Foto: A. Latas/DanasOpozicija je spremna da nastavi da, kao i od prvog dana, bude u prvim redovima kao zaštita studenata na njhovim protestima od nasilja režima.
Ali za to je potrebna koordinacija, komunikacija i dogovor svih koji su opredeljeni da menjaju ovaj nakaradni sistem, kažu predstavnici opozicije za Danas komentarišući mogućnost njhovog većeg i vidljivijeg angažovanja u odbrani studenata od batinaša vlasti i policije.
Na studenstkom protestu “Indeks je za studente”, u ponedeljak u Novom Sadu, najmanje tri osobe su povređene kada su ih fizički napale pristalice vladajuće SNS. Napad se dogodio ispred Srpskog narodnog pozorišta, gde se održavala svečana akademija povodom 200 godina od osnivanja Matice srpske.
Predstavnici vlasti su ovaj politički skup studenata na kojem se protestovalo protiv političke ličnosti Miloša Vučevića, nekadašnjeg gradonačelnika Novog Sada sada savetnika predsednika države, predstavile kao “stravičan napad na Srbiju, srpstvo i osnovne stubove države”. Pritom je ogranizovan kontraprotest i angažovana je policija.
Izjava predsednice Skupštine Ane Brnabić kaže da je crvena linija pređena i da je ovo odsudna borba za spas Srbije te da se više neće ćutati, može da znači da će policijski i svaki drugi otpor režima biti još brutalniji.
U takvim okolnostima pitanje je hoće li, može li i treba li opozicija vidljivije da se uključi u studenstke proteste da bi bila štit od napada “organa reda” i grupa koje organizuje vlast.
Radivoje Jovović, univerzitetski profesor i pokrajinski poslanik, kaže za Danas da godinam govori da je dužnost poslanika i odbornika da svako prema fizičkim i zdravstvenim mogućnostima podeli teret ove represije sa studentima i drugim sugrađanima.
– Kakve god da su sutrašnje izborne liste, ko god da je upućivao ma kakve kritike, poslanik u svakom trenutku predstavlja građane ove države i treba da vrši onaj najsvetiji zadatak – da bude čuvar ustavnog poretka, građanskih prava i sloboda. To je, što po zakletvi, što po osnovnoj ideji predstavničke demokratije, doslovno naša obaveza – ukazuje on.
I dodaje da to što su uslovi borbe pod Vučićevim režimom drugačiji, i što ne zavise samo od govornice već itekako i od ulice, opet nije iznenađenje.
– Kad smo se kandidovali, znali smo sa kakvim se političkim uslovima borimo. Bilo je, naravno, u prvim mesecima ove borbe mnogo slučajeva takvog ispravnog postupanja poslanika. Ima ih i danas, ali sporadično. Nikakvi različiti politički stavovi i usmerenja, pak, ne bi smeli da promene put ovog pravilnog postupanja – kaže on.
Ostaje nam najteži zadatak, odbrana od fizičkog nasilja
Jovović ipak ne očekuje veliku promenu u narednom periodu.
– Važnije u ovom trenutku je da se proceni ova fašistička taktika režima i spram toga postave inovativni modeli protestnog organizovanja. Politički, bitka je, u celini posmatrano, dobijena. Međutim, ostaje nam taj najteži zadatak, odbrana od fizičkog nasilja koje preti da ukrade pobedu – skreće pažnju Jovović.
Goran Ješić, osnivač pokreta Solidarnost, za Danas kaže da je opozicija u Novom Sadu od prvog dana protesta u prvim redovima.
– Od 5. novembra, od prvog velikog skupa, pa odmah kad sam ja uhapšen, sve je počelo s opozicijom i stavom ispred zatvora – navodi on.
I ukazuje na matricu kou vlast i naprednjaci ponavljaju, a to je da, kako kaže, dovedu narkokartele koji prebijaju ljude.
– Ali opozicija je bila tu i uvek smo bili u prvim redovima, Srđan Milivojević, Marinika… Ne vidim razloga da li to treba ili ne treba, ja mislim da to treba da se radi – smatra Ješić.
Koordinacija ne posloji, ne zato što neko iz opozicije neće
Upitan može li opozicija biti jasnija i vidljivija kao štit i šta je potrebno za to, odgovara da je pre svega potrebno da postoji koordinacija.
– Da neko kaže planiramo protest tada, da pozove poslanike s imunitetom u prvi red i to neće biti problem – kaže on.
I podseća se situacije od 5. septembra, nakon bacanja gasa, kada je dobio poziv od oca jeden od studentkinje da dođe u kampus što je on i učinio.
Pozvao je i Mariniku Tepić, poslanicu SSP, koja se odazvala i zajedno su došli u kampus. Tada je malobrojna grupa studenata, prepričava on, vrađala Tepić optužujući je da je kriva jer nemaju dobru hranu u menzi.
– To nas nije naravno omelo da budemo tamo. Ali ta koordinacija ne posloji, ne zato što neko iz opozicije neće. Bitno je samo da neko kaže gde, kad i kako i da pozove opoziciju sa imunitetom – ukazuje Ješić.
O koordinaciji govori i Miran Pogačar, odbornik i član građanskog pokreta Bravo.
On podseća da Vučića štite kriminalci, a da kriminalce štiti policija, te da su ego i mržnja trenutno na vlasti, pa jedino jedinstvo i jake organizacije mogu pobediti tu neman, jer se ona ne može pobediti ako i kod nas vlada isto što i kod njih.
Još nismo ni potok prešli
– Ako mi ne štitimo jedni druge – bili to zborovi, studenti ili opozicija – ko će drugi? Imamo samo jedni druge i to mora biti jasno. Razne rasprave se vode oko izbora, lista i „preplivavanja reke“, a mi još nismo ni potok prešli. Prvo moramo sačuvati glave i pokazati solidarnost kada neko izgubi posao ili bude napadnut – tu ne sme biti podela, cilj mora biti jasan. Bili to protesti ili lokalni izbori, između organizacija mora postojati koordinacija. Ne sme nas voditi često viđena ideja: „kako ćemo, lako ćemo“, jer ona najčešće vodi u ćorsokak – sa razbijenim glavama ili razbijenim nadama kao posledicom – ističe Pogačar.
Dok su za pokrajinskog polsanika ZLF Milana Turanjanina važni komunikacija i novi dogovor svih.
On ocenjuje da je nasilje, i fizičko i verbalno, koje je u ponedeljak ispoljeno od strane SNS falangi, prema studentima, novinarima i generalno okupljenim građanima, dokaz plus da se svi moramo organizovati da se zaštitimo, ali i da učinimo sve da im vidimo leđa.
Turanjanin podseća na primer u Kuli koji, kako navodi, dokazuje tezu o neophodnosti zajedništva društvenih i političkih činioca, kada su se na meti brutalnog digitalnog napada našle žene koje trenutno pripadaju dvema grupacijama, Ujedinjeni za Kulu i Mladi Kule. Odgovor Kuljana bila je, kaže, zajednički krivična prijava protiv počinioca tog nasilja i dolazak poslanice ZLF i advokatice Marine Mijatović da stručno dopuni tu prijavu.
Pumpanje i pečenje kiflica nije dovoljno
– Napad u Novom Sadu je dokaz da samo pumpanje ili usputno pečenje kiflica od strane dobranamernih ljudi pri hodočašću studenata i garađana po Srbiji, jednostavno nije dovoljno i da je moguće da opet propustimo šansu za promene, jer nismo kadri da je valjano sprovedemo do kraja – smatra Turanjanjin.
I konstatuje da će bez ozbiljnije komunikacije koja uključuju i političke partije koje su jasno opredeljene da ruše autokratski sistem stvari se odvijati ovako u ad-hok okupljanjima sa manje ili više uspeha.
– Svi koji su opredeljeni da menjaju ovaj nakaradni sistem, kojima je jasna i geografska pozicija i civilizacijska uloga Srbije na Balkanu,Evropi i Svetu, moraju nastupati što organizavanije i jedinstvenije. Samo tako i nikako drugačije. Za početak, mora se napraviti nekakav novi dogovor svih njih – zaključuje on.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
