Da li će promena odnosa EU prema režimu Vučića povratiti poverenje građana i želju za članstvom u Uniju?

Poverenje koje je, napominju, u konstantnom padu, ali i koje se, u poslednjih godinu od kada su krenuli masovni protesti protiv vlasti predsednika Srbije, a EU na to bila nema ili umereno kritična, dodatno ubrzalo.

Naznačimo, u aprilu 2024. godine, istraživanja su pokazala da je oko 40 odsto građana Srbije podržavalo članstvo u EU. U septembru 2025. godine prema istraživanju Eurobarometra podrška je pala na 33 odsto.

Naznačimo da je pre dolaska na vlast Aleksandra Vučića 2012. godine, potreba za članstvom u Uniju u procentima kod građanki i građana Srbije bila izražena u sledećim procentima – najpre više od 70 odsto, da bi 2012. bila više od 50 odsto.

A, sad se kreće između 30 i 40 odsto.

„Pad poverenje već dugo traje“

Istoričar Dragan Popović ističe za Danas da pad poverenja u Evropsku uniju i uopšte pad popularnosti ove organizacije među građanima Srbije proces je koji traje već dugo.

– Pritom je on samo delimično uzrokovan jakom antievropskom propagandom vlasti. Ta propaganda namenjena je pre svega tradicionalnim glasačima nacionalističkih i ksenofobnih opcija u Srbiji, koji nikada nisu voleli Evropsku uniju niti im je drago da Srbija postane deo bilo koje nadnacionalne zajednice – objašnjava.

Mnogo važniji razlog krije se u ponašanju same Unije prema Srbiji, dodaje, „ali i generalno u načinu kako ta zajednica promoviše sopstvene vrednosti“.

– Ideja evropskog ujedinjenja bila je popularna kod potlačenih ljudi koji su živeli u autokratskim sistemima. Privlačila ih je pre svega snaga vrednosti na kojima je počivala EU, uključujući slobodu i pravdu. Onog trenutka kada je EU odlučila da su joj ekonomski interesi i trgovački sporazumi važniji od ovih vrednosti, postala je pitanje spoljne politike, a ne vrednosnog opredeljenja jednog društva. Razočaranje ljudi koji iskreno veruju u demokratiju, vladavinu prava i zaštitu ljudski prava bilo je veliko, a posebno je došlo do izražaja u poslednjih godinu dana kada je više postalo nemoguće biti neutralan između represivnog autokratskog režima i pobunjenog društva. Neutralnost EU čitala se s pravom kao podrška Vučićevom režimu i kao izdaja evropskih vrednosti od strane zvaničnog Brisela – kaže Dragan Popović.

Upravo zato je sednica Evropskog parlamenta i jake poruke evroposlanika da stoje uz društvo u Srbiji od izuzetnog značaja, napominje.

– Taj događaj nije dovoljan za obnovu poverenja, ali jeste dobar početak. Proevropsko raspoloženje u Srbiji uvek je bilo većinsko, prosto jer su ljudi racionalni i znaju da je to najbolji izbor za Srbiju, ali to raspoloženje zasniva se na pretpostavci da je EU zajednica vrednosti u koju vredi ući. Nadam se da će velika društvena pobuna u Srbiji pomoći i EU da se vrati na taj put i da shvati gde su ključne komparativne prednosti ovog kontinenta nad ostatkom čovečanstva – ističe sagovornik Danasa.

Kako zaključuje, to sigurno nisu električni automobili ili vojni avioni, ali sloboda i jednakost pred zakonom bi mogli da budu.

„Nije bez osnova očekivanje da bi promenjen i tvrđi stav EU prema režimu u Beogradu…“

Pad podrške EU u Srbiji je tema o kojoj se u poslednje vreme mnogo govori, a i poprilično manipuliše. Vlast i njeni glasnogovornici ističu da je taj pad rezultat političkih pritisaka iz Brisela, dok opoziciona javnost glavni razlog uglavnom vidi u neprincipijelnoj podršci koju EU i njene vodeće članice pružaju aktuelnom režimu i Aleksandru Vučiću lično. I moglo bi se reći da je ovo jedna od retkih situacija u kojima, bar donekle, obe strane imaju pravo – kaže za Danas Đorđe Vukadinović, istraživač javnog mnjenja i politički analitičar.

Naime, dodaje, početno opadanje podrške članstvu EU u Srbiji zaista je bilo inicijalno motivisano otporom većinske javnosti prema nezavisnosti Kosova, pritiscima u pravcu uvođenja sankcija Moskvi i slično.

– Tada je podrška EU pala ispod 50 odsto, ali je i dalje bila visoka i relativno većinska, krećući se oko četrdesetak odsto. Drugi i novi pad usledio je u poslednjih godinu-dve, kao posledica kampanje za otvaranje rudnika litijuma u Srbiji (a koja je vezivana za potrebe evropske, odnosno nemačke autoindustrije), kao i generalno rasprostranjenog utiska da iz svojih više ili manje sebičnih interesa EU podržava Vučićevu autoritarnu vladavinu – smatra on.

Pri tome, ističe dalje, za razliku od onog prvog, ovaj drugi evroskeptični talas je zahvatio mlađu, obrazovaniju i urbaniju populaciju, koja je ranije bila većinski pro-EU, kao i većinski opoziciona, i koja je, stoga, bila višestruko razočarana blagonaklonim odnosom Brisela, Berlina i Pariza prema Vučiću.

– U tom smislu, nije bez osnova očekivanje da bi promenjen i tvrđi stav EU prema režimu u Beogradu mogao imati pozitivan uticaj na rejting ove organizacije kod tog tradicionalno proevropskog dela javnosti. Ali, kao što znamo, i ovde, kao i u svim drugim stvarima, poverenje se lako gubi, a teško obnavlja – zaključuje Đorđe Vukadinović.

„Stavovi EU u značajnoj meri zavise i od nas i našeg angažmana“

Đorđe Pavićević, profesor fakulteta političkih nauka i poslanik Zeleno-levog fronta kaže za Danasa da donošenje rezolucije Evropskog parlamenta i što je još važnije rasprave unutar njega pokazuju da jedini istinski i delotvorni saveznici koje građani Srbije trenutno mogu pronaći u svojoj borbi protiv autokratije jesu sestrinske evropske partije „koje su se zajedno sa svima nama izborile da EU promeni sliku o režimu u Srbiji“.

– Ova rezolucija jasno ukazuje na to da je vlast odgovorna za trenutno stanje u državi i da predstavnici vlasti moraju snositi odgovornost za pogibiju građana u Novom Sadu, nasilje na ulicama i korupciju, uključujući EXPO. Druga važna stvar koju su građani Srbije mogli da vide jeste da Evropska unija nije samo ono što Komisija i njena predsednica rade, već da se unutar nje odvijaju veliki politički procesi koji su, u ovom slučaju, doveli do, možda ne brzinom koju smo svi mi očekivali, raskrinkavanja ovog režima i promene stava dosadašnjih saveznika vlasti u Srbiji – objašnjava Pavićević.

Za to je potrebno da se stalno vodi mukotrpna politička borba, puna uspona i padova, da imamo stalnu komunikaciju, objašnjavamo, pišemo i šaljemo dokumentaciju, ubeđujemo i uveravamo, održavamo sastanke, pozivamo njihove predstavnike u goste, itd…, napominje.

– Mogli smo videti da EU institucije, uprkos svim manjkavostima, jesu još uvek mesto za otvoren dijalog i da stavovi EU u značajnoj meri zavise i od nas i našeg angažmana, a da bi to još više bio slučaj ukoliko bi Srbija bila punopravna članica. Vredno je podsetiti da smo u početku imali podršku samo dve, relativno male, poslaničke grupe u Evropskom parlamentu, Zelenih i Obnovimo Evropu i to, pre svega, zahvaljujući članstvu naših partija u ovim grupacijama – podseća Đorđe Pavićević.

Ovim se razbija mit o EU kao birokratskoj mašineriji obuzetoj vlastitim problemima i cementiranim interesima, što može dati podsticaj različitim akterima da se više uključe u zajedniče akcije i potraže saveznike u EU, kaže.

– Što više uspešnih akcija budemo imali građani će lakše videti prednosti pripadnosti tom, a ne nekom drugom, političkom prostoru. To je još jedini politički prostor unutar koga se glas građana može čuti i verujem da će sve veći broj građana to sve jasnije uviđati. Možda je teže ubediti većinu od 720 članova Evropskog parlamenta, nego sklopiti dil sa moćnim autokratama, ali cena dilova koje je ova vlast sklapala i sklapa kad tad dolazi na naplatu, a videli smo da ih možemo platiti i životima – zaključuje Pavićević.