Ekspoze lišen realnosti: Ko više opštemestaši Đuro Macut ili „moralni“ Vučević?

Univerzitetski profesor koji je dobio priliku da se na mestu premijera uči politici, odlično je naučio da čita reči, za koje, kako je to opozicija u sali parlamenta govorila, izgledaju kao da ih je pisao neko drugi. Možda Vrhovni Ćaci, možda prvi potrpredsednik vlade Mali.

Ne odskače, kad je reč o opštemestašenju, Macut daleko od njegovog prethodnika “moralnog” Miloša Vučevića, samo što je onda kada je predsednik SNS-a postajao premijer glavna tema vlastima bilo “svesrpstvo”, a sada je to aktuelna društvena kriza.

Macut je, jasno je, izabran da bude mandatar pre svega radi marketinga. Navodno nestranački kandidat, ali član Pokreta za narod i državu Njega Jednoga, lekar o kojem niko nema loših reči, čovek koji nikada ranije nije bio politički aktivan, pa je i tokom rasprave apelovao da se ne ulazi u dnevnu politiku jer to nije dobro za Srbiju.

Takva figura mogla bi da dovede do smanjenja podela u društvu, do izlaska iz krize. Mogao bi to i Macut, samo kad bih hteo, ali u svom ekspozeu, osim praznog pozivanja na dijalog ničim nije ukazao da će se za to svojski potruditi.

Nije to Macut pokazao ni predlogom ministara, pre svega kandidovanjem Dejana Vuka Stankovića, rednovnog režimskog analitičara i univerzitetskog profesora, koji kao rešenje krize vidi hapšenje studenata i krivičnu odgovornost profesora. Preko kolena bi Stanković to.

Ko to nije saglasan sa Macutom koji kaže da je Srbija umorna od blokada i podela? Ko to ne bi voleo da “u Srbiji bude izgrađena sloga i to dijalogom, tolerancijom, radom i izgradnjom sistema vrednosti koju svi građani moraju deliti sa ozbiljnošću i odlučnošću”?

Umorna je Srbija, umorni su građani, ali podele ne stvaraju opozicioni nastrojeni građani, oni koji žele pravdu za 16 ubijenih u Novom Sadu. Osnovna karakteristika ovog, iza zastave kukavički sakrivenog režima, je stvaranje podela, huškanje na sukobe i netrpeljivost, a studenti i građani su ti koji ponovo društvo uče šta su to sloga i sabornost. Ne može se zvati na dijalog u isto vreme kada se postavljaju šatori s nasilnicima ispred Skupštine.