Da li je Vučić lično pritiskao institucije za projekat Generalštab?

Potepredsednica Stranke slobode i pravde Mainika Tepić je tokom sednice Skupštine Srbje iznela navode da je predsednik Republike Aleksandar Vučić lično prisustvovao i vodio dva sporna sastanka sa dve direktorke stručnih institucija Srbije za zaštitu spomenika kulture, tokom kojih je, prema njenim rečima, sa njima razgovarao uvredljivim tonom i pretio im da moraju da skinu zaštitu spomenika kulture sa kompleksa Generalštab ili da podnesu ostavku na svoje funkcije.

Tepić je u Skupštini pokazla iskaze koje su Tužilaštvu za organizovani kriminal podnele dve direktorke Republičkog i Gradskog zavoda za zaštittu spomenika kulture. Prema navodima narodne poslanice, ovim sastancima prisustvovao je i ministar finansija Siniša Mali.

Istovremeno, Dubravka Đukanović, prethodna direktorka Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, potvrdila je za nedeljnik Vreme da je na jednom od dva sastanka na kome je od nje pretprošle godine traženo da omogući uslove za ukidanje statusa kulturnog dobra za Generalštab, prisustvovao lično Vučić.

Prema njenim rečima, sastanak je održan 6. februara 2024. godine u Predsedništvu.

U ostavci koju je poslala ministru kulture Nikoli Selakoviću i koja je objavljena u medijima, Dubravka Đukanović nije pominjala taj sastanak. Opisala je samo drugi sastanak održan 22. maja, nakon koga su ona i Olivera Vučković, prethodna direktorka Gradskog zavoda za zaštitu spomenika kulture, podnele ostavke jer su odbile da doprinesu ukidanju statusa zaštite nad Generalštabom, piše ovaj nedeljnik.

Kako je Dubravka Đukanović rekla za Vreme, tom sastanku nije prisustvovao predsednik Vučić, barem ne dok je ona bila prisutna.

Na upit Vučićevoj savetnici za medije za komentar ovih istupa, do objave teksta nismo dobili odgovor.

Poslanik stranke Srbija-centar  SRCE i advokat Stefan Janjić kaže za Danas da navodi koje je u Skupštini iznela poslanica Marinika Tepić, ukoliko se ispostave kao tačni, predstavljaju izuzetno ozbiljan signal da se u slučaju Generalštaba ne radi o regularnoj proceduri, već o političkom pritisku i mogućem zloupotrebljavanju institucionalne moći.

On dodaje da ukoliko je predsednik Republike lično učestvovao na sastancima na kojima se razgovaralo o skidanju statusa kulturnog dobra, postavlja se ključno pitanje, po kom ustavnom i zakonskom osnovu je to učinio.

– Kao pravnik, moram da istaknem da predsednik nema nikakva ovlašćenja u postupcima zaštite kulturnih dobara. O tim pitanjima odlučuju nadležne stručne institucije, na osnovu zakona, struke i javnog interesa, a ne političke volje jednog čoveka – objašnjava naš sagovornik, dodajući da svako direktno ili indirektno mešanje može predstavljati osnov sumnje na trgovinu uticajem i zloupotrebu službenog položaja.

Kao predstavnik opozicije, Janjić smatra da ovi navodi dodatno potvrđuju obrazac u kome se najvredniji javni resursi stavljaju u funkciju privatnih i netransparentnih interesa.

Generalštab nije samo nekretnina, on je simbol istorije, sećanja i pravnog poretka ove zemlje. Dalji koraci moraju uključiti hitno razjašnjenje svih okolnosti, ko je sazivao sastanke, ko je prisustvovao, šta je tačno dogovarano i kakav je pritisak vršen na institucije, dodaje.

Janjić navodi da ukoliko se utvrdi da su državni organi ili pojedinci prekoračili svoja ovlašćenja, postoji osnov za pokretanje krivičnih i drugih postupaka.

– Ovo nije političko pitanje, već pitanje vladavine prava. Ako dozvolimo da se zakoni suspenduju kada su u pitanju veliki poslovi i moćni interesi, onda više ne govorimo o državi, već o privatizovanoj vlasti – zaključuje.

Podsetimo, optužbe o direktnom pritisku iz vrha vlasti dodatno pojačavaju sumnje koje prate projekat Generalštab od samog početka.

U maju 2024. godine Vlada Srbije potpisala je ugovor sa firmom Afiniti Partners (Affinity Partners/Affinity Global Development) povezanom sa Džaredom Kušnerom, zetom predsednika SAD Donalda Trampa . Dogovor je predviđao besplatnu koncesiju zemljišta na 99 godina i izgradnju luksuznog hotela, apartmana i komercijalnih sadržaja.

Početak projekta izazvao je burnu reakciju javnosti i struke. Kritičari su ukazivali da bi rušenje ovog kompleksa, koji mnogi smatraju simbolom stradanja za veme NATO bombardobanja, bilo neprimereno, dovodeći u pitanje transparentnost kompletnog projekta.

Paralelno, pojavile su se tvrdnje da je uklanjanje zgrade s liste kulturnog nasleđa bilo bazirano na falsifikovanim dokumentima, zbog čega je pokrenuta istraga, budući da su u ovim navodima bili spomenuti visoko kotirani funkcioneri aktuelnog režima.

U decembru 2025., nakon što je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo optužnice protiv srpskih zvaničnika, uključujući ministra kulture Nikolu Selakovića, zbog zloupotrebe položaja i falsifikovanja službenih dokumenata u vezi sa projektom, Kušnerova firma je saopštila da se povlači iz projekta “u ovom trenutku”, ističući da projekti treba da “ujedinjuju, a ne dele građane”.

Najzad, na istoj sednici na kojoj je Tepić iznela navode o Vučićevom ličnom prisustvu prilikom odlučivanja za Generalštab, i istovremeno kada se pojavio razgovor sa Dubravkom Đukanović u Vremenu, Nikola Selaković, koji je u svojstvu ministra bio u skupštinskoj sali, izjavio je da frima Đukanovićkine ćerke dobija novac od javnih nabavki u vezi sa kulturnim dobrima.

On je, u Skupštini Srbije, rekao da je firma ćerke Dubravke Đukanović “D’art” d.o.o. iz Novog Sada za 26 poslova zaključila ugovore u vrednosti od 99.084.067 dinara.

Selaković je, tvrdeći da je Dubravka Đukanović inicirala takozvani slučaj Generalštab, bila vlasnica te firme, ali je 3. februara 2021. godine upravljačka prava prenela na svoju ćerku zato što je 14. januara te godine postala v.d. direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

“To je ova vaša blokaderka, ova što će da vam bude prva na listi ili među prvima, ova što je kandidatkinja za buduću ministarku kulture. Ta veličina koja štiti profesora Dobrovića delo, ta moralna veličina, gledajte šta je – 26 ugovora 99 miliona dinara”, rekao je Selaković.