Funkcioner SPS dao Rusima lažnu nadu

„Tako nešto nije u planu, kao što nije u planu da Srbija pristupi NATO. Takva je državna politika. Uostalom, nismo ni dobili poziv za pristupanje CSTO, niti nas je pozvao NATO“, ističe sagovornik našeg lista, koji je tražio da ostane anoniman.

Neimenovani visoki ruski vojni diplomata izjavio je novinskoj agenciji Interfaks da je „ulazak Srbije u CSTO potpuno moguć, a odgovarajuće konsultacije o tome se već vode“. „Što se tiče mogućeg članstva Srbije u CSTO, praktični koraci još nisu učinjeni, ali se održavaju konsultacije“, kazao je sagovornik Interfaksa.

Prema saznanjima Danasa, ovakvo izveštavanje ruske agencije ipak nije bez osnova. Naime, jedan visoki funkcioner SPS, inače blizak ruskim interesima u Srbiji, nedavno je članovima Državne dume Rusije, koji se bave pitanjima odbrane i bezbednosti, izjavio da Beograd „nema ništa protiv pristupanja CSTO, bar u svojstvu posmatrača“. Ovaj funkcioner socijalista pritom nije naglasio da je to samo njegov lični stav, tako da su, sudeći po izveštajima medija iz Moskve, Rusi protumačili da vlasti u Beogradu zaista ozbiljno razmatraju učešće u tom evroazijskom sistemu bezbednosti.

Osnivači CSTO su Rusija, Belorusija, Kazahstan, Jermenija, Tadžikistan i Uzbekistan, a spekuliše se da ruske vlasti nameravaju da u organizaciju zvanično pozovu Ukrajinu i Srbiju. Novinska agencija RIA Novosti objavila je da zvanična Moskva u poslednje vreme insistira na jačanju i institucionalizaciji te organizacije. S tim ciljem formirane su kolektivne oružane snage za operativno delovanje, koje bi mogle da deluju na teritoriji bilo koje zemlje članice, a čiju okosnicu čine ruske trupe. Ideja Rusije i njoj bliskih zemalja je da CSTO bude svojevrsni odgovor na širenje NATO na istok. Ipak, ova organizacija za sada postoji samo na papiru.

Stručnjaci za pitanja bezbednosti, koje je Danas kontaktirao, saglasni su da Srbija ne pripada regionu bivšeg SSSR, koji CSTO pokriva, i da bi Zapad trebalo da nam bude prioritet.

Istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Marko Savković smatra da je „sve stvar procene državnog interesa“, pa tako i eventualno članstvo u CSTO. On podseća da, na osnovu novog Ugovora o bezbednosti u Evropi, Srbija kao zemlja kandidat za članstvo u EU neće imati mogućnost da, u skladu sa sopstvenim nahođenjem, bira koje će zahteve EU u oblasti spoljne i bezbednosne politike prihvatiti.

„Postavio bih pitanje, ako smo u reformske procese ušli da postanemo članica EU, zatim ako reforma sistema odbrane nastavlja da se sprovodi u kontekstu učešća u programu Partnerstvo za mir, koja je svrha eventualnog ulaska u ovu organizaciju“, upozorava Savković.

Vojni analitičar Veljko Kadijević ocenjuje za Danas da nijednu inicijativa o kolektivnoj bezbednosti ne treba zanemariti, pa ni ovu koja stiže iz Rusije, ali da Srbija ipak treba da bude više zainteresovana za one kojima geografski i civilizacijski pripada.

„Ne treba odbaciti saradnju sa organizacijama čije su članice zemlje s kojima imamo dobre odnose. Svaka organizacija pruža mogućnosti razmene informacija, što je prvi korak u predupređivanju rizika kolektivne bezbednosti. CSTO nije u suprotnosti s drugim organizacijama kojima naša zemlja pripada, tako da naše eventualno članstvo ne bi trebao da bude problem“, ocenjuje Kadijević. Prema njegovim rečima, članice CSTO mogu da imaju interes od članstva Srbije, jer je „krak ka Balkanu njima zanimljiv kao ulazak u Evropu, imajući u vidu da se na ovom prostoru nalaze značajni tranzitni putevi i putevi izazova bezbednosti“.

Programski direktor Međunarodnog instituta za bezbednost Zoran Dragišić, međutim, kaže za naš list da članstvo Srbije u CSTO nije moguće, jer ova organizacija okuplja bivše sovjetske republike i geografski ne pripada tom regionu. Ova organizacija je, kako napominje, nastala radi zaštite interesa Rusije, dok je ostalim zemljama članicama neophodna ruska pomoć radi unutrašnje organizacije. „Međutim, CSTO ima budućnost, zato što je zasnovan na jasnim interesima članica i može dosta toga da učini po pitanju bezbednosti i stabilnosti u regionu bivšeg SSSR, što svakako utiče i na globalnu bezbednost“, zaključuje Dragišić.

Medvedev i Putin s Tadićem

Eventualno srpsko pristupanje Organizaciji sporazuma o kolektivnoj bezbednosti tema je koju je pokrenuo predsednik Ruske Federacije Dmitrij Medvedev, prilikom zvanične posete Beogradu, oktobra 2009. godine. Prema saznanjima medija, Medvedev je na sastanku „u četiri oka“ s predsednikom Borisom Tadićem izrazio želju da Srbija pristupi toj organizaciji i da ne bi trebalo da ulazi u NATO. Srpski predsednik je, navodno, odgovorio da je „spreman na razgovore o toj ideji“, ali da je „za takav potez potrebna saglasnost svih“. Da li je pitanje učešća Srbije u CSTO pokretano i tokom razgovora „tet-a-tet“ Borisa Tadića i premijera Vladimira Putina, marta ove godine u Beogradu, nije poznato. Ipak, Putin je u razgovoru sa šefovima poslaničkih grupa u Skupštini Srbije poslao jasno anti-NATO upozorenje Beogradu.