Koliko je realno da EU zabrani ulazak Vasiljeviću i Stefanoviću zbog represije nad građanima?

Milivojević je, nakon prvobitne najave predaje imena EU, izjavio da se izvanično obratio institucijama EU, rekavši da je među imenima Dragan Vasiljević, direktor policije, komandir beogradske brigade policije Radoslav Repac i viši javni tužilac u Beogradu Nenad Stefanović.

Evropska unija ima jasna pravila i proceduru kojom može da zabrani ulazak ljudima iz drugih zemalja, ako su odgovorni za ozbiljna kršenja ljudskih prava, zloupotrebu vlasti ili nasilje nad građanima, objašnjava Naim Leo Beširi iy Instituta za evropske poslove.

„Ove mere se donose na osnovu Zajedničke spoljne i bezbednosne politike (CFSP) i spadaju u tzv. restriktivne mere ili sankcije. Procedura počinje predlogom, koji može dati neka država članica EU ili šefica spoljne politike EU Kaja Kalas, da se određena osoba stavi na listu. Onda sve države članice kroz Savet EU razmotre dokaze, raspravljaju i, ako se svi slože jednoglasno, donesu odluku“, kaže.

Dodaje da se ta odluka zatim objavi u Službenom listu EU, a imena osoba kojima je zabranjeno putovanje i razlozi za to budu javno dostupni. Zatim svaka članica EU mora da poštuje tu odluku i ne dozvoli tim ljudima ulazak na svoju teritoriju. Ovo nije sudska kazna, nego politička mera kojom EU brani vrednosti kao što su ljudska prava i vladavina prava, pojašnjava.

„Kad se sada pogleda predlog Srđana Milivojevića, predsednika DS, da EU zabrani ulazak Draganu Vasiljeviću iz policije i Nenadu Stefanoviću iz Višeg tužilaštva zbog nasilja nad studentima i građanima tokom protesta, pravno gledano, takav predlog je moguć i uklapa se u okvir EU mera. Već postoje slični slučajevi u kojima su policajci, tužioci i sudije iz Belorusije ili Rusije stavljeni na crne liste zbog represije nad demonstrantima“, navodi Beširi.

Ipak, politički gledano, ukazuje, u ovom trenutku je malo verovatno da bi EU donela takvu odluku jer je potrebna jednoglasnost svih 27 članica. Premijer Mađarske Viktor Orban, koji ima bliske odnose sa Aleksandrom Vučićem i često ga podržava u EU telima, gotovo sigurno bi blokirao takvu odluku, a koliko bi to Vučića koštalo mogli bismo da nagađamo, ocenjuje.

Beširi napominje da je suština da, iako procedura postoji i može se pokrenuti, bez dodatnih dokaza i šire političke volje u EU, verovatnoća da se predlog realizuje je mala. Ali to ipak šalje političku poruku i podseća na to da EU ima mehanizme da reaguje kada su u pitanju zloupotrebe i nasilje, poručuje on.

„Posao opozicije je da kriminalne aktivnosti za koje sumnjiče nosioce državnih funkcija jasno dokumentuju i predaju domaćim i međunarodnim organima. To je legitiman pritisak nosioca suvereniteta na vlastodršca kako bi se hitno vratio u zakonske okvire, a ako ne uspe, da se takvim licima ograniči kretanje i uvedu ekonomske sankcije u demokratskom delu planete“, zaključuje.

Najava Srđana Milivojevića usledila nakon niza privođenja u Srbiji, koja su se dogodila posle protesta na Vidovdan koji su organizovali Studenti u blokadi. Od Vidovdana do danas svakodnevno se događaju blokade saobraćajnica širom Srbije, a sa njima i učestala privođenja učesnika u blokadama. Hapšenja i primena sile viđena je bila i u subotu, 28. jula.

Milivojević je još 4. jula, ispred policijske stanice u Majke Jevrosime u Beogradu, rekao da je u obavljanju svojih poslova policija dužna da građanima pruži informacije i savet od značaja za njihovu ličnu i imovinsku bezbednost, kao i druge informacije o radu, prenosi N1.

Takođe, rekao je i da član 27 Zakona o policiji kaže da policija u zajednici razvija saradnju i partnerstvo sa građanima i drugim subjektima zajednice u cilju obavljanja policijskih poslova i rešavanja lokalnih bezbednosnih prioriteta i koordinira zajedničke interese i potrebu stvaranja povoljnog bezbednosnog ambijenta u zajednici.