Dijana Vukomanović: Nema partnerstva sa žutom i crnom koalicijom

Ima nagoveštaja da bi PUPS mogao da se preseli kod vaših koalicionih partnera iz SNS?

– Naše koaliciono partnerstvo sa PUPS-om traje već osam godina, i testirano je u tri izborna ciklusa. Mislim da će ono biti potvrđeno i na izborima 2016. godine. Lider PUPS-a, Krkobabić učestvovao je kao član naše trojne delegacije na nedavnim razgovorima koje su predvodili Dačić i Vučić. Ono što nas najčvršće veže je zajednička odgovornost prema našim biračima – penzionerima. A konkretni pregovori će početi u trenutku zvaničnog raspisivanja izbora u Srbiji.

Da li ćete i ovoga puta biti velikodušni prema JS i PUPS kad je u pitanju broj poslaničkih mandata?

– Procenti u našoj koalicionoj formuli su istestirani na izborima, i ne bi trebalo sada ni oduzimati, ni dodavati. Uostalom, te srazmere vrlo dobro funkcionišu u parlamentu.

Koliki su trenutno potencijali SPS, odnosno koliko u ovom trenutku možete da osvojite mandata?

– Naš potencijal je dvocifren, jer za ovih 25 godina smo uspeli da odgajimo lojalni korpus tradicionalnih birača. Od 2008. naovamo možemo, uz manje oscilacije, da računamo na oko pola miliona birača. Broj mandata će zavisiti i od izlaznosti birača svih partija. Dakle, dvocifren procenat glasova i oko 40-50 mandata su „must have“ rezultat na predstojećim izborima za našu koaliciju.

Sa čime novim ćete izaći pred birače, budući da je u ovom trenutku gužva na levici. Kako ćete se pored pokreta Levice Srbije i Pokreta socijalista izboriti za podršku?

– Ne bojimo se te vrste konkurencije na levici. Mi smo partija koja suvereno dominira u političkom polju levo od centra. To ne kažem ja, to nam kažu birači. SPS je uspela da opstane zato što se konstantno menjala. Od stranke transformisanih komunista, početkom 90-ih, posle 5. oktobra smo uspešno napravili još jedan evolutivni skok, od stranke socijalista menjamo se u proevropsku socijal-demokratsku stranku. Učimo na vlastitim greškama. Borko Stefanović će ostati usamljen u tom pokušaju, a Vulin još uvek nije uspeo da razvije svoju ideološku matricu, koja bi bila prepoznatljiva samo za njegovu partiju, a ne za njega kao pojedinca.

Ko je onda prava levica?

– Nema odgovora ko je prava, a ko lažna levica, već je ključno pitanje ko od nas, levičarskih stranaka može da uspostavi emotivnu, ljudsku vezu sa biračima. To se ne radi iz kabineta, ili sa TV ekrana. To se radi u terenskoj kampanji, silaskom u narod. Držimo se one izreke: imaćeš onoliko glasova s koliko se ruku rukuješ.

Izvestan broj vaših članova, da li zbog izneverenih očekivanja, ili bolje ponude, prelazi u Pokret socijalista i to sada pred izbore.

– Da budemo precizni, reč je o sporadičnim slučajevima, jer SPS ima preko 180 opštinskih i gradskih odbora koji obuhvataju čitavu Srbiju, reč je o prelasku pojedinih partijskih funkcionera. Što se nas tiče, dobro je što su to učinili pre, a ne nakon izbora.

Zamera vam se što ste kao levica glasali za sve nepopularne mere koje idu na štetu građana, a posebno za donošenje zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji ide na ruku tajkuna.

– Ministarka poljoprivrede Bošković Bogosavljević dala je dovoljno izjava u kojima upravo ona razotkriva tu mrežu vidljivih i nevidljivih interesnih lobija u poljoprivredi. Nisu građani Srbije seljaci željni zemlje, jer da jesu ne bi bilo ovoliko zaparložene, neobrađene, zapuštene zemlje u Srbiji. I u privatnoj i u javnoj svojini.

Analitičari procenjuju da će SPS u kampanji morati da se bori i sa objašnjavanjem raznoraznih afere, poput ove poslednje sa hapšenjem direktorke Dunav osiguranja i saslušanja nekih čelnika vaše stranke.

– Nije naš običaj da komentarišemo rad pravosudnih organa dok je istraga u toku. Nikada se nismo okupili ispred zgrade bilo kog suda u Srbiji gde su vođeni postupci protiv naših funkcionera, kao što to radi DS, pa nećemo ni ubuduće. Nećemo da vršimo politički pritisak, a građani neka prosude sami na izborima.

Vaš stranački kolega Branko Ružić smatra da će izbori predstavljati zapravo takmičenje između SPS i SNS.

– SNS i SPS su vodeće partije u Srbiji danas – mi smo kreatori i predvodnici ključnih političkih i državnih poteza, imamo slično biračko telo, i pre bih rekla da je reč o utakmici dva ključna igrača koji postižu rezultate za isti tim – za Srbiju. Sve što je dobro za Srbiju, dobro je i za naše dve partije.

Kako gledate na pokušaje okupljanja opozicije i koliko stvaranjem novog DOS-a može da se ponovi istorija iz 2000. godine?

-Nameće se ona Marksova o farsičnom ponavljanju istorije. A mogu da citiram i moju koleginicu Suzanu Grubješić da bi stvaranje nekog novog DOS-a ličilo na šminkanje babe. Mada su opet muškarci na okupu.

Kako procenjujete snagu opozicije, bez obzira u koliko kolona oni budu išli na izbore?

– Opozicija je ostala i bez programa, i bez ideje, i bez motivacione snage, a ubrzano ostaje i bez birača. Tadić, Pajtić, Đilas su napravili ključnu grešku 2012. kada su s indignacijom odbili da ostanu u Parlamentu Srbije kao poslanici. Nisu ni pokušali da se u parlamentu pokažu i dokažu kao lideri opozicije. Kasno je što to sada pokušavaju na zatvorenim sastancima i na konferencijama za štampu. Britanski model opozicionog delovanja u parlamentu je bio njihov jedini spas.

Demokrate, ali i SDS Borisa Tadića, nikako ne mogu da prežale što su sa socijalistima bili u koaliciji, što su prihvatili istorijsko pomirenje i sačuvali SPS.

– Mi ne žalimo ni za čim. To je prošlost. Mislimo upravo suprotno – da smo mi socijalisti sačuvali 2008. godine DS od propadanja. Jer, nakon raskida našeg koalicionog partnerstva 2012. oni su krenuli strmoglavice, i raspali se na nekoliko frakcija. I nismo mi podržali njih, kao pojedince, čak ni njihovu partiju, već evropski i reformski program razvoja Srbije. Uvek je Srbija, a ne partije na prvom mestu.

Da li SPS sebe vidi i kao opozicionu stranku, ukoliko se većinski partner iz SNS odluči da promeni koalicionog partnera?

– Pa nismo mi poziciju na vlasti zadobili samo našim rezultatom na izborima, već i spremnošću za kompromis. Od 2008. mi smo bili ključni plejmejkeri na političkoj sceni Srbije. Od nas je zavisilo ko će biti na vlasti, ko u opoziciji. Sada smo druga politička partija po snazi u Srbiji, i naši rezultati i doprinos su merljivi. Smatramo da dajemo veliki doprinos ubrzanoj reformi i modernizaciji Srbije, i da smo ona partija s kojom je zajedno mnogo lakše. Niko nas ne želi za opozicione protivnike. Plaše nas se.

U modi je pokazivanje mišića

Kakvu kampanju očekuje te i da li su događanja u Beloj Crkvi nagoveštaj početka jedne najprljavije kampanje?

– Incidentnih situacija je oduvek bilo, ima ih i u najrazvijenijim zemljama sveta, a lokalne skupštine ili republički parlament su slika i prilika obrasca političke kulture našeg naroda, koja jeste poprilično borbena. Ružan rečnik, sevanje pesnica, ili najnovija moda prskanja sprejom, se ne mogu obuzdati pozivanjem na miran demokratski dijalog. U modi je demonstracija političkih mišića. Naši građani ne vole da vide političko nasilje i to može biti kažnjeno glasom protiv na izborima.

Grad Beograd je poput Boinga 747

*Da li smatrate da bi i zajedno sa parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima trebalo glasati i za Skupštinu Glavnog grada?

– Spremni smo i za tu opciju i u tom kontekstu ću da citiram moje drugove: Grad Beograd je poput Boinga 747, i mnogi su tvrdili da znaju da ga voze.