Demostat: U sadašnjim protestima vidi se odraz ranijih nerešenih političkih sukoba

O tim i ostalim aktuelnim temama razgovaralo se u drugoj po redu emisiji Razgovor a gosti Zorana Panovića, programskog direktora Demostata bili su profesor psihologije Žarko Korać, profesor socijalne psihologije Dragan Popadić i sociolog, glavni istraživač Demostata Srećko Mihailović.

Na pitanje da li to što protesti traju već deset meseci znači da je stvorena neka nova normalnost, Srećko Mihailović je rekao da je naša potreba da normalizujemo stvari ubitačna u sferi politike.

– Mi smo apsolutno normlaizovali korupciju, ona sitna više se i ne smatra korupcijom, a o velikim se priča kao da to nije ništa novo, nije jedini slučaj. Nema pojave u sferi politike koju mi ne normalizujemo na neki način. Normalizujemo i autokrate, to pokazuje odnos prema našim vođama. U početku se možda malo ježimo, zameramo a vremenom se naviknemo, postane nam svakodnevnica protiv koje ne treba ništa činiti jer se dešava i drugima – rekao je Mihailović.

Profesor Žarko Korać istakao je da Srbija u novijoj istoriji nije imala ovako dramatičnu i dugu krizu. Podsetio je na dugu istoriju kriznih situacija, koje počinju u periodu stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Tada je to bila ustavna kriza jer nisu predstavnici tri naroda na isti način videli buduću tvorevinu. Međutim sadašnja se od prvog dana dešava na ulicama, započela je protestima koje su pokrenuli poslanici i odbornici opozicije ispred suda. Odjednom su se pojavili studenti, što je bilo veliko iznenađenje jer se smatralo da je to jedna apolitična generacija, uvek na internetu i telefonu. Oni su od tada dominantni s tim što im se poslednjih meseci pridružuje sve više građana. Korać smatra da nemamo novu normalnost već krizu koja se ne završava i nema izgleda da se uskoro završi. Srbija je potpuno i bez otpora ušla u autokratiju, gde jedan čovek odlučuje baš o svemu i nema nikoga unutar sistema da mu se suprotstavi jer je on sistematski tokom ovih 12 godina postavljao na funkcije slabe ličnosti, bez integriteta, koje zavise od njega. Na pitanje da li su u analizi našeg društva bitniji strukturni uzroci krize ili lične crte vladara, rekao je da u odgovoru na to ima i sociologije i psihologije. Oba faktora su važna s tim što je ulogu ličnosti jako teško analizirati, a naglašava da mu se čini da u Srbiji prevagu nosi upravo taj faktor.
Kontinuitet kriza i svetska istorija

Profesor Dragan Popadić dodao je da je teško objasniti šta se dešava, da li zaista prisustvujemo nekoj novoj normalnosti ili ne.

– Čini mi se da nema nečeg toliko novog u svakodnevnici funksionisanja društva u odnosu na godinu ranije. Svi ovi događaji su pre ogolili jedan mehanizam upravljanja društvom, nego što su ga promenili ili doveli ozbiljno u pitanje. Ogolili su jedan sistem vladanja i to je velika promena. Ono što je ogoljeno, ta brutalnost policije, autokratski način vladanja – sve je to postojalo i ranije ali manje vidljivo i drugačije interpretirano. Drugačije je živeti u vremenu kada je sve to toliko jasno i na svakom nivou, ali videćemo da li će se nešto novo iz toga desiti – istakao je Popadić.

Iako se u sadašnjim protestima vidi odraz nerešenih političkih sukoba iz 90-ih zbog čega se često pominje da je to isti period samo sa punim izlozima i nekakvom međunarodnom podrškom koju ima ova vlast, Mihailović je rekao da bi tumačenje bilo jako suženo na taj vremenski period.

– Svetska istorija je jedan veliki kontinuitet kriza i teško je pronaći jedan duži vremenski period u kome nije bilo vidljivih velikih, javnih kriza iako to ne znači da nisu postojale latentne, koje nisu izbijala na površinu. Ovaj narod, ova zemlja, ne ume da izađe iz vremena kriza. Zašto je to tako, to je drugo pitanje ali ima punog smisla poređenje ovog sa nekim drugim vremenom. Mene posebno interesuje poređenje ovih studenata u pokretu sa onim ranijim protestima u ovom kratkom vremenskom periodu od 80-ih ili još od 60-ih godina. To poređenje bi nam otkrilo stvari koje nisu na prvi pogled vidljive, pogotovu poređenje 68. i ovih sada protesta. Čini nam se da je to daleko, da su različiti politički i društveni sistemi, ali poređenje je moguće posebno kada je reč o ponašanju vlasti. Od onog mudrog poteza Titovog, da prizna ogromnoj većini studenata da su bili u pravu (iako neki kažu da to nije rekao, i kad pogledamo, on zaista doslovno to nije rekao, ali suština njegovog obraćanja bilo je to). Vlast je bila tada drugačija od ove sadašnje koja se ne ponaša ni malo mudro jer vuče nauk iz 90-ih. Vučić je naučio od Miloševića kako ne treba raditi. Milošević nije bio spreman da preduzima ovako “složene” mere terora kao što radi sadašnji predsednik, koji se plaši od studentskog pokreta a pogotovu mogućnosti da se građani još u većoj meri pridruže studentima – objasnio je Mihailović.

Ceo tekst možete pročitati na ovom linku