Evropske integracije isključuju savezništvo s nesvrstanima

Najbolji primer za to je potpisivanje ugovora o slobodnoj trgovini sa EU, jer u tom slučaju ne možemo istovremeno biti ekonomski partneri zemljama s kojima Unija nema takvu vrstu odnosa. Kada potpišemo taj ugovor, automatski pripadamo sistemu evropske spoljne trgovine i nemamo prostora ni za kakve izlete – saznaje Danas iz izvora bliskih Vladi Srbije koji su zbog „osetljivosti teme“ zahtevali anonimnost.

Naši sagovornici upozoravaju da bi u slučaju intenzivnog ekonomsko-političkog odnosa s Pokretom nesvrstanih, Vlada mogla da dođe u situaciju da je uzalud radila taj posao, jer će sve veze morati da prekine kako bi ispunila kriterijume za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.

– Niko nama neće reći eksplicitno da ne možemo da sarađujemo s bilo kojom zemljom, ali pitanje mere do kojih granica nameravamo da sprovedemo u delo naš odnos sa Pokretom nesvrstanih je jako važno, kao i kakav ugled time stičemo. S obzirom na loše poruke koje šaljemo zajednici evropskih zemalja tim postupcima, uz već pokazanu spremnost u UN da podržimo Iran i glasamo protiv dokumenta Saveta Evrope kojim se osuđuju masovna kršenja ljudskih prava u toj zemlji, Srbija je već u lošoj situaciji – objašnjavaju naši sagovornici.

Oni ukazuju na činjenicu da će Srbija morati ne samo da se odrekne nameravane bliske saradnje s nesvrstanima, već i da zahladi odnose s Rusijom.

– Sve bivše socijalističke zemlje istočne Evrope morale su da prekinu odnose s Rusijom prilikom sticanja kandidature i punopravnog članstva u Uniji. To neće ni nas zaobići ukoliko istrajemo na tom putu – zaključuju Danasovi sagovornici.

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je, nakon učešća na samitu Pokreta nesvrstanih, da je za diplomatsku bitku za Kosovo bitna podrška nesvrstanih i da je ogromno tržište tih zemalja šansa za srpsku ekonomiju.

– Među nesvrstanima ima mnogo novih tržišta. Među posmatračima ili onima koji su bili gosti na ovom samitu ima takođe mnogo mogućnosti. Tu su bila i Kina i Brazil… Ja sam ponudio predstavnicima bivših jugoslovenskih republika da razmislimo zajedno o stvaranju konzorcijuma na dva ekonomska polja – kazao je Tadić.

Predsednik Srbije je rekao i da su na samitu „svi dobro reagovali“ na njegov predlog da se pedesetogodišnjica Pokreta nesvrstanih obeleži 2011. godine u Beogradu. On je pozvao i druge zemlje bivše Jugoslavije da se uključe u organizaciju. Hrvatski predsednik Stjepan Mesić takođe je u svojstvu zemlje posmatrača bio na samitu nesvrstanih i rekao da je razumljivo da Hrvatska učestvuje na skupovima nesvrstanih, jer je bila deo Jugoslavije koja je osnovala taj pokret.

Pokret nesvrstanih okuplja 118 zemalja članica i 16 zemalja sa statusom promatrača. Članice su gotovo sve afričke zemlje, kao i većina azijskih i latinskoameričkih, a od evropskih punopravna je članica jedino Belorusija.