foto A.K./ATAImagesVučić nije stavio pod kontrolu situaciju u Srbiji, ali je u velikoj meri stavio pod kontrolu situaciju unutar svog biračkog tela, što je njemu i najvažnije, izjavio je Đorđe Vukadinović iz Nove srpske političke misli.
Vukadinović je rekao da je Vučić od juna 2025. počeo da zaustavlja pad rejtinga i da vraća podršku svojih birača.
„Mnogi misle da je desetine i desetine procenata naprednjačkih birača promenilo stranu, što nije tačno. Ovde se od početka igra za pet do šest odsto – toliki je otprilike bio pad podrške i Vučiću i SNS-u, možda čak i manje od toga“, dodaje.
On objašnjava da je opozicija znatno oslabljena u odnosu na period od pre godinu dana, jer se pojavio novi igrač na antirežimskoj sceni, ali da „nije mrtva“.
„Parlamentarna proevropska opozicija mogla bi da ima negde devet do deset procenata, desne nacionalne stranke su negde na četiri do pet, a ostatak opozicionog korpusa, 27 do 30 odsto, čine studenti“, objašnjava Vukadinović.
Ključ je, dodaje, u preostalih 10 do 12 procenata koji žele da glasaju protiv Vučića, a nisu ni za jedne, ni za druge, ni za treće, i koji lako mogu završiti u apstinenciji.
Vukadinović je rekao da je Vučić od juna 2025. počeo da zaustavlja pad rejtinga i da vraća podršku svojih birača.
„Mnogi misle da je desetine i desetine procenata naprednjačkih birača promenilo stranu, što nije tačno. Ovde se od početka igra za pet do šest odsto – toliki je otprilike bio pad podrške i Vučiću i SNS-u, možda čak i manje od toga“, dodaje.
On objašnjava da je opozicija znatno oslabljena u odnosu na period od pre godinu dana, jer se pojavio novi igrač na antirežimskoj sceni, ali da „nije mrtva“.
„Parlamentarna proevropska opozicija mogla bi da ima negde devet do deset procenata, desne nacionalne stranke su negde na četiri do pet, a ostatak opozicionog korpusa, 27 do 30 odsto, čine studenti“, objašnjava Vukadinović.
Ključ je, dodaje, u preostalih 10 do 12 procenata koji žele da glasaju protiv Vučića, a nisu ni za jedne, ni za druge, ni za treće, i koji lako mogu završiti u apstinenciji.
„Ako oni budu apstinenti, ako se nastavi ova jalova polemika, onda nema dovoljno glasova za obaranje SNS-a sa vlasti“, upozorava sagovornik „Kvake 23“.
U toku je, kaže Vukadinović, borba za guranje „druge strane“ u apstinenciju i u ovom trenutku Vučiću to bolje ide.
Za pad SNS-a i Vučića na izborima rešenje su, kaže, studentska lista i dve do tri kolone – „ali ne više od toga“.
„Jedna proevropska opoziciona i jedna nacionalna opoziciona, otprilike kao u Crnoj Gori“, navodi Vukadinović.
Na pitanje kako se dogodio povratak Vučićevih birača, Vukadinović odgovara da je u međuvremenu bilo grešaka i na drugoj strani.
U intervjuu Milošu Miliću Vukadinović je rekao da nije bilo ni nužno ni dobro to „stavljanje ražnja dok je zec još u šumi“.
„Kao da su razni poverovali u svoje parole, koje su motivacione i donekle imaju smisla, ali odnekle postaju problem – gotov je, samo mu nisu javili, sad ga pržimo, pumpamo, dinstamo, karamelizujemo.“
Vukadinović podseća da je u jednom trenutku glavna briga na desnom, patriotsko-nacionalnom opozicionom spektru bila: „Evo, sad će nam ovi građanisti preuzeti vlast – Mila Pajić, Dinko Gruhonjić.“
„Na drugoj strani, skoro istovremeno, širi se uverenje da će doći nacisti, fašisti, gori i opasniji od Vučića – pominju se Lompar, desnica, putinisti, KGB-ovci koji će nam preuzeti proteste i vlast i onda nas baciti u azijski mrak“, navodi.
Prema njegovim rečima, i jedni i drugi nanosili su ozbiljnu štetu i krnjili jedinstvo i energiju protesta.
„Postoji još jedna loša stvar unutar studentskih redova, a još više unutar nekih krugova koji podržavaju studente – možda iskreno, možda zato što prepoznaju buduće pobednike – koji se preko studentskih leđa obračunavaju sa svojim starim protivnicima iz opozicije“, smatra Vukadinović.
„Deset-dvanaest godina se neko bori protiv režima, uspešno, poluuspešno ili potpuno neuspešno, da bi sada došao neko i rekao: sad se vi sklonite da mi umarširamo. Pritom, ko su ‘mi’ – ne zna se“, kaže.
On kaže da nije moralo da dođe do „prolivanja krvi“ između studentskog pokreta i opozicije, koje se najviše vidi na društvenim mrežama.
„Kad bi neki Marsovac sleteo u zemlju Srbiju i pogledao šta se zbiva na političkoj sceni, pomislio bi da je glavni sukob i glavna dilema da li će u Srbiji vladati studenti ili opozicija.“
Smatra da su umesni zahtevi upućeni studentskoj listi da se odredi prema ključnim unutrašnjim i spoljnopolitičkim pitanjima.
Na pitanje da li je upravo to neizjašnjavanje i heterogenost studentskog pokreta bila njihova prednost, Vukadinović odgovara da nije svaki zahtev za izjašnjavanje o stavovima automatski i zamka.
Ističe da zahtev opoziciji da se skloni i ne učestvuje na izborima nije fer, ali i da je besmislen i štetan.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
