrebno je sedam od deset, dakle dvotrećinska većina”, navodi Klačar.

Po pitanju ovlašćenja Komisije, u poslednjoj verziji, dodaje on, ona su precizirana, dopunjena i dodata.

“Dakle, komisiji je dato u nadležnost sve ono što je neophodno da bi komisija mogla da radi taj posao, da se ne zadrži samo na procesu određenih inicijativa ili analiza. I to je ono što je bila najveća tačka sporenja”, kaže sagovornik Danasa.

O vremenskom okviru u kojem bi se Komisija formirala Klačar kaže da postoji procedura za predlaganje koja obuhvata 15 dana za predloge, nakon toga nadležni Odbor listu usvaja, za čim sledi rok od 15 dana i od 45 dana kada čitavu komisiju mora da usvoji Narodna skupština.

“Dakle, komisija ne može da bude formirana sutra. Postoji određeni vremenski period koji je neophodno da se Komisija u potpunosti usvoji posebno imajući u vidu činjenicu da možda neka od opozicionih grupa ne bude htela da predlaže kandidata, pa se to mora predložiti nekoj drugoj i tako dalje”, kaže naš sagovornik te dodaje da ona može početi sa radom početkom sledeće godine ukoliko se sada svi akteri angažuju na usvajanju zakona i formiranju komisije.

Ukratko, Klačar tvrdi da se radi o “pristojnom zakonskom okviru, ali takođe i kompromisnom rešenju”, za koje se CeSID od početka zalagao.

“U tom pogledu, naša je procena bila da je bolje imati kompromisno rešenje, jer ono znači da može da postoji određeno pomirenje između aktera, umesto da se čeka savršeno rešenje, koje bi bilo u skladu sa svim onim što je CeSID predlagao, ili sa svim onim što nalaže trenutni politički trenutak, ili međunarodni standardi”, navodi on.

Klačar smatra da je ovaj nacrt korektan zakonski predlog koji daje mogućnost i platformu da se posao obavi.

“Da li će se obaviti, zavisiće od toga koliko će akteri biti spremni da se uključe, kakve će kandidate ti ponuditi, i na kraju koliko će državni organi biti spremni da reaguju kada komisija počne da radi, da dostavljaju podatke i koriguju one stvari koje im bude naložila komisija”, zaključuje sagovornik Danasa.

Dimitrijević: Nije u pitanju formalni predlog, postoji mogućnost da se na sednici promeni

Član Radne grupe ispred nevladine organizacije CRTA Pavle Dimitrijević kaže za Danas da su pored usvajanja mišljenja ODIHR-a, u ovaj Nacrt uvrštena i ključna rešenja i principi predloga njegove organizacije.

On najpre naglašava da se i dalje radi o Nacrtu, te da formalni predlog još uvek nije upućen Skupštini, kao i da postoji mogućnost i da se na sednici promeni.

“Naš predlog je bio i javno dostupan a od juna do septembra održan je i konsultativni proces u koji su bili uključeni predstavnici parlamentarnih i vanparlamentarnih stranaka, civilnog društva, akademske zajednice, zborova građana i drugih zainteresovanih strana”, kaže Dimitrijević.

Prema rečima Dimitrijevića, Komisija će moći da:

• nalaže otklanjanje nepravilnosti u biračkom spisku,
• pokreće postupke protiv odgovornih za kršenje zakona,
• inicira promene propisa kada uoči sistemske probleme,
• sprovodi terenske provere zajedno sa MUP-om,
• zahteva pristup svim podacima i evidencijama
• državni organi su dužni da postupaju po zahtevima Komisije u roku od 8 dana uz pretnju kaznom

Kao rešenja koja se nalaze u predlogu on navodi sprovođenje revizije spiska svake godine, najkasnije šest meseci pre raspisivanja izbora, zatim objavljivanje podataka o biračima, kao i javno objavljivanje birača po svakom domaćinstvu u Srbiji.

Na kraju, kao mehanizam za deblokadu rada Dimitrijević navodi da će Komisija biti automatski raspuštena ukoliko neko pokuša da blokira njen rad, te dodaje da „u zemlji s urušenom vladavinom prava nema garancija da zakon, ako se uopšte i usvoji, neće ostati mrtvo slovo na papiru“.

Govoreći o jednoj od najspornijih tačaka, odnosno ovlašćenjima Komisije Dimitrijević navodi da će ona imati snažna izvršna ovlašćenja.
“Komisija ima pun pristup svim evidencijama i bazama podataka relevantnim za jedinstveni birački spisak — od baze JBS, matičnih knjiga i prebivališta, do statistike i drugih registara”, kaže naš sagovornik.

Na kraju, kao mehanizam za deblokadu rada Dimitrijević navodi da će Komisija biti automatski raspuštena ukoliko neko pokuša da blokira njen rad.

Podsetimo Radnu grupu su svi članovi opozicije napustili januara ove godine jer, kako su rekli, za deset meseci nije ništa postigla, odnosno nije usaglašen nijedan predlog za poboljšanje izbornih uslova, navodi se u dokumentu.