foto FoNet/Instagram predsednika SrbijeIako je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, početkom godine najavio da će u narednom periodu dve velike zemlje povući svoje priznanje nezavisnosti Kosova, to se nije dogodilo. Od tada je predsednica Kosova, Vjosa Osmani, objavila da su Kenija, u martu, i Sirija, pre par dana, priznale državnost Kosova.
Vučić sad za sirijsko priznanje upire prst u Tursku i najavljuje iznenađanja u narednih desetak dana, dok se ministar spoljnih poslova, Marko Đurić, nije oglašavao iako je bio u Rijadu baš u vreme kada su predsednik Sirije i Osmani dogovarali priznanje uz posredovanje prestolonaslednika Saudijske Arabije Muhameda bin Salmana Al Sauda.
Opoziciona opcija Srbija centar ocenjuje da je srpska diplomatija u SNS izdanju dostigla novo dno u neprofesionalnosti i ponižavanja zemlje učešćem ministra Đurića na skupu u Rijadu, a sagovornici Danasa pojašnjavaju da u Vučićevim rečima ima istine kada govori o uticaju Turske na Siriju, kao i da je uz Saudijsku Arabiju posredovala i Nemačka, te da je prostor za političko manervisanje naše diplomatije bio minimalan.
Vuk Vuksanović, viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, za Danas kaže da su velike šanse da je ovo priznanje vezano za Tursku, jer od kada je Bašar el Asad svrgnut, Turska je postala glavni igrač u Siriji.
– Proteklih 11 godina smo videli da je Turska koristila priliku da promoviše nezavisno Kosovo i promoviše njegovo priznanje. Videli smo čak u jednom trenutku, tokom 2012. i 2013. bes Beograda zbog te kampanje Turske. Tada nosilac te politike nije bio Erdogan, nego tadašnji ministar spoljnih poslova Ahmed Davutoglu. Erdogan je nova priznanja najavljivao 2021. – ukazuje Vuksanović.
On podseća da je u proteklih godinu i nešto dana nekoliko afričkih zemalja, u kojima je Turska prisutna sa svojim firmama, priznalo kosovsku nezavisnost.
Kada je reč o navodnim iznenađenjima, koja Vučić najavljuje, Vuksanović kaže da to može biti prazna izjava jer se neće ništa desiti ili potencijalna najava pokušaja Srbije da navede neke zemlje da povuku priznanje.
Naš sagovornik kaže da su odnosi Turske i Srbije po principu toplo-hladno.
– Turska može to da gradi i koristi svoj uticaj sa Albanciam kad joj odgovara da bocne Beograd. Kao i da to koristi za trgovunu sa Beogradom, jer može, po potrebi, da pauzira svoje kampanje za priznanje kako bi od Beograda dobila nešto za uzvrat. U ovom trenutku, iako se obe strane trude da sve ne izmakne to kontroli, jer oba režima trebaju jedan drugom u političkom i ekonomskom kontekstu, ipak vidimo da postoje pukotine u tom odnosu – kaže Vuksanović.
I navodi isporuku dronova Prištini, Vučićevu izjavu o Osmanskom carsvu, trenutnu situaciju u Crnoj Gori u kojoj neki glasovi optužuju Beograd da je iza toga, iako nema materijalnih dokaza za to .
– Treba napomenuti i da američki odnosi sa Prištinm već neko vreme nisu ono što su nekada bili. Pa Turska vidi i prazan prostor za jaču ulogu Turske na Balkanu preko albanskog faktora. I tu diplomatsko-političku logiku treba uzeti u obzir – ističe on.
Vuksanović ovu temu stavlja u kontekst političkih dešavanja u Srbiji i postavlja pitanje koliko je ova tema sada aktuelna.
– Kosovo sada uopšte nije u prvom planu u Srbiji već unutrašanja kriza. U tom kontekstu, velika je šansa se pokušava pričom o Kosovu skrenuti pažnja sa trenutne situacije – procenjuje on.
Ni za Dragoslava Rašetu, istraživača Novog trećeg puta, sirijsko priznanje nije iznenađenje.
On za Danas kaže da je priznanje Kosova od strane nove vlasti u Siriji očekivan potez, s obzirom na to da predsednik El Šara neumorno vodi diplomatsku kampanju koja bi njegovu državu približila Zapadu, odnosno ukinula sve sankcije i napustila izolaciju, posledice višedecenijske diktatorske vladavine Asada.
– Medijatorsku ulogu su igrali pre svega Saudijska Arabija ali i Nemačka, sa čijim se ministrom za spoljne poslove El Šara sreo neposredno pre formalnog priznavanja Kosova. Sa jedne strane, Rijad pokušava da ovim postupkom prikaže Damask kao nekoga ko poštuje pravo na samoopredeljenje, dok istovremeno pokušava da nastavi proces vraćanje Sirije u međunarodni poredak – navodi Rašeta.
Kako dodaje, priznanje je verovatno bilo jedan od uslova da se Saudijska Arabije više uključi i u rešavanja izraelsko-sirijskih odnosa.
– S obzirom da je Srbija bila jedna od retkih zemalja koja je podržavala režim Asada u Siriji i da se ruski uticaj u ovoj državi gotovo u potpunosti degradirao, ne treba da nas iznenađuje što se Damask pre opredelio za argumente Prištine nego Beograda – ukazuje on.
Kada je reč o izostanku reakcije srpskog ministra spoljnih poslova, Rašeta veruje da do oštrije reakcije ministra Đurića nije došlo jer je ovaj potez očekivan i da je prostor za političko manervisanje naše diplomatije bio minimalan, a i s obzirom da je samit u Rijadu prilika za Srbiju da privuče investicije sa Bliskog istoka, bilo bi neprimereno kritikovati domaćina zbog ovog čina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
