Foto FoNet Milica VučkovićPavle Dimitrijević iz organizacije CRTA rekao je za N1 da nisu tačne optužbe dela opozicije koji je optužio Crtu i CeSid da su pred dolazak Ursule fon der Lajen dali saglasnost za Nacrt Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i time, kako kažu, omogućili Vučiću da „ima čime da se pohvali pred predsednicom Evropske komisije“.
U predlogu SNS-a o biračkom spisku nalaze se i neka rešenja organizacije CRTA koja su, kako kaže, predložili još prošle godine.
„Taj tajmlajn ne počinje juče, nego od juna 2024. kada je CRTA uradila ono što radi posle svakih izbora, a to je da donosi jasne preporuke i pravce kako da se unaprede izborna pravila. Konkretno, zbog svega što se desilo u decembru 2023. osetili smo da smo dužni da istražimo najbolje međunarodne prakse i procedure i da izađemo s predlogom izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, koji bi trebalo da obezbedi sprovođenje nezavisne revizije biračkom spiska. I to smo uradili u junu“, pojašnjava Dimitrijević.
U Skupštini se nalaze dva zakona koja se temelje na Crtinim rešenjima
Ali, kako je rekao, u Radnoj grupi Skupštine Srbije za unapređenje izbornih uslova, formiranoj nakon izbora u decembru 2023, nailazili su na uporna odbijanja njihovih predloga.
„Mi smo naišli na uporno odbijanje od SNS-a ključnih rešenja za reviziju biračkog spiska, i pored toga što je bilo čak 11 verzija zakona koji su slati ODIHR-u, a koji ih je vraćao na ključna pitanja i rešenja… To je sve bilo uporno odbijanje. I posle Radne grupe, u ovim okolnostima pojačanog međunarodnog pritiska, vlast je pristala na sve one standarde koje CRTA već zagovara više od godinu dana“, izjavio je Dimitrijević.
Dodao je i da je pitanje za vlast zašto to nije učinjeno ranije, nego tek sada, pred dolazak Fon der Lajen.
„Sada se u Skupštini nalaze dva zakona koja se temelje na Crtinim rešenjima. Ali, veliki je znak pitanja kako će se dalje situacija odvijati i šta će značiti usvajanje zakona, da li je to konačni tekst, da li će biti izmena i tek onda implementacija za koju takođe postoji velika sumnja. Jer, sve što smo videli do sada daje nam za pravo da sumnjamo u namere vlasti da želi promenu biračkog spiska“, naglasio je Dimitrijević.
Gost N1 navodi da ništa nije sprečavalo državu ni da do sada reši probleme sa biračkim spiskovima.
„Naravo da postoji velika opasnost da ovaj zakon, čak i ako se usvoji, ostane mrtvo slovo na papiru“, ocenio je.
„Ključna primena zakona“
Na optužbe da su CRTA i CeSid iskorišćeni da bi Vučić imao šta da pokaže Ursuli fon der Lajen, Dimitrijević kaže:
„Mi smo konstatovali da taj nacrt zakona sadrži ključne predloge koje smo zagovarali godinu i kusur dana. Očigledno da je bio pritisak međunarodne zajednice, ali rekao bih i pritisak svih nas koji smo radili na tome. ODIHR je izneo više od devet različitih mišljenja na predloge. SNS je pokušao da različitim predlozima izbegne ono na čemu je CRTA insistira. Prvi draft tog zakona je uradila CRTA. Naš predlog je iskorišćen da bi se uobličilo ono što se sad zove predlog SNS-a“, pojašnjava.
Ali, kako je rekao Dimitrijević, nijedan dobar zakon ne znači i rešavanje problema.
„Ključna je realizacija. Pitanje je šta će se dalje dešavati. I ono što vidimo nas ne ohrabruje. Nije ovo prvi put da se donose pravila o biračkom spisku, ali do sada nismo videli velike rezultate“, rekao je.
Članovi Komisije za reviziju biračkog spiska da budu stručne osobe
Na pitanje da li su „SNS-u dali većinu u Komisiji za reviziju biračkog spiska“, koja je predviđena ovim zakonom, Dimitrijević kaže da nijedna strana nema većinu.
„Naš zahtev je bio da članovi te komisije budu stručna lica. Onemogućeno je preglasavanje ili blokiranje rada komisije. Ne može da se donese odluka ukoliko za odluku ne glasaju dva od dva člana imenovana od strane civilnog društva, dva od tri člana koje su predložile najveće opozicione grupe i dva od pet članova vladajuće većine. I ta komisija ima jasne rokove kad i šta mora da uradi. Ako to ne uradi, raspušta se i stvari se vraćaju na početak“, naveo je Dimitrijević.
Prema njegovim rečima, ta komisija nema samo nadležnost da analizira birački spisak, već i da šalje naloge državnim organima, koji su dužni da odgovore u roku od osam dana.
„Ostaje da se vidi kako će sve izgledati u praksi. Budući da je praksa primene zakona u Srbiji stalno pod znakom pitanja, a da nemamo ni kažnjivost, ni šta je problem“, rekao je Dimitrijević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
