Ekološki ustanak pozvao na potpisivanje inicijative o Generalštabu: Kako je prošla poslednja velika narodna inicijativa?

Iz te stranke su u sredu saopštili da je to jedini pravi način da građani Beograda odlučuju o pitanjima koja se njih tiču.

Kako su naglasili, građani će na referendumu odlučivati „da li žele očuvanje i obnovu Generalštaba kao javnog dobra, ili pristaju na dalje propadanje, otuđenje i komercijalizaciju prostora koji pripada svima nama“.

Oni su rekli da su pozvali stručnjake, organizacije, inicijative, studente, arhitektonska i strukovna udruženja da se uključe, podrže i doprinesu tome da proces bude transparentan, demokratski i vođen interesima društva.

Kako je za Danas rekla Danijela Nestorović iz Ekološkog ustanka, referendum je predložen jer je vlast zloupotrebila sve institucije i ostavila građanima jedino direktno izjašnjavanje kao alat odbrane Generalštaba.

„Pravno gledano, status Generalštaba nije sporan – to je kulturno dobro od izuzetnog značaja. Ali vlast ga je nezakonito ukinula, i to uz falsifikovanu dokumentaciju zbog koje se vodi postupak pred Tužilaštvom za organizovani kriminal. Na to su dodali i lex specialis kako bi sopstveni protivzakoniti rad retroaktivno ozakonili“, naglasila je naša sagovornica.

Ona je istakla da u takvoj situaciji EU smatra da je referendum jedini način da se stopira rušenje dok institucije ćute.

„To nije odustajanje od pravne borbe – naprotiv – to je dodatni mehanizam da se odluka zaustavi dok se ne istraži kriminal i dok se ne vrati zakonitost“, rekla je Nestorović te dodala da je politički gledano, predlog referenduma poziv da se moć vrati građanima.

Ukoliko vlast tvrdi da sve radi ‘u interesu naroda’, kaže Nestorović, onda je sasvim logično da narod kaže – da li pristaje na poklanjanje Generalštaba i državnog zemljišta investitoru koji ima veze sa Trumpovom porodicom ili ne.

Na pitanje da li bi referendum mogao da mobiliše dovoljan broj građana koji bi odlučili o Generalštabu, Nestorović navodi da najverovatnije bi, jer „Generalštab nije prazna parcela“.

„To je simbol istorije, identiteta, bombardovanja i državnog kontinuiteta. Ljudi osećaju da im se nešto otima i žele da sami odluče. Zato je Ekološki ustanak predložio referendum – da građani imaju poslednju reč pre nego što bageri krenu, a ne da se o sudbini kulturnog dobra odlučuje u kabinetima, na osnovu falsifikata i političke trgovine“, rekla je sagovornica Danasa.

Na konferenciji za medije u Skupštini Srbije predstavnici Ustanka su rekli da će pokrenuti skupljanje potpisa za Narodnu inicijativu, za koju je potrebno deset odsto potpisa iz biračkog spiska, odnosno oko 150.000 .

Podsetimo, na sličan način je i pokret Kreni promeni 2022. godine pokrenuo narodnu inicijativu protiv iskopavanja litijuma i bora, i nakon skupljenih 38.191 potpisa, predao Skupštini 18. maja te godine.

Iako je predsednik Skupštine bio u obavezi da proveri potpise i validnost inicijative u roku od 30 dana, to se nije dogodilo.

„Kako su tada saopštili iz pokreta Kreni promeni, prema članu 68. stav 1. ukoliko predsednik Skupštine to ne uradi u navedenom roku, inicijativa se smatra pokrenuta i Skupština je bila u obavezi da na prvom narednom redovnom zasedanju, a najkasnije u roku od 6 meseci zakaže glasanje o ovoj inicijativi, ali se ni to nije dogodilo.

Inicijativa se od tada ni na jednoj sednici nije našla, te je i dve godine kasnije predsednica Skupštine Ana Brnabić rekla da „radi na tome da poslanici raspravljaju o Zakonu o zabrani ekspolatacije litijuma na osnovu narodne inicijative“.

Ipak, tada je naglasila da „nažalost, nema mnogo vremena jer se bavi drugim stvarima“.

A od same predaje inicijative lider pokreta Kreni promeni Savo Manojlović je u više navrata podsećao da se narodna inicijativa „izgubila“, ali i delio informacije da se u određenim trenucima pojavljila na mestima gde ne bi trebalo da bude poput prostorija Republičke izborne komisije.