Državni udav

Poslednji nastavak ove sage o nikad izvedenom državnom udaru videli smo pre neki dan. Reče predsednik da se u Srbiji dogodio organizovani pokušaj pravog „istinskog državnog udara“ (što samo može da znači da su svi ostali državni udari o kojima režimski “mediji” nekažnjeno trube bar jednom sedmično, evo već 12 godina – lažni, odnosno izmišljeni, nepostojeći), jer su skoro sve državne institucije bile uključene – od javnog medijskog servisa RTS-a, policije, vrtića, škola, zdravstva i elektroenergetskih postrojenja.

Niti znamo ko je pokušao državni udar, niti gde, niti kako, niti koga su državne institucije uhapsile u ovoj delatnosti. A tek da ne pričamo o tome šta su na sprečavanju navodne nasilne promene vlasti radile državne institicuje tzv. bezbednosne provinijencije, odnosno BIA, VOA, VBA, vojska i policija, tužilaštvo, dakle, nešto više od 100.000 zaposlenih, koje u tim državnim institucijama koje se staraju o državnoj bezbednosti, pa i o bezbednosti predsednika, plaćamo milionima evra.

Dakle, već duže od deceniju deaktivirane, blokirane državne institucije su, po tumačenju predsednika, krenule da se koprcaju i da otkazuju poslušnost nenadležnom centru moći sa Andrićevog venca. Moguće, verovatno predsednik to bolje zna ko je stegao petlju i rekao mu da potpiše sam neku (ne)zakonitu naredbu/odluku ako to već traži. Odatle i ovakva Frankeštajn vlada, uostalom.

U suštini, Vučić je ovom izjavom pokazao da je krenuo u ostvarenje komunističke utopije – odumiranja države, odnosno njene razgradnje, da bi samo on ostao jedina državna institucija. Lukavo.

Poruka iz drugog dela ove montipajtonovske trilogije (biće je sigurno!) je da je državni aparat pokušao da izvrši državni udar i preuzme vlast – koju inače već ima i da je otme od predsednika. Svojevrsni auto-atentat, kao u Čorbinom hitu – Na Zapadu ništa novo – Samoubica se ubio s leđa…

Tu dolazimo do glavnog pitanja – zar neko zaista više veruje u to da je bilo kakvog pokušaja državnog udara zaista i bilo, jer zar im ne bi organizovali javno-medijsko suđenje, baš kao što svih ovih godina rade vodeći prljave medijske kampanje protiv svih kritičara vlasti (sećamo se Olivera Ivanovića) i zar ne bi javno pokazali dokaze i tako pokazali jačinu države koja je sve to sprečila na vreme?

Ovako, ne kaže Džordž Orvel džabe da je “politika gomila laži, izbegavanja, gluposti, grešaka i šizofrenije”. Biće da predsednik kao vrstan pravnik zapravo hoće da kaže da su državne institucije izvele državni udar tako što su pokušale da primene važeće zakone Republike Srbije.

Uostalom, Srbija decenijama ubedljivo pokazuje da je zemlja bezakonja, pa se zato i svaki pokušaj primene zakona i posmatra kao državni udar. Jer zna se ko je gospodar ove džungle.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.