Da li je u pravu Vučić kada kaže da bismo sa Ukrajinom 2027. mogli u EU?

Dok se ne razjasne te šire geopolitičke okolnosti, o kojima se govori u evropskim krugovima, paralelno sa unutrašnjom reformom EU, kako bi bila sposobna za takvu vrstu proširenja, formiranje novog koordinacionog tela za evropske integracije deluje pre kao mehanizam upravljanja vremenom i očekivanjima, kažu sagovornice Danasa komentarišući izjave predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, koji kaže da eventualni ulakak Ukrajine u EU 2027. otvara mogućnosti za Srbiju.

Vučić je, prošle nedelje još iz Davosa, poručio da je načuo da bi mirovni plan između Ukrajine i Rusije obavezivao i EU, odnosno da bi postizanje mira značilo da Ukrajina postaje članica Unije 1. januara 2027. Kao i da bi protiv toga bile pojedine zemlje članice EU, te da bi zbog tog prijema morale da se prekrše postojeće procedure EU za prijem, tačnije da se iznedri, kako je rekao, protivpravno čudo, da Ukrajina bude primljena.

To sve, prema Vučićevoj proceni otvara Srbiji mogućnosti.

Vučić je ovo ponovio još nekoliko puta, ne pojašnjavajući koje su to mogućnosti. Ipak, govoreći o tome u nedelju na tematskoj sednici Vlade, on je naložio formiranje manjeg operativnog tela koje će se baviti pitanjima evropskog puta Srbije i ubrzati reforme u određenim oblastima.

Ima li istine u tome što Vučić govori, može li se zaista očekivati da Srbija, koja već godinama stoji u mestu ili nazaduje na putu evropskih integracija, i kako u tom kontekstu shvatiti najavu novog tela, pitali smo Bojanu Selaković, koordinatorku Nacionalnog konventa za EU i Sofiju Popović, novinarku portala Savremena politika.

Selaković za Danas kaže da formiranje novog koordinacionog tela za evropske integracije koje je u nedelju najavio predsednik Vučić, deluje pre kao mehanizam upravljanja vremenom i očekivanjima, dok se ne razjasne šire geopolitičke okolnosti koje idu pravcu mogućnosti da se desi geopolitičko proširenje, a da Srbija bude deo tog paketa.

– O ovome se intenzivno govori u evropskim krugovima, paralelno sa unutrašnjom reformom same EU, kako bi bila sposobna za takvu vrstu proširenja. Ishod političkih procesa u Mađarskoj će imati značajnu ulogu za ove procese, imajući u vidu da je Viktor Orban do sada bio najglasniji protivnik prijema Ukrajine u Evropsku uniju, a da je upravo on ta karika na koju predsednik Vučić računa u zagovaranju da se Srbija na ovaj način ukrca u evropski voz – objašnjava ona.

Svesno skretanje fokusa sa vladavine prava, nezavisnosti institucija i političke odgovornosti

Bojana Selaković dodaje da će bez otvaranja i rešavanja političkih poglavlja evropske integracije Srbije ostati u domenu taktike i improvizacije, a ne stvarne reforme i strateškog opredeljenja.

– Međutim, prema informacijama koje su za sada dostupne, novoformirano telo i mandat ambasadora Apostolovića neće obuhvatiti politička poglavlja, upravo ona koja predstavljaju suštinski problem u procesu pristupanja, jer podrazumevaju duboke i bolne rezove u sistemu vlasti, što je ujedno i jasan zahtev Evropske unije. Ta poglavlja su i glavni razlog zbog kog Klaster 3 nije otvoren već pune četiri godine. Tehničke oblasti usklađivanja, poput poljoprivrede ili ribarstva, same po sebi nisu sporne. U tim segmentima ne postoji ozbiljan otpor ni u civilnom društvu ni u opoziciji, niti su one prepreka evropskim integracijama – ukazuje Selaković.

I skreće pažnju na to da je ipak, upravo tim temama predsednik posvetio najveći deo izlaganja na poslednjoj sednici Vlade, što ukazuje na svesno skretanje fokusa sa pitanja vladavine prava, nezavisnosti institucija i političke odgovornosti i na untrašnjem i na spoljašnjem planu, kako bi se kupilo još malo vremena dok se geopolitičke okolnosti u potpunosti ne iskristališu.

Slično misli Sofija Popović, novinarka Savremene politike.

Ona za Danas navodi da je još uvek rano da se predvidi kako će se stvari razvijati kada je reč o pristupanju Ukrajine u EU, ali u teoriji postoji šansa da se Srbija, zajedno sa Crnom Gorom i Albanijom, ukrca u voz i u skorijoj budućnosti postane članica EU.

– Odnosno da iskoristi ovaj geopolitički trenutak i interesovanje EU za proširenje. Evropski zvaničnici ne kriju koliko je Srbija važna zemlja za EU i jasno je da proširenje EU na ovaj region nije uspešan projekat ukoliko Srbija bude isključena – kaže ona.

Pitanja ptičica i ribica

Ali naglašava problem u tome što Srbiju vodi rukovodstvo koje gotovo svakodnevno dokazuje da za punopravno članstvo nije zainteresovano, a povremeni napadi evroentuzijazma koji ih obuzmu ne mogu da promene tu činjenicu.

– Sve ono što smo čuli juče na sednici Vlade o ubrzanju evropskih integracija rečeno je mnogo puta u poslednjih nekoliko godina, ali se u praksi ništa na tom planu ništa nije menjalo. Ne samo da se nisu sprovodile reforme na koje smo se sami obavezali, već se situacija pogoršala u osnovnim oblastima koje se tiču vladavine prava. Pitanja koja su juče spomenuta na sednici vlade, a kojima bi trebalo da se bavi specijalni tim nisu kako je to predsednik banalno predstavio pitanja ptičica i ribica, već ozbiljne reforme koje utiču na kvalitet života građana ove zemlje, a sa nekima od njih se kasni već deceniju – konstatuje Popović.

Ona misli da razlog za to kašnjenje ne leži u neefikasnosti pregovaračkih struktura, već u nedostatku političke volje da se takve reforme postave visoko na agendu.

– Zbog toga je teško poverovati da će osnivanje ovog tima, vrlo nelogične strukture u kojoj bi ambasador trebalo da koordiniše ministre, moći da zaista preokrene zapušteno stanje u pregovorima Srbije sa EU. Za to je potrebno mnogo više od osnivanja specijalnog tima. Sve što je rečeno mi više izgleda kao neki igrokaz za oči Brisela, nego iskrena volja da se zemlja približi EU – zaključuje Popović.