Da li SNS-u odgovara distanciranje od EU?

Pojedina istraživanja javnog mnjenja ukazuju na činjenicu da je Evropska unija izgubila veći deo svoje popularnosti među građanima Srbije, kada je u pitanju spoljnopolitička orijentacija zemlje. Prema ocenama analitičara, ovome je doprinelo nekoliko faktora, među kojima su i negativne izjave funkcionera vlasti o EU i njenim institucijama, ali i manjak volje Brisela da stavi pritisak na režim da reši političku krizu u Srbiji.

Iako se i rezultati samih istraživanja mogu preispitivati na nivou nivou istinitosti i relevatnosti, činjenica je da među građanima koji po svemu jesu pro EU orijentisani ossećaju određen nivo razočarenja, budući da EU nije pružila nedvosmislenu podršku protestima, uprkos izjavama da su njihovi zahtevi u skladu sa evropskim vrednostima.

Proevropska orijentacija SNS-a pre svega je bila rezultat političke potrebe, a ne iskrene ideološke opredeljenosti. Stranci je u tom periodu, dok je još bila u opoziciji, bilo nužno da se predstavi kao proevropska kako bi mogla da se nametne kao ozbiljna konkurencija Demokratskoj stranci i da privuče deo njihovog tada nezadovoljnog, proevropski nastrojenog biračkog tela.

Međutim, politika SNS poslednjih godina poprilično je zastranila sa evropskog puta, pogotovo kada se uzme u obzir da je sam pristupni proces praktično zamrznut usled manjka političke volje aktuelnog režima da sprovede neophodne reforme za otvaranje novog klastera. Članstvo u EU, čini se, samo je deklarativni spoljnopolitički cilj Srbije poslednjih godina, a hostilnost izjava funkcionera vlasti prema samoj Uniji i njenim institucijama i funkcionerima doprinosi atmosferi iz koje se može samo zaključiti da je Srbija i više nego raspoložena da promeni svoj spoljnopolitički kurs.

Blage kritike iz Brisela, nakon uvreda koje je predsednik Vučić uputio na račun funkcionera EGP nakon njihove posete Beogradu, imaju potencijala da prerastu u realne posledice. Zbog ovog incidenta, prema pisanju medija, EPP, čiji je SNS pridruženi član razmattra da prekine saradnju sa vladajućom strankom, pod obrazloženjem da se politika SNS previše udaljila od evropskih vrednosti. Postavlja se pitanje, da li vladajućoj stranci u ide u prilog da se distancira od EU?

Naim Leo Beširi, generalni direktor Instituta za evropske poslove, kaže za Danas da kada je 2012. godine obećao da će sprovesti reforme i uvesti Srbiju u Evropsku uniju, Aleksandar Vučić je dobio poverenje građana “na talasu nade da je moguć zaokret”. Trinaest godina kasnije, međutim kako ističe, jasno je da je učinio sve suprotno: reforme su zaustavljene, institucije zarobljene, a evropski put Srbije unazađen.

– Ustavne promene iz 2022, koje su trebalo da garantuju nezavisnije sudstvo, završile su se farsom tako da politički pritisci i dalje odlučuju o izboru sudija i tužilaca. Umesto približavanja Evropi, režim je strateški prigrlio Moskvu i Peking jer kada oni pozajmljiju novac ne dovode u pitanje stanje demokratije, slobode izbora i zaštite životne sredine – objašnjava.

On podseća da sugrađanima još tokom pandemije, servirane slike ruskih i kineskih aviona kao dokaza „pravih prijatelja“, dok su EU vakcine stizale u tišini, dok su tabloidi su to neumorno pratili naslovima o „ucenama iz Brisela“ i „spasiteljima sa Istoka“. Na taj način je, prema njegovim rečima, stvoren paralelni svet u kojem su evropski standardi predstavljeni kao pretnja, a autoritarni modeli kao poželjan uzor.

– Potpuna kontrola nad medijima omogućila je sistematsko urušavanje poverenja građana u zakone i pravdu. Kada Evropska komisija ukaže na korupciju, to se tumači kao „napad na Srbiju“. Kada opozicija govori o zloupotrebama, odmah sledi etiketa „izdajnika“. Na taj način se uništava sama ideja da institucije postoje da bi služile svim građanima pod jednakim pravilima – kaže Beširi.

Ipak, prema njegovim rečima, uprkos milionima uloženim u propagandu i snažnim savezima sa Moskvom i Pekingom, Vučić nije uspeo da potpuno preokrene javno mnjenje. Uprkos činjenici da podrška članstvu u EU danas jeste na istorijskom minimumu,Beširi ističe da je i dalje iznad kritične tačke.

On smatra da čak i sada, kada bi se održao referendum, građani bi glasali za članstvo, dodajući da to pokazuje da ideja Evrope, stabilnih institucija, sigurnijih poslova i bolje zaštite prava, nije ugašena uprkos želji novoradikala.

– Zato se Vučićev režim, iako naizgled čvrst, suočava sa sopstvenom granicom. Autoritarni model može da potroši godine u lažima, ali ne može da izbriše želju ljudi za normalnim životom. Ta otpornost građana da, i posle trinaest godina obmana, prepoznaju u EU put ka dostojanstvenijoj budućnosti, ostaje njegova najveća slabost – zaklučuje.

Natan Albahari, međunarodni sekretar Pokreta slobodnih građana, ocenjuje da SNS nikada ne bi došao na vlast da 2012. godine nije deklarativno podržavao ulazak Srbije u Evropsku uniju. Upravo tom retorikom, objašnjava naš sagovornik, pridobili su poverenje jednog dela proevropskih birača.

– Međutim, poslednjih deset godina kroz kontrolu medija i propagandu sami su planski gradili atmosferu nepoverenja i neprijateljstva prema EU, kako bi opravdali izostanak reformi i svoju sve otvoreniju autoritarnu vlast, koja raste dnevno u diktaturu i policijsku državu, a zapravo traži od EU fondove i podršku za budzet – dodaje.

Najbolji primer tog licemerja videli smo ovih dana: predsednik Vučić naziva poslanike Evropskog parlamenta ‘ološem’, a onda predsednica Skupštine Ana Brnabić hitno putuje u Brisel da se izvinjava predsednici Evropskog parlamenta.

– To je pokušaj njihovog “balansiranja” između domaće i međunarodne javnosti – kod kuće mašu sa anti-EU porukama da bi zadovoljili svoju bazu i dodatno smanjiti podršku za članstvo u EU, a u Briselu se izvinjavaju i mole za podršku i fondove – kaže.

Anti-EU sentiment koji danas možemo da vidimo, Albahari karakteriše kao posledicu dugoročne i kontinuirane kampanje SNS, dodajući. Međutim, da to ne menja činjenicu da i dalje postoji značajan broj građana Srbije koji razume da je naše prirodno mesto u demokratskoj, evropskoj zajednici, a ne u društvu autokrata i diktatora.

– PSG veruje da Srbija može i mora da obnovi poverenje sa EU kroz stvarne reforme i poštovanje evropskih vrednosti, a jasno je da sadašnja vlast to očigledno nikad nije ni želela i da je jedini način da Srbija postane članica EU, njihova smena – zaključuje.

Aleksandar Ivković, saradnik Centra za savremene politike, kaže za Danas da je tačno da opada popularnost Europske unije i među Vučićevim glasačima ali i generalno i zbog toga Vučić nema nikakve politicke postiedice zbog cinjenice da Srbija ne napreduje na put europskih integracija.

– Ali kad je reč o drugim formama distanciranje ja mislim da je njemu ipak bitno da održi taj imidž lidera koji može sa svima, ko je dobar sa svima, koji može da pregovara sa svima, koga cene i u Europskoj uniji i da zbog toga i njemu ipak stalo da se ne desi veliko distanciranja EU prema Srbiji i prema vlastima u Srbiji – objašnjava naš sagovornik, dodajući da to vidimo i iz reakcija na ovu nedjelju i dogadaje u
Briselu.

Ivković poručuje da put predsednice Skupštine Ane Brnabić u Brisel za ciilj ima da popravi narušen imidž Srbije kod evropskih partnera i da izgladi odnose sa Evropskom naprednom partijom (EPP), dodajući da je uspešnost ovih razgovora teško prognozirati.

– Distanciranje u tom smislu da bi Srbija mže da doživi i neku vrstu diplomatske ili ekonomske izolacijeod strane EU, što trenutno nije mnogo verovatno, čim krene da se priča o tome to ne odgovara Vučiću, čak ni kod njegovih glasača, jer oni ipak očekuju neku vrstu stabilnosti i predvidivih odnosa sa inostranstvom bez obira na to o kojoj strani sveta pričamo. Oni ne žele a se Srbija ponovo nađe u poziciji u kojoj se nalazila devedesetih – poručuje Ivković.

On zaključuje da iako nike verovatno da se očekuju tako ekstremni potezi od strane EU, postojanje diskursa o tomekao mogućnosti, samo po sebi, ima političke posledice i to ne ide u prilog vlasti.

Analitičar Miljan Mladenović kaže za Danas da iz ugla javnog mnjenja možda i može da se protumači da distanciranje od EU odgovara SNS, ali su i oni sami sigurno svesni da otvaranje fronta protiv saveza koji je ekonomski partner broj 1 najrizičnija stvar koju trenutno mogu da urade.

– Ekonomski faktor je jedan od retkih koji trenutnim protestima fali da dobiju finalni vetar u leđa. Ekonomski fijasko sigurno bi značio i definitivno pad trenutne vlasti – zaključuje.