Dogovor Londona i Prištine o prihvatu ilegalnih migranata – kako će to uticati na Srbiju i region

Crna Gora razmatra ponudu. Severna Makedonija odlučno odbija. O tome da li premeštanje migranata može da stavi tačku na višegodišnji problem ilegalnih migracija ili se time započinje novo poglavlje za krijumčare za RTS su govorili Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila i dopisnica RTS-a iz Italije Sanja Lučić.

Radoš Đurović kaže da se dogovor Londona sa Prištinom mogao i očekivati jer su tamošnje vlasti i ranije imale aranžmane o prihvatanju migranata ili stranaca na izdržavanju kazne zatvora navevši primere Danske, Belgije i SAD.
Smatra da je Priština izašla u susret zahtevima Velike Britanije kao neku vrstu kontraustupka.

“Prištinskim vlastima je rečeno da moraju da ulažu u bezbednost i tu postoje razni aranžmani sa Velikom Britanijom, sa drugim zemljama i to je možda neka vrsta kontraustupaka koji se ispoljava na polju migracije”, naveo je Đurović.

Naglašava da u tom prihvatanju migranata postoje razne nepoznanice poput šta se dešava sa tim ljudima posle samog postupka, da li Priština ima kapacitete da te ljude vrati u njihovu zemlju porekla, da li će biti prosto pušteni da sami odu i onda ponovo biti u mogućnosti da probaju da se probiju do Zapadne Evrope postojećim balkanskim rutama.

Hladan prijem u većem delu regiona

Ideja o prihvatu migranata nije naišla na odupševljenje u zemaljama okruženja. Severna Makedonija je to odlučno odbila, iz Crne Gore su rekli da razmatraju, premijer Srbije Đuro Macut rekao je da da o tome tek treba da se razgovara.

Đurović kaže da se sada nameće pitanje da li je smisao takvog dogovora da ti mogranti ostanu na jednoj teritoriji do kraja život ili da zemlje Balkana koje primaju budu samo jedna stanica ka povratku tih ljudi. Tu sad zavisi od politika, od onoga šta je ideja zemalja koje predlažu takve aranžmane, navodi Đurović.

Kako podseća Radoš Đurović, sama Velika Britanija je već imala jedan ozbiljan problem kada je htela da ljude izmesti u Ruandu i da tamo da sprovodi azilne procedure i da ljudi koji dobiju azil u Britaniji, u stvari tamo borave i žive.

“Sudovi Velike Britanije su to zaustavili. I sada vlade tih zemalja menjaju pristup. Oni sada govore upravo o tome da se radi o prvom koraku izmeštanja ljudi koji su dobili negativne odluke”, dodaje Đurović.

Ukazuje na to da je u takvim situacijama mnogo lakše kada je reč o pravu, jer za osobe koje su prošle azilnu proceduru i dobili negativnu odluku, nema nikakvih pravnih prepreka da budu izmeštene sa teritorije Velike Britanije u neku treću zemlju.

Hotspot u Albaniji na čekanju, za godinu dana primljeno samo 150 ljudi

Italija i Albanija su potpisale sporazum o prihvatu migranata koji je trebalo da zaživi još oktobra prošle godine.

Sanja Lučić, dopisnica RTS-a iz Italije, takozvani hotspot, taj centar za primanje imigranata u Albaniji koji je predložila izgradila po ceni od 41 miliona dolara italijanska vlada, naišla je odmah na veliko negodovanje opozicije, pre svega levice.

“U taj hotspot u Albaniji za godinu dana je primljeno svega 150 ljudi, a 32 osobe su vraćane u svoje zemlje porekla”, navodi Lučićeva.

Naglašava da je levica bila apsolutno protiv deportovanja ilegalnih imigranata van granice Italije, iako su ti hotspotovi u Albaniji zapravo bili pod italijanskom jurisdikcijom. Nakon toga je italijanski sud u Rimu odbio da se svi imigranti deportuju.

Podseća da imigranti u Italiju najčešće stižu preko ostrva Lampeduza i govore zapravo da im Italija i nije krajnje odredište. Međutim, na kraju ostaju u tim takozvanim CPR, centrima za zadržavanje.

Kako navodi, to nisu klasični zatvori, ali po svemu podsećaju na njih a medijima je tamo zabranjen pristup. “Neki koji su uspeli da uđu krišom zabeležili su dramatične prizore”.

Lučićeva podseća da je Italija uvek na centralnom mestu u samoj Evropskoj uniji kada se radi o imigrantima. Naime, predstavnici 13 država članica sastali su se sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen na neformalnom samitu koji su organizovale Italija i Danska i Holandija kako bi razgovarale o tim inovativnim rešenjima u oblasti migracija.

“Nakon tog sastanka italijanska premijerka Đorđa Meloni potvrdila tu liniju pooštravanja politike povratka i proširenja te liste takozvanih sigurnih zemalja porekla”, naglašava Lučićeva.

Kaže da je cilj je stvaranje tih nekih centara, tih takozvanih CPR centara, ali van Italije. “Italija je preopterećena, to je zemlja koja u ovom momentu ima 300.000 nelegalnih imigranata i to je podatak za 2024. godinu”, dodaje Sanja Lučić.

Ukazuje na to da najveći broj migranta koji želi da ostane u Italiji pokušava da dođe na sever zemlje u kome kao najrazvijenijem ima i najviše posla.

Lučićeva koja živi u Milanu, kaže da i predstavnici vlasti i građani sa kojim je razgovarala tvrde da je stopa kriminala porasla i da osećaj nesigurnosti vlada na ulicama.

Ima dosta agresije, dakle na ulicama možete da prisustvujete raznim dešavanjima čiji su učesnici često imigranti i to su ljudi koji jednostavno su očajni zbog toga što ne nalaze posao, nisu dobili dokumenta, ne znaju kako na drugi način da se snađu i Italija zaista ima jedan veliki problem, ističe Lučićeva.

“Tako da Melonijeva i Evropska unija pokušavaju da reše problem tim spoljnim takozvanim centrima, odnosno spoljnim sigurnim zemljama među koje bi mogle da uđu i Srbija i Zapadni Balkan”, zaključuje Lučićeva.

Migracija u Srbiji „van radara“ sistema

Radoš Đurović ukazuje na to da je migracija u Srbiji otišla “van radara”, van sistema centara za prihvat i da se zato stiče pogrešan utisak da migracija nema.

„Mi imamo svega četiri kampa koji kooperativno rade kada je reč o primanju migranata. ali to nije dovoljno i čini se da ljudi nisu u kampovima već na neki drugi način prolaze kroz našu teritoriju. Ali neki utisak jeste da ih nema kao ranije, u Beogradu ih mnogo bilo po parkovima“, kaže Đurović.

„Ta četiri kampa su vrlo često prazna, a da migratorne rute se sada sprovode mimo kampova. To su znači ili neki stanovi, neka skloništa gde ih krijumčari smeštaju na širem obodu grada i Beograda i drugih mesta, van očiju javnosti, van očiju građana, tako da mi ističe utisak da migracija nema“, dodaje Đurović.

Prema procenama Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, najmanje 25.000 ljudi od početka godine regularno ušlo i prošlo dalje.

“To je manje nego u prethodnoj godini. Ono što je opasnost, a što je istaknuto i na samitu u Londonu, jeste organizovan kriminal, odnosno sve sofisticiraniji načini kako se ti ljudi prevoze dalje, van očiju sistema i javnosti”, zaključuje Đurović.