Demostat: Ima li kraja naprednjačkom „komunizmu“?

Povremeno čujemo i pesimizam od strane prvaka partija na vlasti, ali je on po pravilu namenjen održavanju političkih tenzija svojih pristalica, piše sociolog i glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović u svojoj analizi.

Istovremeno se primećuje (ponekad preteran) izborni optimizam studenata u protestu i pridruženih građana. Taj i takav optimizam podržava deo medijskih radnika, deo javnih ljudi i poneko od političara koji su napustili partije u kojima su do juče bili. Možda je optimizam obuzeo i pojedine pristalice opozicijskih partija. U svakom slučaju objavljivanje optimizma od strane prvaka opozicijskih stranaka je izuzetno retka pojava.

Da li „preterani optimizam“ pridonosi pobedi ili možda škodi naporima da se dođe do izborne pobede? Da li valja razlikovati „iluzorni“ i „realistički“ optimizam?

Na čemu se u ovom vremenu temelji opozitni optimizam, bilo da je iluzoran bilo da je realan?

Opozitni optimizam je realističan, ako su zadovoljena barem tri uslova: ako postoji masovna percepcija loše vlasti, ako postoji narodna volja za promenu loše vlasti i ako postoji politička operacionalizacija narodne percepcije loše vlasti u sadejstvu sa operacionalizacijom narodne volje za promenom loše vlasti.

Postoji narodna percepcija loše vlasti.

Istraživanja koja su obavljena u poslednjih nekoliko meseci ukazuju na indicije o pretežnom narodnom nezadovoljstvu radom vlasti, o pretežnom nepoverenju u političke i društvene institucije, a evidentan je i uvid naroda u nelegalni i nelegitimni rad i funkcionisanje aktuelne vlasti. Istraživanja ukazuju na kumulaciju bazičnih uverenja i bazičnih ocena o sebi i svom životu, o društvu i o politici, ali i o političkim partijama i političarima. No, treba imati na umu da iz percepcije svega što je loše u radu vlasti ne sledi obavezno i volja za promenom vlasti. Moguće je da su pretežni neki drugi razlozi/motivi. Na primer, ideološki, vrednosni ili interesni. Sve u svemu, dug put je od percepcije rada/nerada vlasti do izborne orijentacije koja vodi u promenu vlasti.

Postoji narodna volja za promenu loše vlasti.

Postojanje ili nepostojanje volje za promenu vlasti odnosi se na stav i ponašanje prema percipiranom sadržaju. Dakle, šta činiti nakon evidentne ocene da ne postoji poverenje u političke i društvene institucije. Da li će se to prećutati (potisnuti, „pomiriti se sa sudbinom“, čekati u miru 2027. godinu) ili će se nešto preduzeti? Blago natpolovično je u narodu prisutna opcija da se promena vlasti obavlja putem glasanja za one političke subjekte za koje se pretpostavlja ili veruje da će raditi bolje, da će raditi na stvaranju ,,institucija koje rade svoj posao“.

Studenti u protestu su u velikoj meri uticali i utiču na aktivniji odnos građana prema politici sa fokusom na promenu vlasti koja je percipirana kao loša. Poenta je u tome što je studentski protest (a ne opozicijske partije) kanalisao aktuelne percepcije aktuelne vlasti u „narodnu volju“ za izbornu promenu vlasti. Danas možemo sa velikom verovatnoćom govoriti o blago natpolovičnoj većini koja je opredeljena za promenu vlasti.

Opširnije na Demostat.rs.