Dva glavna zaključka posle akcije „Zajedno za studente“: Skup koji je obnovio strahove režima

Akcija, koje su organizovali IT Blokada i druga udruženja, nije bila u formi klasičanog studentskog protesta, već fokusirana na međusobno povezivanje organizacija koje deluju u različitim oblastima i pružaju podršku studentskom pokretu. Cilj je bio da se stvore kontakti i razmena iskustava među akterima civilnog društva, sindikatima, studentskim organizacijama i pojedincima koji podržavaju studentske inicijative. Pored toga, posetioci su imali mogućnost da daju potpis podrške zahtevu za raspisivanje vanrednih izbora, što je pokazalo kontinuitet u fazu političkog profilisanja u koju je stupio studentski pokret.

Skup se održao u trenutku kada studentske aktivnosti traju više od godinu dana. U poslednjih nekoliko nedelja zabeleženo je nekoliko kraćih akcija u znak sećanja na incidente tokom prethodnih blokada, kao i povredu studentkinje tokom prošlogodišnjeg protesta kada je automobil naleteo na učesnike mirne šetnje.

Paralelno sa ovim okupljanjem, samo par stotina metara niz ulicu, ljudi su pristizali i u prostor Pionirskog parka. Jedan od redara u Pionirskom parku rekao je reporterki FoNeta da je i ovde u pitanju održavanje „javnog skupa“, međutim nije mogao da odgovori do kada on traje i kojim povodom je organizovan.

Subotnje okupljanje razlikovalo se od ranijih masovnih protesta upravo po tome što nije težilo masovnoj energiji i spektakularnosti. Fokus je bio na umrežavanju i solidarnosti među organizacijama, što može biti znak faze preispitivanja formata i dometa studentskog pokreta. Organizatori su isticali da skup više predstavlja platformu za razgovor, planiranje i koordinaciju, nego klasičan protest sa zahtevima i demonstracijama.

Iako je skup protekao bez incidenata i uz solidnu organizaciju, postavlja se pitanje koliko ovakve akcije dopiru do šire javnosti i koliko mobilizuju građane. Sa jedne strane, okupljanje pokazuje organizacione kapacitete organizatora, kao i sposobnost da privuku različite društvene aktere.

Sa druge strane, energija i masovnost ovakvih događaja značajno zaostaju za prošlogodišnjim, originalnijim protestima, što otvara prostor za spekulacije o tome da li ovakve manifestacije više ukazuju na snagu ili na zamor i zasićenost javnosti.

Zoran Lutovac, politikolog, objašnjava da je cilj akcije bio da građani obiđu štandove, informišu se o aktivnostima i pošalju poruku podrške studentima, a ne da se napravi masovan skup.

– Veliki broj ljudi je obišao štandove i svojim prisustvom je iskazao nameru da će nastaviti s podrškom studentima i boriti se za suštinske promene u društvu – navodi naš sagovornik.

Lutovac navodi da se, prema velikom broju posetilaca štandova, može zaključiti da su organizatori uspeli da održe podršku studentima i nadu da su promene moguće.

Istovremeno, kako dodaje, ovo okupljanje je obnovilo strahove režima, na šta ukazuje i okupljanje u Pionirskom parku koje se održalo paralelno sa akcijom.

– Dakle, poslata je poruka da „studentska borba“ nije izolovan događaj, već tačka okupljanja za širi front nezadovoljstva. Uspeh se ne meri brojem ljudi u istom trenutku, već „protokom“ građana i osećajem solidarnosti. Glavna poruka je da pokret nije utihnuo, već da se prilagođava i učvršćuje – zaključuje naš sagovornik.

Urednik Nove srpske poliitčke misli Đorđe Vukadinović ocenjuje da je subotnja studentska akcija na Trgu Nikole Pašića još jednom pokazala solidne tehničke i organizacione kapacitete organizatora, ali i primetan zamor i zasićenost građana ovakvim, „spomeničkim“ oblicima okupljanja, koji po masovnosti i energiji značajno zaostaju za prošlogodišnjim, znatno originalnijim protestima.

– U tom smislu se možda treba zapitati da li takve akcije više predstavljaju manifestacije snage ili slabosti – poručuje Vukadinović.