EPA/RONALD WITTEKNaučni saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović ocenio je danas da posle zahlađenja odnosa Brisela prema vlastima Srbije dolazi do jasnijeg negativnog određivanja, ne samo Evropske komisije i Parlamenta, već i šireg političkog establišmenta EU prema vlasti u Beogradu.
To je dugotrajan proces i imaće uticaj na način na kakav se kriza u Srbiji odmotava i možda razrešava. Moramo da se trgnemo iz ruku autokratije i reakcije državne vlasti, koje se svode na ekonomski populizam, siledžijstvo policije i plaćenih naoružanih grupa, rekao je Igrutinović.
On je izrazio sumnju da će se Klaster 3 u pregovorima sa EU otvoriti, jer se odnosi Brisela i Beograda pogoršavaju.
Ne postoji spremnost EU da se Klaster 3 otvori. Sa aktuelnom vladom u Beogradu se to neće desiti. Ne verujem da bi Srbija pristala da promeni spoljnu politiku prema Rusiji i Kini, kako bi otvorila neki klaster u pregovorima, izjavio je Igrutinović.
On je naveo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tokom posete Beogradu predsednika Evropske komisije Ursule fon der Lajen rekao da se ta politika neće menjati.
I u tom smislu mu verujem, izjavio je Igrutinović.
Prema njegovim rečima, multivektorska politika Srbije na „četiri stuba“ je pod tenzijom, jer se ta četiri stuba udaljavaju.
Nespremnost EU da konkretizuje plan integracije Zapadnog Balkana drži skrajnutom proevropsku politiku Srbije. Istovremeno je politika Beograda polovična – ne želi da izvrši ozbiljne unutrašnje reforme, jer bi krunile model vlasti, koji se sve više autokratizuje, naveo je Igrutinović.
On je ocenio da je primetna institucionalna hladnoća Brisela, koji od 15. marta nijednog zvaničnika nije uputio u Beograd, osim ranije planirane posete predsednika Evropskog saveta Antonija Košte.
Igrutinović je izjavio da je usaglašenost spoljne politike Srbije sa EU slična kao prethodnih godina Srbija.
Viši saradnik Centra za međunarodne i bezbednosne poslove – ISAC Fond, Igor Novaković je rekao da tvrdnja predsednika poslaničke grupe Evropske narodne partije (EPP) u Evropskom parlamentu Manfreda Vebera da će biti preispitana budućnost Srpske napredne stranke (SNS) unutar EPP naznaka da neke od članica te grupe preispituju kako se pridruženi član SNS ponaša.
To je važno, kao prvi znak da EPP, koja je bila benevolentna prema SNS, smatra da treba o nekim stvarima da se razgovara, izjavio je Novaković.
On je ocenio da izjave evropskog komesara za proširenje Marte Kos govore da je svesna političke situacije u Srbiji.
Novaković je izrazio mišljenje da će EU pokušavati da inicira dijalog, ali da je pitanje koliko će biti uspešna u tome.
Ukoliko se Klaster 3 nekad otvori, za Brisel će bilo kakav napredak u pregovorima Srbije biti uslovljen jasnim napretkom u usaglašavanju zajedničke spoljne i bezbednosne politike. Od izbijanja rata u Ukrajini sve države regiona su drastično unapredile usklađenost sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Crna Gora i Albanija, koje se vode kao izvesne sledeće članice EU do kraja decenije, čak i Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina, imaju 100 odsto usaglašenosti, bar zvanično, rekao je Novaković.
On je naveo da veću usaglašenost od Srbije imaju i Ukrajina i Moldavija, baš kao i Gruzija.
Ako je želite da uđete u EU, onda naši interesi treba da se poklapaju i da naše interese prihvatate kao sopstvene, konstatovao je Novaković.
Prema monitoringu ISAK Fonda, Srbija je 2024. usaglašenost spoljne politike sa EU podigla na 59 odsto, što je u prvoj polovini ove godine palo na 52 odsto.
Do 30. juna je EU uvela 17 paketa sancija prema Rusiji. Srbija se nije saglasila ni sa jednim.
Kako raste broj deklaracija EU, opada usaglašenost Srbije, izjavio je Novaković, uz ocenu da je za Brisel najbitnija tema rat u Ukrajini.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
