DS sve daje studentima: Da li će nešto dobiti?

Demokratska stranka ne zebe da li će opstati i u donošenju odluka se ne rukovodi time da li će imati bolju ili lošiju poziciju, kaže njen lider Srđan Milivojević, a analitičari političke scene kažu da bi demokratama podrška studentskom pokretu moga u budućnosti biti od koristi.

Nekada vladajuće partija, koju je u sutonu te vladavine 2011. njen bivši predsednik Boris Tadić nazvao nacionalnom institucijom, 13 godina od silaska sa vlasti i burnih mnogobrojnih cepanja, ustalila se na ivici cenzusa i s podrškom koju samostalno dugo nije testirala na velikoj republičkoj sceni.

Podrška od dva do iznad četiri odsto

Posle pada nadstrešnice kada su počeli protesti, DS je odlučila da pruži bezuslovnu podršku studentima u blokadi i ustupi im sve svoje resurse i znanje, i uz to napusti i Skupštinu Srbije kao platformu za javni nastup.

U to je DS, ako je verovati objavljenim istraživanjima javnog mnjenja kraja prošle godine, ušla s podrškom između dva i tri odsto. Godinu dana kansije, prema Ipsosovom istraživanju objavljenom u septembru DS je bila na 2,1, a u oktobru na 4,4 odsto.

Iako sve partije i pokreti pričaju da podržavaju studente, nijedan lider poput Milivojevića nije tako vidljiv u podršci i nijedna stranka nije spremna da se odrekne novca koji ne bi dobila da u korist visokoškolaca ne izađe na izbore.

U takvim okolnostima je pitanje kako “žrtva” DS utiče na njen budući položaj na političkoj sceni i da li ovakvo ponašanje jača ili slabi stranku.

Demokrate su uvek bile u prvim redovima u borbi protiv zla.
Na Glavnom odboru Demokratske stranke planiramo dalje aktivnosti u svrhu pobede nad ovim mafijaškim režimom. pic.twitter.com/FGOc0ftuwW

— Demokratska stranka (@demokrate) December 14, 2025

Srđan Milivojević, predsednik DS, kaže da se demokrate prilikom donošenja svih odluka, a naročito ovako važnih i strateških, ne rukovodi time da li će zbog tih odluka imati bolju ili lošiju poziciju, već time da li je ono što radimo ispravno i da li je u korist opšteg dobra.

– S obzirom na to da više od dve trećine građana Srbije podržava studente u njihovoj pravednoj borbi, smatrajući da ovo nije borba za mandate, još manje za vlast, već za slobodu i uspostavljanje elementarne normalnosti i pristojnosti u političkom životu Srbije, uvereni smo da studentska lista, kao predvodnik borbe za ostvarenje tih ciljeva, može da uspe samo kroz kreiranje referendumske atmosfere. DS se neće kandidovati na tim izborima i neće uticati ni na koji način na sastav lista – navodi on.

I podseća da je DS devedesetih godina predvodila borbu za promene, a da sada u novonastalim okolnostima predvodi podršku onima koji jedini imaju šansu da pobede na izborima.

Dva puta bojkotovali izbore i nisu nestali

– Mi se nikada nismo rukovodili time da radimo ono što je korisno za stranku, već da radimo ono što je ispravno i u korist Srbije. U svom višedecenijskom trajanju, dva puta smo bojkotovali izbore i nismo nestali. Ne delimo zebnju onih stranaka koje postoje tek nekoliko godina, od kojih su neke nastale iz DS ili od DS, da ćemo nestati ako nismo na budžetskom finansiranju. Živimo sa blokiranim računom već 13 godina i jedina smo stranka koja je za 35 godina, u demokratskoj proceduri, na slobodnim i fer izborima, izabrala osam predsednika – podseća on.

Prema njegovim rečima, resursi DS nisu samo više od stotinu funkcionalnih odbora koji su učestvovali na izborima, već i više od dve stotine odbornika koje su dobili posle tih izbora, kao i pokrajinski i republički poslanici, članovi republičkih i gradskih izbornih komisija.

– Resursi su i ono što se ponekad olako zaboravlja, a to su naši kontakti i pridruženo članstvo u porodici Evropskih socijalista, naše znanje i iskustvo u političkom životu i vođenju kampanja. Naši resursi su i naši partneri u regionu, koji nas ponovo prepoznaju kao vodeću proevropsku stranku, kao čuvara normalnosti koji svoju politiku suprotstavlja i danas prisutnoj, i nažalost dominantnoj, politici međunacionalnih sukoba, mržnje i generisanja nasilja – navodi on.

I ističe da to ne može nestati ako se donose ispravne političke odluke.

– Kad god je DS bila jaka i u kapacitetu da donosi ispravne odluke, Srbija je išla u dobrom pravcu. Ovo nije trenutak za takmičenje političkih programa. Ovo je borba za opstanak Srbije i slobodu svih nas. Tu nema mesta kalkulacijama – konstatuje Milivojević.

Potez DS se čini politički pametnim

Da se potez DS čini politički pametnim i pozitivno je primljen kod opozicione javnosti, kaže Milomir Mandić, istraživač Demostata.

– Procena DS da bezuslovno podrži studentski pokret može da bude politički profitabilna. Ovo je vrsta zaloga za budućnost koji planiraju da konvertuju u poltički kapital nakon izbora. Ponašanje DS se kod opozicionih pristalica tumači kao odustajanje od partikularnih interesa zarad nekog višeg cilja – objašnjava on za Danas.

I ukazuje na to da u politici nema idealnih uslova i da razni faktori mogu uticati na planove DS.

Profesor FPN Bojan Vranić analizirajući poslednja istraživanaj javnog mnjenja u kojima se podrška DS kretala između 2,2 i 4,4 odsto podrške, kaže da je to velika razlika za tako kratak period, pa se ne može s sigurnošču reći je rast tako silovit.

Kako dodaje, u istim istraživanjima studentski pokret nije bio ponuđen, ali su se ispitanici spontano opredelili za studente u rasponu od 8 do 9,8 procenata.

DS uspeo da komunicira sa biračima koji su 1996. bili studenti?

On navodi i izjavu Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da studenti otimaju glasače opoziciji na osnovu čega su kasnije analitičari i izvodili zaključke da tu postoji neko prelivanje glasova. Ali skreće pažnju da ipak podaci iz istraživanja plus izlaznost na prethodnih pet lokalnih izbora pokazuju da je prosečna izlaznost veća. Zato tumači da su studenti uspeli da izvedu tradicionalne apstinente, koji su vrlo verovatno došli iz kohorte mladih od 18 do 30 godina, a koji na izbore izlaze negde u rasponu 50 do 55 odsto, i to kad je dobra godina.

– Moguće je da je u tom naletu i podršci, DS uspeo da komunicira sa biračima koji su 1996. bili studenti, glasali posle za DOS, razočarali se i otišli u apsitentne. Takvo privlačenje generacija bivših i sadašnjih studenata nije isključujuće – zaključuje Vranić za Danas.