Održan forum o multilateranoj saradnji Zapadnog Balkana

„U okviru obnove onoga što mi u Evropskom pokretu nazivamo resetovanje spoljne politike Srbije, jednom kada dođe do demokratizacije zemlje i vlasti, te promene će predstavljati i minimalni preduslov za novu susedsku politiku koja bi trebalo da bude, kada se radi o inicijativama Beograda, zasnovana na onim vrednostima i osnovama koje su uspostavljane već sa Paktom za stabilnost. Na idejama uzajamnog poverenja, solidarnosti, okretanju leđa prošlosti, zajedničkom delovanju ka integraciji u EU“, rekao je Lopandić.

On je dodao da je „kolektivni strah“ izvor nepoverenja, i da treba jačati međusobnu saradnju.

„Kolektivni strah je izvor nepoverenja i obrnuto nepoverenje podstiče strah. Stoga želimo da pokrenemo jednu novu inicijativu koju za sada nazivamo novi okvir regionalne saradnje u jugoistočnoj Evropi. U svetu koji se brzo menja narodi Jugoistočne Evrope treba da prevaziđu strah i strepnju i jačaju međusobnu saradnju“, izjavio je Lopandić.

Nakon njega, na forumu se obratio ambasador Austrije Kristijan Ebner koji je poručio da trenutno postoji prilika za „brže idenje ka procesu pridruživanja“.

„Sada je prilika da se brže ide ka procesu pridruživanja. Ovaj prozor će se ponovo zatvoriti ako svi ne radimo zajedno kako bi iskoristili ovu priliku“, rekao je Ebner.

Bivši ministar spoljnih poslova SRJ, Goran Svilanović izjavio je da „politički trrenutak određuje rezultate“, kao i da Srbija treba da postane deo „jedinstvenog tržišta EU“.

„Politički trenutak u kome se nešto događa u mnogome određuje rezultate. Jedna posledica zajedničkog tržišta je da najveća ekonomija Nemačka ili Francuska zaista ili na izvestan način ima idealan položaj, koji donosi njena veličina, a ne dokumenti. To se odnosi i na srpsku ekonomiju u odnosu na ekonomiju okruženja. Ja jako zagovaram da ovo zajedničko tržište na kojem Savet za regionalnu saradnju radi postane deo jedinstvenog trzista EU, i ja znam da je tu najveći teret, zato što to podrazumeva da to trzište funkcioniše u skladu sa vladavinom prava“, rekao je Svilanović.

On je dodao i da bi ulazak Crne Gore i Albanije u EU doneo dobro Srbiji.

„Iskreno podržavam ulazak Crne Gore i Albanije u EU u što kraćem roku. Mislim da je to dobro za mene kao građanina Srbije jer će onda dovesti sve nas u situaicju da se okrenemo svojim vladama i da kažemo šta ste pogrešili, ako mogu oni zašto mi ne možemo“, izjavio je on.

Predsendica istraživačkog foruma Evropskog pokreta u Srbiji Jelena Minić ocenila je da regionalne organizacije, „uprkos novom sistemu velikih sila“, idalje postoje, kao i da to uliva nadu u multilateralizam.

„Organizacije kao što je ASEAN, koja je počela iz bezbednosnih razloga pa se onda okrenula ekonomiji kao dominantnom faktoru, pa onda i afričke organizacije regionalne, to su organizacije koje imaju dugoročnu perspektivu. One se neće raspasti zato što se svađaju Amerikanci, Rusi i Kinezi. To je nešto što uliva nadu u multilateralizam i za to ćemo morati svi zajedno da se borimo“, ocenila je Minić.

„Verujem da će i Savet za regionalnu saradnju u jednom doglednom periodu, a možda i mnogo duže opstati jer je postao svojevrsni „hab“ koji je onda pokrivao i povezivao veliki broj regionalnih organizacija po određenim tematskim skupovima, od politike bezbednosti, ekonomije, infrastrukture, tu je bilo i dobro upravljanje, mi smo imali sve vrste organizacija po tim osnovnim grupama“, rekla je ona.

Dragan Đukanović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Beogradu ocenio je da trenutno diplomatska inicijativa Berlinski proces određuje dinamiku regionalne saradnje.

„Ono što je dosta bitno jeste ta racionalizacija regionalne saradnje, i da je nekako Savet za regionalnu saradnju (RCC) 2014. godine uspostavljanjem Berlinskog procesa ponovo dobio na značaju, i da je nekako tako reaktiviran ne samo RCC nego i proces saradnje u Jugosistočnoj Evropi kao ključni poilitički format saradnje u našem regionu. Čini mi se zapravo da je u ovom trenutku Berlinski proces taj koji diktira dinamiku regionalne saradnje“, rekao je Đukanović.