Da li je EU briga za haos u Skupštini?

Evropska komisija nema kapaciteta da se bavi dešavanjima u Srbiji jer joj je fokus na Ukrajini. Moguće je i da nema poverenje u organizatore protesta i procena je da joj je najjednostavnije da osudi nasilje i pozove na dijalog bez previše angažmana. To može da se promeni ako protesti postanu faktor koji se ne može ignorisati.

Tako komentarišu sagovornici Danasa malobrojne reakcije iz EU na najnovija dešavanja u Skupštini Srbije u izvedbi dela opozicije.

Prva reakcija iz Evropske komisije o haosu u Skupštini Srbije u ponedeljak, a koju je na Iksu napisala evropska komesarka za proširenje Marta Kos, izazvala je brojne reakcije na toj mreži. Mnogi misle da je stala na stranu režima pozivajući na dijalog i ne osuđujući ponašanje vlasti godinama unazad.

Ona je izrazila zabrinutost zbog incidenata u Skupštini Srbije, ali i zbog napada na organizacije civilnog društva, pozivajući na deeskalaciju tenzija i stvaranje uslova za dijalog.

Prema njenim rečima, parlament mora biti mesto za demokratsku raspravu u interesu svih građana, i mora u potpunosti ispunjavati svoju ulogu.

We are very concerned by the disruptions of parliamentary work and the violence in the Serbian parliament. The parliament must be the place for democratic debate in the interest of all citizens, and must fully play its role.

Recent developments in Serbia targeting civil society…

— Marta Kos (@MartaKosEU) March 5, 2025

Do sad neviđeni haos u Skupštini komentarisao je i izvestilac Evropskog parlamenta Tonino Picula, koji je konstatovao da se politička kriza koja u Srbiji traje mesecima očekivano odrazila na rad skupštine, ali da fizičko ugrožavanje poslanika nije prihvatljivo i svima želi brz oporavak.

On je naveo i da trenutno nema političkog kapaciteta u EU da se ozbiljnije angažuje na Zapadnom Balkanu.

Iako se EU, kako smo već pisali, trudi da održi neutralnu poziciju u odnosu na dešavanja u Srbiji, prateći situaciju i zalažući se za rešenja zasnovana na dijalogu, moguća su različita viđenja situacije, pogotovo unutar Evropskog parlamenta, gde su se poslaničke grupe većinom odredile prema protestima.

Ipak, deluje da deo opozicione javnosti i one koja podržava studente u blokadi, očekuje da Evropska komisija zauzme njihovu stranu, bilo da za to ima ili nema osnova i ne ulazeći u to može li Komisija to da uradi.

U novonastalim političkim okolnostima u kojima opozicija radikalizuje svoj nastup u parlamentu u cilju borbe za studentske proteste, pitanje je da li je stav Marte Kos balansiranje ili zauzimanje strane i koliko EU ima kapaciteta da se bavi Srbijom.

Miloš Pavković, istraživač Centra za evropske politike, za Danas kaže je evidentno iz tvita Marte Kos da EU odnosno EK nema kapaciteta da se bavi dešavanjima u Srbiji i da je fokus na Ukrajini.

– Stoga, EU ne odgovara politička nestabilnost ovde i nema indicija da će bilo koja institucija, sem EP, previše pažnje usmeriti ka Srbiji. Međutim, to potencijalno može da se promeni ukoliko se protesti nastave i postanu faktor koji se ne može ignorisati – ukazuje on.

Na pitanje zar oni to već nisu, ili nisu u meri u kojoj zbog njih EU može da okrene glavu do Ukrajine, odgovara da očigledno nisu za EU.

– Očigledno da za EU nisu nešto što zavređuje pažnju. Ili s druge strane, EU nema poverenje u organizatore protesta i procena je da najjednostavniji pristup za EU da osudi nasilje i pozove na dijalog bez previše angažmana – kaže Pavković.

Slično misli i Nikola Burazer, direktor Centra za savremene politike, koji navodi da je potpuno očekivano da predstavnici EU ovako reaguju na scene nereda i nasilja u Narodnoj skupštini i nerealno bi bilo očekivati da njihova reakcija bude drugačija.

– Međutim, drugo je pitanje zašto su zvaničnici EU ostali nemi na neka druga dešavanja u ovoj zemlji poslednjih godina, a naročito poslednjih meseci otkako su počeli protesti. Te dve kritike bih razdvojio – kaže on za Danas.

Pozive na dijalog shvata shavta kao deo uobičajenog repertoara poruka koje EU šalje u kriznim situacijama, ali i kao načelan pristup da, ma koliko vlast u Srbiji postajala sve autoritarnija, i dalje za nju ostanu otvorena vrata da promeni svoje ponašanje.

– Oštriji pristup od toga bi predstavljao tektonsku promenu kada je u pitanju odnos prema Vučićevom režimu i do toga neće doći tako lako. Mislim da se EU plaši potpunog Vučićevog autoritarnog zaokreta i zato nastoji da zadrži konstruktivan pristup i navede ga da ipak poštuje neke “crvene linije” i zemlju zadrži na evropskom putu – skreće pažnju Burazer.

I zaključuje da stanje u kome se Srbija danas nalazi svedoči o tome koliko je taj pristup bio pogrešan.