Dragana Đurica: Evropska komisija neće prekidati pregovore sa Srbijom, ali…

Ona je u razgovoru za spoljno-politički serijal Agreman rekla da će Srbija ostati na margini, što je “već dovoljno dramatično i tragično samo po sebi”.

“Srbija je svoj put ka Evropskoj uniji (EU) sama blokirala time što u poslednjih pet godina nije napravila značajan reformski napredak, a usvajanje seta pravosudnih zakona je samo još jedan dokaz da je Srbija, u suštini, sama zaustavila proces”, kaže Đurica.

Ona podseća da Srbija dugi niz godina izbegava obaveze u oblastima poput vladavine prava, koje predstavljaju temelj celog pregovaračkog i pristupnog procesa.

“Pravosudni zakoni to dodatno potvrđuju i dodatno udaljavaju Srbiju od Evropske unije za nekoliko dužina”, konstatuje Đurica.

Na formiranje operativnog tima za pristupanje EU gleda kao na PR kampanju ili “administrativnu kozmetiku”.

“Iz EU dolaze najveće kritike do sada, i to od EU koja je do sada odmeravala, balansirala i biranim rečnikom se izražavala u vrlo teškim situacijama u Srbiji. Da EU više ne ćuti vidi se i u izveštaju Evropske komisije, i u rezoluciji Evropskog parlamenta”, rekla je sagovornica FoNeta.

Takođe, dodaje, promena se vidi i u nedavnom povlačenju sredstava iz Plana rasta, gde je Srbija u prvoj tranši uspela da povuče samo 50 odsto od planiranog iznosa, i to upravo zbog problema u napretku u osnovnim oblastima.

“Srbija pokušava da formira operativni tim, očigledno PR-ovske prirode, a sa druge strane usvaja set zakona koji stavlja pod potpunu kontrolu pravosuđe, što je apsolutno protiv svega onoga što su načela EU”, navodi.

Prema njenim rečima, “ne možete pre podne osnivati operativni tim, a po podne usvajati zakone koji potpuno urušavaju temelje ne samo onoga što bi trebalo da budu evropske integracije, nego i temelje jedne pravne, funkcionalne države”.

“Tragično je što je proces proširenja danas otvoreniji nego u bilo kom trenutku u poslednjih deset godina, što susedne zemlje ubrzavaju svoj put ka EU i imaju izglede da postanu članice u narednih nekoliko godina, dok će Srbija, kao zemlja sa najvećim kapacitetom u regionu, sa najvećim tržištem u regionu, koja je trebalo da bude predvodnik, ukoliko ovako nastavi, završiti tako što će gledati u leđa susedima”, rekla je Đurica.

Ona kaže da će EU nastaviti da kritikuje izostanak reformi i da će se retorika iz Brisela zaoštravati, kao i da će sredstva namenjena za Srbiju biti uslovljavana, što će, na kraju, ići preko leđa građana.

“Evropska unija jednostavno više ne može da priušti da prihvati u članstvo zemlje koje potkopavaju same temelje na kojima je EU zasnovana”, objašnjava.

Ideja predsednika Vučića da nas “ugura” među zemlje koje sada prednjače u procesu integracija, poput Crne Gore i Albanije, i da ceo region u isto vreme uđe u EU, mogla je da bude aktuelna pre deset, petnaest godina, smatra predsednica EPuS.

“Sada, kada su se vrata ponovo otvorila za proširenje, zemlje Zapadnog Balkana se kao kandidati nalaze u različitim fazama pristupa i, samim tim, nije moguće da sve zemlje uđu zajedno u Evropsku uniju”.

Crna Gora i Albanija su, videvši priliku, ubrzale svoj reformski proces, a Srbija, sa druge strane, stagnira i ide unazad, kaže Đurica i dodaje da nije realno da može da prođe ideja o zajedničkom ulasku celog Zapadnog Balkana u EU.

Komentarišući poruku ministra za evropske integracije Nemanje Šarovića, koji je rekao da Srbija ne može da postane članica u neposrednoj budućnosti i predložio da ceo Zapadni Balkan pristupi Šengen zoni, Đurica ocenjuje da to nije jedina kontradiktorna poruka vlasti koja se tiče Evropske unije.

“Ministrova ideja o ulasku celog Balkana u Šengensku zonu, sa ovakvim tempom reformi koje ne sprovodimo, nije realno očekivanje”, upozorava.

Ona kaže da se za pravdanje sopstvenih grešaka i nesprovođenja reformi koristi narativ – EU nas neće. “Tako i nije čudno što su građani zbunjeni i što pada podrška članstvu”.

Upravo ova jedna trećina građana koja nije sigurna da li Srbija treba da bude članica EU mora da bude ciljna grupa kako bi se ponovo vratilo poverenje u proces evropskih integracija, a za to mora da se potrudi i sama Evropska unija, rekla je predsednica EPuS, Dragana Đurica.