Deo opozicije za skraćenje roka za formiranje vlade

U DS i SDS smatraju da u ovom momentu nije toliko problem u postavljenim rokovima, koji su zaista dugački, koliko u političkoj neodgovornosti onih koji vladu treba da formiraju i nejasnim ovlašćenjima tehničke vlade.

U situaciji u kojoj niko ne zna kada će nova vlada biti formirana, a premijer poručuje da će biti na vreme i kad joj je vreme, možda početkom avgusta, uz podršku i razumevanje predsednika Republike koji praktično na građane prebacuje odgovornost za rokove, rečima da su građani sami postavili rok od tri meseca od konstituisanja Narodne skupštine, glasanjem za Ustav, postavlja se pitanje treba li rok skratiti bar u situacijama kada se zna apsolutni pobednik izbora, odnosno ukoliko neka stranka osvoji više od 126 mandata. Skupština Srbije konstituisana je 3. juna, dakle rok za formiranje vlade je 3. septembar.

Bojan Pajtić, predsednik DS, za Danas kaže da je ponekad neophodno da po nekoliko lista sabere svoje poslanike da bi ostvarili parlamentarnu većinu i da tada može biti opravdano da pregovori i formiranje vlade traju i više od dva meseca.

– Danas, kada jedna lista ima apsolutnu većinu, a unutar sebe nema demokratsku proceduru, već jedan čovek odlučuje o svemu, svaki proces formiranja koji traje duže od mesec dana je odraz neodgovornosti. Jednostavno mandatara baš briga za reakciju javnosti i štetu koja nastaje zbog toga što imamo tehničku vladu tako dugo – smatra on.

Kako dodaje, nije problem u zakonodavstvu već je neophodna politička ozbiljnost i veći pritisak javnosti.

– Nije dovoljno da samo opozicija ukazuje na štetne posledice bahatog ponašanja vlasti, već i mediji, univerziteti, nevladin sektor, sindikati, asocijacije poljoprivrednika – kaže Pajtić.

Marko Đurišić, iz SDS, za naš list navodi da je nemoguće zakonom skratiti rok samo u nekim slučajevima.

– Smatram da je rok od 30 plus 90 dana predugačak i da bi ga trebalo skratiti. Ali smatram da je najveći problem nedefinisane nadležnosti vlade u tehničkom mandatu ( zakon samo kaže da vlada obavlja „neodložne poslove“) koji evo traje već pet meseci. Mislim da je upravo želja mandatara , odnosno tehničkog premijera da što više iskoristi ovo vreme i završi neke poslove zaobilazeći redovne procedure – kaže Đurišić.

Sanda Rašković Ivić, predsednica DSS, za naš list navodi da bi 40 dana bio maksimum.

– Ili se može ili ne može napraviti vlada u tom periodu – ističe ona.

Boško Obradović, lider pokreta Dveri, za Danas kaže maksimalno treba skratiti rok i to na najviše 30 dana.

U DJB su stava da igranjima sa rokovima za formiranje vlade, mandatar ponižava Skupštinu i građane koji su glasali na izborima verujući da će uskoro dobiti „borbenu“ vladu.

Kako nam je rečeno u toj stranci, glavni efekat koji želi da proizvede je da samo on postoji, samo je on bitan i da nema institucija u Srbiji na koje građani mogu da računaju. Mandatar je sve pretvorio u farsu, suspendovao zakone, razgrađuje institucije, preti medijima, sudijama i tužiocima i gleda kako da izbor Vlade pomeri duboko u leto, da što manje građana gledalo i slušalo njegovo suočavanje sa ozbiljnim pitanjima opozicije u Skupštini.

Od skraćenja roka nema velike koristi

Bojan Klačar, programski direktor Cesid, za naš list navodi da skraćivanje roka nije u fokusu izmene izbornog zakonodavstva ali i da ne bi doneo neke benefite jer sistem koji postoji nije loš, već je u ovom trenutku problem, kako kaže, u mandataru i SNS, a ne u potencijalnim partnerima.

– Ustanovljeni rok je predviđen da bi se na neki način odgovorilo na potencijalne probleme u političkom sistemu poput ovog u Srbiji koji je fragmentiran i sa puno manjih partija koje imaju ucenjivački potencijal. Pregovori o formiranju vlade sa puno sitnih partija znaju da potraju. Imamo i iskustva u tome. Pregovori tokom devedesetih, a i posle, trajali i po 30, 40 pa i 50 dana. Skraćivanje roka ne bi situaciju poboljšalo jer na srednji rok nema naznaka da će se broj partija u Srbiji smanjiti, zato to nije centralno pitanje izmene zakonodavnog sistema – zaključuje Klačar.