Kos pozvala na mir sa obe strane: U EP o Srbiji, padu nadstrešnice i studentskim protestima, glasanje o rezoluciji sutra

Evropska komesarka za proširenje Marta Kos navela je da građani Srbije već gotovo godinu dana, vođeni studentima, protestuju zbog korupcije, nedostatka demokratije i slobode medija.

„Policija je uglavnom poštovala pravo na okupljanje, ali je bilo i slučajeva prekomerne upotrebe sile prema demonstrantima i novinarima. Osuđujemo i sve činove mržnje od strane demonstranata i pozivamo na mir s obe strane“, poručila je Kos.

Ona je naglasila da Srbija mora da poštuje vrednosti Evropske unije – vladavinu prava, ljudska prava, demokratiju i slobodu okupljanja, medija i akademske zajednice.

„Vlada treba da olakša delovanje civilnog društva. Pozdravljam napredak u vezi sa Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i ulogu Saveta REM-a, koji bi mogao da obezbedi pomak ako se preporuke OEBS-a i ODIHR-a sprovedu“, dodala je Kos.

Podsetila je i da očekuju da Srbija kao zemlja kandidat za pristupanje u EU, poštuje ključne vrednosti koji su temlje Unije, a to su – sloboda okupljanja, medija i akademska sloboda – ključni elementi pristupa Srbije i njih treba da se pridržavaju.

Pozdravila je napredak u smislu donošenja zakona o biračkom spisku i REM-u i dodala da je potrebno da se sprovedu preporuke ODIHR-a kako bi se omogućio ravnopravni teren svima pred izore.

„Stav EU je da Srbija treba strateški da se opredeli jasno i glasno – tesni odnosi sa Moskvom i Pekingom koje prate kritičke izjave prema EU se ne očekujU od zemlje kandidata“, navela je.

Odluka Saveta Evropske unije da uvoz ruskog gasa u zemlje Evropske unije treba da bude zabranjen od 1. januara 2026. godine, što se odnosi i na tranzit tog energenta kroz EU u treće zemlje, navodi Kos, ne imlicira da će države članice prekinuti transfer trećim zeljama poput Srbije.

„To su laži. Umesto toga EU podžava Srbiju da diverzifikuju sve izvore snabdevanja i da se integrišu u energetske mreže EU. Ponovolia bih opasku Vučića na konferenciji sa Fon der Lajen u kojoj je izjavio da je strateški cilj Srbije, a jučerašnja odluka je u potpunosti u skladu sa tim“, navela je.

„Sada je trenurtak da vlasti prikažu posvećenost Srbije njenom putu ka EU – rečima i delima“, zaključila je.

Poslanik Tonino Picula ocenio je da tragedija u Novom Sadu pokazuje kako „korupcija nije običan kriminal, već bolest koja uništava institucije i odnosi živote“.

„Ona odražava glavne strukturne probleme u Srbiji – netransparentnost, uticaj stranih aktera u projektima, ometanje istraga i nedostatak nezavisnog pravosuđa, uz represiju nad građanima. Dok vlast tvrdi da želi u EU, njenim delima pokazuje da se udaljava od evropskih vrednosti“, rekao je Picula.

On je dodao da „Evropa nije izneverila Srbiju – vlast u Srbiji je izneverila svoje građane“.

Poslanica Irena Joveva iz Slovenije na početku svog izlaganja podsetila je na parolu „Bolje ćaci nego naci“.

„Bolje ćaci nego naci – to je na srpskom ali zvuči poznato. Želja protestanata je jednostavna – ne sutra, ne nakon neke druge runde, nego sada. Oni koji naručuju premlaćivanja, premlaćene nazivaju nacistama i izmišljaju lažne studente, ćacije“, rekla je Joveva i dodala da pravi studenti nas uče lekcijama o hrabrosti.

„Ciljane sankcije treba da budu protiv svakog od odgovornih“, rekla je Joveva.

Poručila je da je ona na strani pravde i Novog Sada.

Poslanik Vladimir Prebilič rekao je da je „korupcija ubila 16 ljudi u Novom Sadu“.

„To nije nesreća, to je ubistvo. Najveći studentski protesti traže samo jedno – pravdu. Ona se može ostvariti samo ako izbori budu pošteni. Evropski parlament mora da pošalje posmatračku misiju u Srbiju i jasno poruči da nema ulaska u EU dok se ne uspostavi Savet REM-a, ne očisti birački spisak i ne zaustavi zastrašivanje medija“, naveo je on.

Prebilič je dodao da je „krajnje vreme da sve evropske partije stanu na pravu stranu istorije“.

Katlin Van Brempt je rekla da u Srbiji vidimo hrabre proteste studenata koji traže pravdu za žrtve.

“Komesarka i Evropska komisija se ponašaju kao da se ništa ne dešava. Fon der Lajen se fotografisala još jednom s Vučićem. Ovo je slika koja je dosadila Srbiji, oseća se napušteno. Mnogi u parlamentu se raduju pristupanju Srbije EU, ali to treba da bude demokratska srbija i zato nam je potrebna dobra rezolucija.

Tomaš Frojlih, evroposlanik iz redova Alternative za Nemačku (AFD), naveo je u Evropskom parlamentu da se legitimni protesti protiv režima u Srbiji koriste u geopolitičke svrhe.

„Šta želite od Srbije, da li želite da se pretvori u drugu Ukrajinu? Legitimni protesti protiv režima se koriste u geopolitičke svrhe. Vi kažete da destabilizujete zemlju zapadnom intervencijom, to je uvek bilo negativno iskustvo u Srbiji. Srbija je pragmatična u vezi sa Rusijom i Kinom, to je u rukama Srbije, ona je suverena i ponosna zemlja koja ne želi vaše snishodljivo ponašanje. Pogledajte EU barometar ako mi ne verujete, samo jedan od troje Srba je za pristupanje EU. Negde oko 60 odsto Srbije želi da uđe u BRIKS, tako da vi terate Srbiju od sebe, terate je u ruke Azije. To je fatalna greška, nama su potrebni partneri koji treba da rešavaju ilegalne imigracije, ali u Evropi imamo samo nekoliko njih, poput Orbana, koji me razumeju“, naveo je Frojlih.

Poslanik u Evropskom parlamentu Tajs Rojten poručio je da Evropska unija treba da podrži razumne zahteve onih u Srbiji koji traže demokratiju, transparentnost i pravdu.

„Ovo nije vlada koja prati put ka EU“, ocenio je Rojten.

On je istakao da je sada u Srbiji „gore zbog endemske korupcije i zarobljene države“.

Poslanik Antonio Tanger Korea iz Portugala rekao je da je „obećao Srbiji evropsku budućnost nakon pada Miloševića, ali da je posle 18 godina video nula napretka“.

„Krivi smo i mi – jer se nismo više potrudili. Umesto da govorimo, trebalo je da delamo. Danas u Srbiji ima mnogo Kineza i Rusa jer smo mi ostavili prazninu“, zaključio je on.

Evroparlamentarac iz Slovačke Luboš Blaha rekao je da je u Srbiji pokušaj Majdana, te podsetio na NATO agresiju, ističući da EU ima negativan stav prema vlastima u Srbiji i Slovačkoj zbog saradnje sa Rusijom.

Podsećamo, u tekstu rezolucije, izražena je duboka zabrinutost zbog činjenice da tenzija u Srbiji ne jenjava, kao i da bi, u kombinaciji sa sveprisutnom polarizacijom, mogla dovesti do nasilja, kao i da ova institucija podržava istinske pokušaje dijaloga o tome kako Vlada Srbije može da ispuni studentske zahteve, uključujući pozive za prevremene izbore.

Najoštrije se osuđuje talas državnog nasilja i zastrašivanja i neselektivno hapšenje mirnih demonstranata, novinara, organizacija civilnog društva i predstavnika opozicije u Srbiji, dodaje se u tekstu i ukazuje da je „rukovodstvo Srbije politički odgovorno za eskalaciju represije, normalizaciju nasilja i urušavanje demokratskih institucija u zemlji“.