Novinari srpskih redakcija optuženi za „specijalni rat protiv Kosova“: CIK Kosova odbio akreditaciju za izbore svim srpskim medijima

Odluka Centralne izborne komisija Kosova redakcijama je stigla u četvrtak uveče, nekoliko sati nakon što je, bez obrazloženja, prvobitno objavljen na sajtu CIK-a spisak medija koji su odbijeni.

Među odbijenim redakcijama su i lokalne srpske redakcije na Kosovu, registrovane po kosovskim zakonima (Alternativa, Radio Kim, GračanicaOnline…) ali i mediji iz centralne Srbije, poput N1, Nove, Insajdera, Kurira, ali i javnih servisa RTS-a i RTV-a. Među odbijenima je i naša redakcija, koja je uputila žalbu Izbornom panelu za žalbe.

Ovakav postupak CIK-a do sada su osudili i predstavnici novinarskih udruženja iz centralne Srbije i sa Kosova, ali i Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije, Srpski narodni pokret i Srpska demokratija.

Ćup: Optužbe za „specijalni rat“ i pozivi za privođenje ugrožavaju bezbednost novinara

Anđelka Ćup, novinarka iz Gračanice i dopisnica televizije Euronews Srbija, za Danas kaže da se ovakvom odlukom Srbima kao zajednici koja živi na Kosovu šalje poruka da su vlastima nebitni.

„Poruka je apsolutno ste nam nebitni i baš nas briga da li ćete vi da budete informisani ili nećete. Poruka koja se šalje medijima takođe je, ne samo da da smo im nebitni, i da smo ovde suvišni“, navodi ona.

Ćup navodi da na tu poruku ukazuje i sednica CIK-a na kojoj se odlučivalo o dodeljivanju akreditacija. Na toj sednici, napominje, rečeno je da novi koji rade na srpskom jeziku „vode specijalni rat protiv Kosova“, a pozvano je i na proveravanje novinara u policiji kako bi se utvrdilo da li priznaju Republiku Kosova. U takvoj argumentaciji učestvovali su predstavnici Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija i Demokratska partija Kosova.

„Imala sam priliku da slušam diskusiju. U toj diskusiji je bilo rečeno da novinari koji rade na srpskom jeziku vode specijalni rat protiv Kosova da ih treba proveriti i u policiji, da li oni priznaju Republiku Kosovo. To je bilo zaista diskriminatorski i oličenje autokrata. Ne znam da li je prejak izraz, ali meni nije, to je fašizam. Zaista, ono što učili kao klasičnu definiciju fašizma u školi, to su doživeli novinari u četvrtak ovde na Kosovu“, poručuje.

Naša sagovornica podvlači da izbore na Kosovu prati još otkad su prvi put raspisani 2001. godine posle oružanog sukoba i dodaje da se retko čak događalo da neka redakcija ne dobije akreditaciju i to iz administrativnih razloga.

„Ali da se odbiju apsolutno sve redakcije, da se kaže maltene da mi vodimo specijalni rat, pa ljudi mi samo radimo svoj posao. I drugo ono što kaže većina kolega, da li postoji nešto što treba da se sakrije tog dana i da srpske redakcije to ne mogu da snimaju?“, kaže Ćup.

Dopisnica „Euronews Srbija“ navodi i da su je takve optužbe prvo dosta pogodile, a onda su joj postale smešne. Smatra da novinari koji su odbijeni nije trebalo da žale na tu odluku kako bi u nedelju, umesto izbora, glavna vest bila da novinarima iz srpskih redakcija je onemogućeno izveštavanje. Poručuje i da je zbog navedenih optužbi novinarima u subotu ugrožena bezbednost.

„Ako neko kaže da novinari srpskih redakcija vode specijalni rat, on je nama automatski stavio metu na čelo. Možemo da dođemo u situaciju da novinari budu hapšeni. Možete da naletite na ljude koji shvataju stvari zdravo za gotovo, koji prihvataju za istinu sve što kažu neki tamo koji predstavljaju neku instituciju i onda može neko privatno da vas napadne, jer vi ugrožavate bezbednost. To je veoma opasno za bezbednost novinara koji izveštavaju na srpskom i zaista potpuno razumem posebno mlađe kolege koji će u jednom momentu razmišljati da li baš od sada mogu da pričaju glasno srpski i da kažu sve ono što bi trebalo da kažu“, zaključuje Ćup.

Vorgučić: Politika je odlučila

Zorica Vorgučić, novinarka Radija Kim iz Gračanice, kaže za naš list da je ova odluka – ne samo štetna, nego i opasna jer diskriminiše i targetira srpsku medijsku zajednicu, posebno onaj njen deo koji radi na Kosovu i registrovana je po kosovskim zakonima.

„Politika je ovde odlučila – pre svega politika Samoopredeljenja i DPK. Službenici CIK-a, koji su nam godinama unazad izdavali akreditacije za praćenja izbora su prihvatili naše aplikacije, a onda politički članovi su sa svojim opasnim izjavama uticali su na instituciju da dodnese ovakvu odluku“, navodi ona.

Vorgučić kaže i da šta god da se desi nakon ulaganja žalbi od strane medija, uključujući i Radio Kim, ovo nije dobra poruka.

„Šta bi mogli da očekujemo u budućnosti – da će nas privoditi, zatvarati, tući samo zato što je tamo neko smislio da su Srbi “propagandisti ili rade za interese Srbije”. Ovo je alarm za medjunarodnu zajednicu da u ovom kosovskom društvu nešto debelo nije u redu. Atmosfera je zaista postala otrovna, a truju je isključivo političari na vlasti“, kaže ona.

Fićović: Skandal nad skandalima

Maja Fićović, direktorka Radija KM – Severna Mitrovica, odbijanje Centralne izborne komisije da akredituje medije koji izveštavaju na srpskom smatra skandalom nad skandalima. Ukazuje da za 26 godina rada prvi put se susreće sa ovom situacijom i još uvek pokušava da procesuira da se to zaista dogodilo.

„Centralna izborna komisija je pokazala koliko je neprofesionalna u svom radu, diskreditovala sebe i podlegla političkim pritiscima onih koji su došli na jednu sumanutu ideju da Srbe isključi iz praćenja izbora i tako uskrati Srbe da se informišu o ovom procesu. CIK ide korak dalje i odbija čak i medije koji su uredno registrovani na Kosovu, plaćaju licence, poštuju sve Zakone i Uredbe. Naš rad nadzire i Nezavisna komisija za medije, dok nepoštovanje istih predviđa visoke kazne“, ukazuje ona.

Napominje i to da je tokom kampanje Radio KM dobijao redovno mejlove CIK-a u kojima je traženo da delimo njihove video klipove na njihovim mrežama kako bi birači bili uredno informisani, što je redakcija i radili.

„Ovo je primer loše prakse, podrivanja demokratije, urušavanja svih vrednosti i udar na medije što je nedopustivo. Politički pritisci i delovanje koje krši sopstvene zakone je alarm da se međunarodna zajednica što hitnije uključi, a mi ćemo svakako uložiti žalbu kada zvanično budemo obavešteni o odbijanju“, zaključuje Fićović.

Građani na Kosovu će 12. oktobra glasati na lokalnim izborima za Skupštine opštine i gradonačelnike, i to na dva listića.

Naime, kosovski izborni sistem nalaže da glasač dobija dva izborna listića – jedan na kojem su imena kandidata za predsednik lokalnih samouprava i drugi na kojem su zastupljene stranke i koalicije sa listom kandidata za odbornike u Skupštinama opštinama.

Lokalni izbori biće održani u ukupno 38 opština, a u glavnom fokusu su pre svega većinski srpske opštine na severu Kosova i Metohije – Severna Mitrovica, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić, koje trenutno vode gradonačelnici albanske nacionalnosti.