Da li šesnaestominutne blokade „čuvaju vatru protesta“?

Decentralizovane petnaestominutne, a kasnije šesnaestomnutne blokade saobraćaja u znak sećanjanja na stradale u padu nadsterešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu predstavljale su prve akcije koje je organizovao studentski pokret, a na koje su se građani Srbije masovno odazvali. Incidenti tokom ovih blokada bili su povod za širenje studentskog pokreta na ostale sfere društva kao i blokada fakulteta širom zelje.

Na određenim mestima, ovakve akcije održavaju se kontinuirano već više od godinu dana, a studenti Pravnog fakulteta u Beogradu su u znak sećanjanja na inicident tokom blokade u Ruzveltovoj ulici tokom kog je povređena jedna studentkinja, godinu dana kasnije, takođe su organizovali jednu ovakvu akciju.

Postavlja se pitanje da li šesnaestominutne blokade i dalje imaju udela i predstavljaju očuvanje sentimenta aktuelnih demonstracija između velikih okupljanja, ili su, pak, izgubile svoju poentu.

Član Pobunjenog univerziteta, Miloš Đajić kaže za Danas da za mnoge ljude svakodnevna blokada i 16 minuta tišine već više od godinu dana predstavlja važnu dnevnu stvar oko koje se organizuju i kome se prilagođavaju ostale obaveze u danu. Kad god mogu i u kom god delu grada da se nalazim ili nekom drugom gradu ja pokušavam da svakodnevno učestvujem u 16 minuta tišine, kaže.

– Ovi protesti se svaki dan dešavaju se ispred Prve beogradske gimnazije, Pravnog fakulteta kod nas u Zemunu i na drugim mestima, a naročito petkom. Oni predstavljaju svakdnevno podsećanje javnosti da studentski zahtevi nisu ispunjeni, da vreme prolazi a da odgvornih nema. Takođe oni postoje i kao svedočanstvo da na žrtve pada nadstrešnice nismo zaboravili kao i na to da pravda nije zadovoljena – objašnjava Đajić za Danas.

On napominje da ove svakodnevne blokade takođe “čuvaju vatru protesta” jer omogućavaju svakodnevno umrežavanje, povezivanje, dogovaranje učesnica i česnika kao i razgovore sa studentkinjama i studentima.

#zemun #blokada
16 minuta tišine #studenti @agrifblokira pic.twitter.com/vfWEPztKV9

— Do slobode! (@milosdjajic) January 19, 2026

– Volim što su razvile posebnu kulturu ponašanja a i omogućavaju svakom od učesnika da se na 16 minuta usredsredi na žrtve, situaciju, proteste ali i na pitanje šta možemo još da uradimo. Volim što to nije vreme tokom kog se igramo na telefonima, ili pričamo, već stvarno 16 minuta usresređene pažnje na žrtve, situaciju i neispunjene zahteve. Bilo je stvarno neverovatnih situacija kada je ta tišina zvonila – zaključuje.

S druge strane, Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, navodi da, osim onih koji imaju komemorativni karakter, ove akcije sada više predstavljaju tvrdoglavost i idu u prilog režimskoj propagandi, nego što je to bio slučaj ranije, a pogotovo od obeležavaja godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu.

On podseća da je među prvima javno podržao ove akcije kada se sa njihovim održavanjem krenulo nakon pada nadstrešnnice, jer, prema njegovim rečima, nisu zahtevne po formatu, a imaju komemorativni karakter i simboličku težinu, što ih je činilo dobrom strategijom.

– Ta okupljanja su imala jak simbolički i motivacioni karakter, zato su i izazivale one neretko i agresivne reakcije, o čijoj prirodi se može raspravljati, koje su za cilj imale da se ovakve akcije eliminišu a njihovi organizatori zastraše – objašnjava Vukadinović, podsećajući da su rekacije “nezadovoljnih slučajnih prolaznika” bile kontraproduktivne i rezultirale širenjem studentskog pokreta i na ostale sfere društva.

Vukadinović poručuje da su s vremenom ovakve manifestacije su izgubile i svoj simbolički komemorativni i politički karakter i pretvorile se u neku ruku istrajavanja, te da se to u određenoj interpretaciji može tumačiti kao održavanje morala među građanima. On poručuje, međutim,  da su ove akcije prema njegovom mišnjenju izgubile svoju prvobitnu svrhu, a u izvesnoj meri i prerasle u svoju suprotnost.

Sagovornik Danasa napominje da iako bi se učesnicima ovih akcija mogao pripisati epitet “čuvara vatre protesta”, upozoravaući sa se problem javlja jer se to lako izgubi, a prethodno njihove akcije izgube svoju relevantnost.

– Studenti su već, jednim delom, našli neke druge forme delovaja. Ne mislim da se treba odreći tog uličnog delovanja i manifestacija, ali važno tražiti neke druge oblike, sa kreativnošću koju su već pokazali – zaključuje Vukadinović.