Da li politička kriza zaista narušava međunarodni ugled Srbije?

O aktuelnim dešavanjima u zemlji raspravljalo se i u Evropskom parlamentu 11. februara, kada je održana rasprava o političkoj krizi u Srbiji. Većina evropskih poslanika podržala je demonstracije i studentske zahteve, dok su neki od njih istakli da su ti zahtevi usklađeni s vrednostima Evropske unije.

U ime Evropske komisije, ovim povodom, obratila se komesarka za proširenje Marta Kos, naglasivši da Komisija pažljivo prati političku situaciju u Srbiji. Istakla je da su učešće građana, odgovornost i transparentnost ključne komponente demokratskog društva, podsećajući da su to principi na kojima počiva i sama EU, te da se očekuje da ih poštuju i zemlje kandidati.

S druge strane, deo domaće javnosti ocenio je podršku EU kao neadekvatnu i popustljivu prema aktuelnom režimu, a među evropskim poslanicima bilo je i onih koji su apelovali na društveni dijalog i pozivali nadležne u Srbiji da učine sve kako bi se politička kriza što pre rešila.

Opozicija u Srbiji je uoči sednice parlamenta na kojoj treba da bude konstatovana ostavka premijera Miloša Vučevića poručila da nije zainteresovana za rasprave o zakonima koje je predložila odlazeća Vlada. Umesto toga, insistirali su na razmatranju tačaka dnevnog reda koje se odnose na ispunjenje studentskih zahteva, ističući da je ovo uz formiranje prelazne Vlade jedni izlazak iz političke krize. Nakon što je njihov zahtev odbijen, došlo je do incidenta u kojem je povređeno nekoliko narodnih poslanika.

S obzirom na to da je međunarodna percepcija Srbije oblikovana ne samo diplomatskim naporima već i unutrašnjim političkim dešavanjima, ključno pitanje ostaje kako strani akteri vide trenutnu krizu i da li ona dodatno narušava sliku Srbije u svetu? Dok vlast naglašava da su protesti čin destabilizacije, iz evropskih institucija dolaze signali da upravo nedostatak demokratije i korupcija predstavljaju suštinski problem, stav sa kojim se slažu i naši sagovornici.

„Imidž Srbije narušavaju korupcija i odsustvo demokratije“

Ivan Lakićević, iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, kaže za Danas da iz ugla demokratskih zemalja, međunarodni imidž Srbije u najvećoj meri narušavaju korupcija i odsustvo demokratije.

On se poziva na međunarodna istraživanja o stanju korupcije, poput onih koje sprovodi Transparency International, koja svrstavaju Srbiju među najgore zemlje u Evropi kada je u pitanju korupcija, dodajući da je slično i sa analizama o stanju demokratije, gde se državno uređenje u Srbiji obično smatra nekim vidom autokratije.

– S druge strane, na demonstracije protiv takvih pojava se obično gleda sa simpatijama, zbog čega su, pojedine poslaničke grupe u EU parlamentu podržale studente i prepoznale da su njihovi napori usmereni ka ciljevima koji su u temelju evropskih vrednosti – objašnjava naš sagovornik.

Dugoročno posmatrano, poručuje Lakićević, verovatno ni scene, koje smo videli u parlamentu prošle nedelje, neće trajno naškoditi međunarodnom imidžu jer su utisci od takvih događaja prolazni.

– Ono što preti da na duže staze narušava ugled Srbije su upravo rasprostranjena korupcija i odsustvo demokratije, koji su višedecenijski problemi ovdašnjeg društva – zaključuje.

„Smehotrasna izjava ministra spoljnih poslova“

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, kaže za Danas da su izjava ministra Đurića da demonstracije i događaji u parlamentu narušavaju međunarodni imidž Srbije smehotresna i deluje kao pokušaj da se pažnja skrene sa suštine problema – duboke političke krize i zarobljenih institucija.

– Ovakva tvrdnja je naročito diskutabilna u kontekstu posete predsednice parlamenta Ane Brnabić Švedskoj, gde se razgovaralo o evropskim vrednostima i demokratiji, dok se istovremeno u Srbiji guše građanski protesti, dok se opozicija i civilno društvo proglašavaju neprijateljima i teroristima – dodaje naš sagovornik.

Još značajniji indikator međunarodne percepcije Srbije, ukazuje Beširi, dolazi iz Evropskog parlamenta, gde su mnogi poslanici otvoreno podržali zahteve studenata, ukazujući da su oni u potpunosti usklađeni sa evropskim principima.

– Ovo ukazuje na dve ključne stvari: prvo, da međunarodna zajednica nije zavedena narativom vlasti o „rušenju ugleda Srbije“, i drugo, da je demokratija u Srbiji došla do tačke ključanja, gde građani više ne veruju institucijama koje su zarobljene korupcijom, zloupotrebama i kriminalom – objašnjava.

On napominje da mi nismo jedina zemlja u kojoj dolazi do incidenata u parlamentu, ali je suštinska razlika u tome što su u demokratskim državama institucije sposobne da odgovore na krizu kroz dijalog i reforme, dok su kod nas institucije zarobljene od strane aktuelnog režima.

– U Srbiji su institucije postale alat režima, a parlament se sve češće koristi kao sredstvo za gušenje opozicije, umesto da bude prostor za demokratsku debatu – isiče Beširi, dodajući da u takvim okolnostima, blokada ostaje jedini preostali način borbe protiv sistema koji ne ostavlja prostor za politički pluralizam i odgovornost vlasti – kaže Beširi.

On ističe da pravi udarac međunarodnom ugledu Srbije nije bunt građana, već konstantno urušavanje institucija i odbijanje vlasti da sprovede reforme.

– Evropski institucije i međunarodni akteri već jasno vide problem, pitanje je samo da li će vlast u Srbiji nastaviti da ignoriše stvarnost ili će se konačno suočiti sa posledicama svog delovanja. U suprotnom, razrešenje ćemo videti već možda u subotu, 15. marta, za kada se očekuje najveći protest u istoriji naše zemlje – zaključuje.

Србија има толико тога што може и мора да постигне у наредним недељама, данима и месецима, што је важно за будућност Србије.

Историјску прилику, каква нам се сада пружа са новим околностима и у Сједињеним Америчким Државама и у Европи, али и шире у међународној заједници, у… pic.twitter.com/rjsjQgrwCZ

— Марко Ђурић (@markodjuric) March 11, 2025

„Spoljno-politički ugled Srbije brani u srpskoj skupštini“

Bivši diplomata Srećko Đukić poručuje da, načelno, niko ne može sporiti pravo ministra spoljnih poslova da brani ugled svoje zemlje, jer mu je to i dužnost. On ocenjuje da je nastup ministra Đurića u srpskom parlamentu besmislen, naglašavajući da za odbranu srpskih međunarodnih interesa postoje adekvatnija mesta, poput Evropskog parlamenta, OEBS-a ili Evropske komisije.

– Ovako, mlađani Đurić, perjanica nadležnog za sve nenadležnosti u Srbiji, izabrao je da spoljno-politički ugled Srbije brani u srpskoj skupštini, pred svojim poslanicima i stranačkim navijačima, bez opozicije, a kamoli da na njegov spoljno-politički „ekspoze“ budu pozvani oni koji se smatraju glavnim „vinovnicima“ narušavanja ugleda zemlje – studenti, koji, eto, nezahvalnici, mute bajku o „zlatnom dobu“ Srbije – poručuje Đukić.

Đukić postavlja pitanje da li ono što se dešava u Srbiji poslednjih meseci predstavlja kulminaciju neuspešne spoljne politike i dokaz da njen kreator uporno pokušava da reši kvadraturu kruga.

– Jugoslovenska i ranija srpska spoljna politika divila se slavnim diplomatama, ali je Srbija odavno pala na najniže grane. Spoljna politika je odraz unutrašnje politike, a njenog nosioca studenti su još pre četiri meseca tačno nazvali nenadležnim. Vreme je isteklo za pogrešnu srpsku spoljnu politiku i njenog ministra – zaključuje Đukić.