Cvijetin Milivojević za Danas: Vlasti u interesu da izbori budu održani što ranije

Analitičar Cvijetin Milivojević podseća da smo smo o oba termina održavanja vanrednih izbora već imali prilike da čujemo od aktera bliskih vrhu SNS ili njenih visokih funkcionera.

– To i jeste realno ukoliko se SNS, odnosno, ukoliko se Vučić odluči za vanredne parlamentarne izbore, to je realno. Ja mislim da je, doskoro u opticaju bio i kraj leta, dakle kraj augusta kao opcija, zato što je razlog vrlo jednostavan, dakle, cementirano biračko telo – kaže naš sagovornik, dodajući da se usled demonstracija i pojedinih Vučićevih izjava deo ranijeg biračkog tela vladajuće stranke “bespovratno okrenuo”.

On ističe da je vlasti, a konkretno predsedniku, u interesu da izbori budu što ranije, kako bi sačuvao preostalo biračko telo i uz nadu da će se dosta toga okruniti od biračkog tela koje bi podržalo studentsku listu ili opoziciju.

Vučić, prema njegovim rečima, polazi od toga da će napraviti neka unutrašnja trvenja između te dve opcije i da će se energija protesta na neki način raspršiti.

Milivojević podseća da su studenti 5. maja zatražili vanredne parlamentarne izbore, ali da njihov zahtev nije bio dovoljno sadržajan jer nije uključivao i poziv na poboljšanje izbornih uslova. On navodi da deo opozicije verovatno neće podržati izbore jer bi mogao da ostane van parlamenta, pa im odgovara da Skupština traje do 2027. godine. On podseća i da je Vučić prošle godine pominjao savetodavni referendum o opozivu predsednika, što se sada ponovo javlja kao moguća opcija.

Naš sagovornik kaže da je u opticaju još jedan scenario, u kom ne bi bili raspisani vanredni parlamentarni, već vanredni predsednički izbori. On navodi da bi ovakva odluka mogla da unese konfuziju među studente i opoziciju, budući da bi se u tom slučaju birao predsednik.

Milivojević navodi da postoje dva moguća scenarija u vezi s predsedničkim izborima. Prvi je da kandidat kojeg Vučić predloži u ime SNS-a pobedi na izborima.

Drugi scenario je da taj kandidat izgubi, ali novi predsednik nema stvarna ovlašćenja, već obavlja uglavnom ceremonijalnu funkciju.

U tom slučaju, Vučić može da postane premijer u sadašnjem sazivu parlamenta, što je, kako kaže, u skladu sa zakonom i Ustavom. Time ponovo dobija izvršna ovlašćenja, jer vlada, prema Ustavu, vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Milivojević dodaje da je to jedan od načina za učvršćivanje vlasti, dok se izbori mogu odložiti sve do kraja mandata Skupštine, odnosno decembra 2027. godine, posle EXPO-a.

Milivojević kaže da u Srbiji ne postoje ni minimalni demokratski uslovi za održavanje poštenih izbora, jer, kako navodi, pobeđuje onaj ko broji glasove, a to na kraju čini Aleksandar Vučić. Ističe da ni opozicija nema demokratski kapacitet da istraje u onome što obeća.

Podseća da su vanredni parlamentarni izbori u decembru 2023. održani na zahtev opozicije, bez insistiranja na unapređenju izbornih uslova. Opozicija je, prema njegovim rečima, pristala da učestvuje pod starim pravilima i prošla loše, iako se prethodno obavezala narodu da će prvo izboriti bolje uslove, pa tek onda izaći na izbore.

Dodaje da je, prema saopštenju Ane Brnabić, direktorka ODIHR-a, navodno pohvalila njen trud u uspostavljanju dijaloga i uključivanju opozicije, što Milivojević ocenjuje kao poražavajuće.

Podseća da je upravo ODIHR prethodno dao desetine preporuka za poboljšanje izbornih uslova, koje nisu ispunjene, te zaključuje da ni od međunarodne zajednice opozicija i studenti više ne mogu mnogo da očekuju. Izražava šok i nevericu da je predsednica ODIHR-a govorila pohvalno “o osobi koja je izvršila državni udar”, aludirajući na usvajanje rebalansa budžeta u Skupštini Srbije u novembru prošle godine.

– Vidimo da mi nemamo šta, deo opozicije i opozicione javnosti se nadao da će pristići neka poruka iz Brisela ili Strazbura… Na kraju krajeva znali smo i rezoluciju Evropskog parlamenta iz februara prošle godine koja je konstatovala da Srbija nije imala poštene izbore. Ali stalo se na tome. Evropska komisija kao vlada Evropske unije nije potvrdila taj stav. Zašto? Iz svojih razloga. Iz razloga što je Vučić ponešto obećao Nemcima, ponešto Francuzima. Nemcima, litijum, Francuzima, kupovinu Rafala. Tako da se Evropska unija ponaša kao obiteljska organizacija, a sa njom i druge međunarodne organizacije koje bi trebalo da se bave zaštitom ljudskih prava, u ovom slučaju izbornih prava građana Srbije – kaže Milivojević.

On ocenjuje da Evropska unija, iako trenutno tiše, ne odustaje od podrške Aleksandru Vučiću, i dalje ga vidi kao svog partnera i nepokazujući spremnost da pojača kritike prema vlastima u Srbiji.

– Ne da pojača kritike – nego valjda ne treba ni da navija za bilo koga. Ono što treba da traži jeste da se ispune uslovi za fer izbore. Mi, pričamo o ODIHR-u čija je predsednica došla da pohvali Anu Brnabić za doprinos političkom dijalogu, iako ta ista predsednica Skupštine ljude koji su protiv vlasti naziva fašistima, teroristima i zlikovcima. Pa o kakvom dijalogu mi tu pričamo? To nije dijalog. To je rovovski rat između dve Srbije, a Ana Brnabić je njegov predvodnik – poručuje.

Milivojević navodi da opozicija uglavnom ćuti, iako ima prostora za reakciju, dodajući da je mali broj poslanika jasno reklo da je usvajanjem budžeta mimo zakona došlo do institucionalnog državnog udara. U takvim uslovima, prema njegovim rečima, pitanje izbora gubi smisao.

Milivojević ističe tri moguća scenarija vanrednih parlamentarnih izbora: prvi je da studenti izađu na izbore bez stvarne podrške opozicije, drugi da se opozicija ujedini, što je malo verovatno jer ne postoji politička volja, a treći, na koji Vučić računa, jeste da se pojavi više opozicionih lista koje ne prelaze cenzus, čime se rasipaju glasovi, a njegova lista, zahvaljujući izbornim pravilima i preraspodeli glasova, dobija većinu čak i ako realno izgubi izbore.

On kaže da Vučić više ne može da računa na nekadašnju masovnu podršku, ali koristi institucionalne mehanizme, manipulaciju i neregularnosti.

Upozorava na opasan scenario u kome bi tokom kampanje ili na dan izbora došlo do ozbiljnog kršenja pravila, što bi moglo navesti opoziciju da se povuče, pozove na bojkot ili istupi iz biračkih odbora, čime bi legalitet izbora bio doveden u pitanje. Podseća da se takva situacija već dešavala u Kosjeriću i Zaječaru, ali da opozicija nije reagovala ni tada.

– Na kraju, sve ukazuje na to da je raspisivanje vanrednih izbora politički manevar vlasti s ciljem očuvanja kontrole, a ne demokratski proces u pravom smislu te reči. Uslovi za slobodne i fer izbore i dalje ne postoje – zaključuje Cvijetin Milivojević.